Poslovno okruženje po »Forbsu« >

Srbija na začelju Evrope

Drugu godinu zaredom Srbija je poslednja u konkurenciji zemalja regiona, barem kada je reč o listi najboljih zemalja za poslovanje

Prema poslednjoj godišnjoj listi najboljih zemalja za poslovanje, koju tradicionalno objavljuje američki časopis "Forbs", Srbija se nalazi na 90. mestu (od 141. zemlje). Bolje mesto za poslovanje od Srbije su sve ostale zemlje u regionu – od Mađarske, Rumunije, Bugarske i Grčke, pa do bivših jugoslovenskih republika i Albanije. Zapravo, jedine evropske zemlje koje su lošije plasirane su Moldavija (92. mesto), Ukrajina (104) i Rusija (105. mesto).

Međutim, i ovako loš plasman pomak je nabolje: na prethodnoj godišnjoj listi Srbija je bila na 93. mestu. Četvorogodišnji trend (2009–2012) pokazuje da je Srbija neprestano u "donjem evropskom domu", odnosno da je već godinama jedna od najnepovoljnijih evropskih zemalja za preduzetništvo. Koristeći podatke organizacija poput Svetskog ekonomskog foruma, Svetske banke, Transparency Internationala ili CIA World Factbooka, "Forbs" je zemlje rangirao u deset kategorija: sloboda trgovanja, monetarna sloboda, imovinska prava, inovacije, tehnologija, birokratska ograničenja, zaštićenost investitora, korupcija, lične slobode i poreska opterećenja. U objašnjenju ovogodišnjeg 90. mesta, u "Forbsu" o Srbiji pišu da "visoka nezaposlenost i stagnacija prihoda domaćinstva prave stalne političke i ekonomske probleme", te da je "stend-baj aranžman sa MMF-om zamrznut jer je usvojeni budžet za 2012. odstupao od predviđenih parametara programa". Takođe, prema objašnjenju ovog lista, zbog rastućeg deficita nije moguće stimulisati oporavak privrede, a "zabrinutost zbog inflacije i stabilnosti kursa isključuje korišćenje ekspanzivne monetarne politike". Činioci koji pozitivno utiču na privredni rast, navodi se, pre svega su dobra strateška lokacija zemlje, relativno jeftina i obučena radna snaga, set trgovinskih sporazuma (sa EU, Rusijom, Turskom i CEFTA), kao i "velikodušan paket podsticaja za strane investicije".

"DRUGI IDU BRŽE OD NAS": Prema rečima Toplice Spasojevića, predsednika ITM grupe, člana Srpskog poslovnog kluba "Privrednik", vladinog Nacionalnog saveta za privredni oporavak, Srbija u prethodnom periodu nije stajala u mestu niti je nazadovala; problem je što su se zemlje u okruženju brže razvijale: "To je jedan trend koji postoji, mi se stalno vrtimo tu oko 90. mesta. Napravili smo određene pomake u regulaciji privrednog ambijenta, međutim, zemlje iz okruženja su to brže radile od nas. Mi imamo neki ideološki problem prema biznisu – nismo toliko otvoreni za podršku preduzetništvu. S druge strane, birokratija se ojačala za vreme krize – umesto da smanjimo birokratske procedure, mi smo ih ojačali, naročito u lokalnim samoupravama jer su transferi iz Republike smanjeni, tako da su oni bili prinuđeni da se bave parafiskalnim nametima i stvaraju mnoge agencije. Te agencije ne samo da koštaju, nego su napravile dodatne barijere i procedure koje usporavaju dobijanje dozvola", kaže za "Vreme" Spasojević.

Za Maju Turković, direktora firme "Wind Park Plandište" (WPP) koja se bavi razvojem projekata u oblasti energije vetra, ova vest je neprijatno iznenađenje i loša poruka za strane investitore. "Kao investitor koji pet godina posluje i razvija projekat u Srbiji, svedoci smo velikih problema sa administracijom i vrlo nesigurne klime za investitore. U poslednjih nekoliko godina, osim donošenja novog Zakona o energetici, nismo osetili pomak – postoji veliki rizik zemlje, pre svega politički, što dovodi do povećanih troškova finansiranja i smanjene mogućnosti dobijanja kredita, ali i opšte nesigurne klime za investitore, koji ne znaju šta ih čeka u budućnosti", rekla je za "Vreme" Maja Turković.

Najlošije ocene Srbija je dobila u kategorijama monetarnih sloboda (gde se posmatraju inflacija i državno kontrolisane cene), inovacijama (korišćenje novih ideja i metoda za postizanje boljeg rezultata) i poreskim opterećenjima (vidi grafikon). Prema "Forbsu", građani Srbije najviše mogu da se podiče ličnim slobodama (44. mesto) i – paradoksalno – niskim stepenom nepotrebnih birokratskih ograničenja koja sputavaju biznis (vidi okvir).

Analizirajući podatke o inflaciji i kontrolisanim cenama sa "Forbsove" liste, iz Privredne komore Srbije za "Vreme" kažu da "NBS mora da iskoristi sve raspoložive mehanizme da inflaciju smanji korak po korak, dok Vlada treba da kreira ambijent tako da suzbije sivu ekonomiju, pojača finansijsku disciplinu, maksimalno kontroliše (nelojalno) ponašanje proizvođača i na taj način ‘nevidljivom rukom tržišta’ pomogne da se inflacija smanjuje u narednom periodu". Kada je reč o državno kontrolisanim cenama, u PKS ističu da i po propisima Svetske trgovinske organizacije, ali i po Ustavu Srbije, država usled poremećaja tržišta zbog elementarnih nepogoda ima pravo da svojim uplivom reguliše tržište: "Ovogodišnja suša smanjila je rod poljoprivrede za 40 odsto. Uporište za izvesno regulisanje cena Vlada ima u postojećem Ustavu, koji ukazuje da je država dužna da upriliči stanovništvu redovno snabdevanje po prihvatljivim cenama. Država je kontrolisala marže u trgovini na malo i cene brašna tipa 500, tzv. 'sava' hleba. Tu nije reč o krutoj intervenciji koja je smanjila ekonomičnost proizvodnje i pogoršala status pekarske industrije na domaćem tržištu, jer su cene ostalih vrsta hleba i peciva slobodno formirane. Cene ulja bile su u specifičnom položaju, jer je cena otišla znatno iznad realne cene na tržištu. Uljarice su imale smanjeni rod za oko 26 odsto, a otkupna cena suncokreta povećana je za 85 odsto. Tu je država morala da interveniše, jer ta otkupna cena nije realna u odnosu na tržište, niti je u tom trenutku to bila referentna cena na budimpeštanskoj berzi. Ova oblast je dosta osetljiva, jer u strukturi lične potrošnje jednog prosečnog domaćinstva u Srbiji, hrana učestvuje 43,8 odsto i pad životnog standarda uvek predstavlja veliki problem", kažu u PKS.

ŠTA DA SE RADI?: "Apsolutni prioritet je donošenje svih nedostajućih podzakonskih akata, i usklađivanje postojećih sa zakonom", izričita je Maja Turković. "Na set podzakonskih akata iz domena energetike čeka se već godinu i po dana. To je nešto što može da potpuno ukoči investicije i dovede u pitanje dalju realizaciju projekata. Pritom je važno ne samo ispuniti formu, već suštinski obezbediti stabilan i predvidiv regulatorni okvir. Samo tada će investitori ostati u Srbiji – oni moraju da znaju da će uslovi pod kojim su doneli investicione odluke važiti i dalje, bez promena pravila igre", kaže ona.

Toplica Spasojević ističe da su neke stvari već urađene, poput ukidanja 138 parafiskalnih nameta, ili usvojenog seta zakona na Vladi, po kojima je država dužna da svoje finansijske obaveze izmiri u roku od 45, a ostali privredni subjekti u roku od 60 dana. "Međutim, naši problemi su pre svega strukturne prirode", kaže Spasojević. "Naša inflacija je posledica velikog udela javnih i državnih preduzeća u nacionalnom dohotku, od preko 50 odsto, uz netransparentno upravljanje i praktično monopolsku poziciju. Zbog toga je važno da se restrukturira javni sektor, uvede korporativno upravljanje, da se uvedu nezavisni članovi upravnih odbora, jer bismo na taj način povećali transparentnost njihovog rada i trošenja državnog novca. Ne možemo sebi dozvoliti da se u protekle četiri godine u javnom sektoru poveća zaposlenost za 10.000 ljudi, a u privatnom da se smanji za 400.000. Takođe, ne možemo da dozvolimo da plate u javnom sektoru budu veće za 30 odsto nego u privatnom. Mislim da je takvim reformama moguće svesti inflaciju na niži nivo. Dodatni uzrok inflacije je i devalviranje nacionalne valute. Postoji jedan začarani krug: nemate dovoljno deviza, velika je potražnja, cena deviza skoči, to prouzrokuje rast cena, onda rast cena opet prouzrokuje tražnju za devizama, i tako ukrug. A rešenje je samo veći izvoz, za koji je potrebna pojačana privredna aktivnost."

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---