Feliks Baumgartner, svemirski skakač >

Dan kad planeta nije disala

Četiri minuta i 19 sekundi po iskakanju iz kapsule, otvorio je prvi od četiri padobrana, što je značilo da je svaka opasnost prošla i da je misija uspešno okončana. U 20.16 časova Feliks Baumgartner dočekao se na noge. U tom trenutku čitava planeta odahnula je sa olakšanjem, a Baumgartner je ušao u istoriju

Ako je u 2012. postojao jedan trenutak u kome je čitava planeta ostala bez daha, onda je to onaj kada je Austrijanac Feliks Baumgartner izazvao đavola i – pobedio. On je 14. oktobra oborio svetski rekord, skočivši sa visine od 39 kilometara i spustivši se na zemlju posle slobodnog pada, prilikom koga je dostigao brzinu od 1342 kilometra na sat. Nikada pre njega nijedan čovek nije skočio sa tolike visine.

Balon napunjen helijumom krenuo je iz Rozvela u američkoj saveznoj državi Novi Meksiko u 17.31, a u 19.43 u kontrolnom centru odlučeno je da Baumgartner može da skoči. Već posle 32 sekunde on je probio zvučni zid.

Nekoliko sekundi posle probijanja zvučnog zida Baumgartner je javio kontrolnom centru da je sve u redu. Četiri minuta i 19 sekundi po iskakanju iz kapsule, otvorio je prvi od četiri padobrana, što je značilo da je svaka opasnost prošla i da je misija uspešno okončana. U 20.16 časova Feliks Baumgartner dočekao se na noge. U tom trenutku čitava planeta odahnula je sa olakšanjem, a Baumgartner je ušao u istoriju.

Bilo je planirano da skok izvede sa visine od 36.580 metara, međutim, balon sa kapsulom u kojoj je bio Baumgartner je premašio tu visinu. Njegov tim je odlučio da će Baumgartner skočiti uprkos problemu sa grejačima u kacigi, zbog čega mu se zamaglio vizir. Tim je čekao spremno na Zemlji da, ukoliko nešto pođe kako ne treba, daljinskim putem aktiviraju padobran kako bi Baumgartner bezbedno sleteo. Kapsula, koja je premašila željenu visinu polako se spuštala, onda je malo usporila kako bi se atmosfera proredila, a balon se naduvao na svoju punu veličinu, opsega 9144 kubičnih metara.

Rođen je 20. аprilа 1969. u Sаlcburgu, u Austriji. Nаkon zаvršenog osnovnog školovаnjа, Bаumgаrtner je zаvršio zаnаt i postаo аuto-mehаničаr. Zаpočeo je da skače pаdobrаnom sа šesnaest godinа. Sa osamnaest je potpisаo petogodišnji ugovor sа аustrijskom vojskom u kojoj je obučen zа vozаčа tenkа, а nešto kаsnije i zа instruktorа i pаdobrаnаcа.

Pošto je imаo česte probleme u vojsci, jer nije hteo dа poštuje i prаti "glupe komаnde", kako je rekao, proglаšen je nesposobnim zа rаd u vojsci i rаzrešen svih dužnosti u vojnim oružаnim snаgаmа Austrije. Sa akrobacijama i vratolomijama počeo je 1988. godine skačući iz aviona, a nakon što je isprobao sve u vezi sa ovom disciplinom, zasitio se. Dve godine kasnije, započinje da se bavi "bejs džampingom" disciplinom u kojoj se skače sa fiksnog objekta nakon čega se otvara padobran koji ublažava pad. Nakon što je ostvario svetski rekord u ovoj disciplini, bio je nominovan za Svetsku sportsku nagradu.

Jedno vreme bаvio se i boksom. Karijeru je završio 1992. godine nаkon profesionаlne borbe s Hrvatom Dinkom Porobijom, koji gа je pobedio klаsičnim nokаutom u prvoj rundi. Godinama učestvuje u humanitarnim akcijama, pa je tako bio portparol neprofitne organizacije "Krila za istraživanje koštane srži". Ovaj neustrašivi Austrijanac poznat je i po tome što je prvi čovek koji je preleteo Engleski kanal samo sa karbonskim krilima.

Za skok iz stratosfere pripremao se punih pet godina sa celim timom stručnjaka. Pre samog skoka, Feliks je imao više probnih, a najmanja visina sa koje je prvi put skočio bila je 22 kilometra. Poslednju probu pred skok izveo je sa 29 kilometara.

Feliskov podvig izazvao je globalnu euforiju, uz, naravno, prateće cinične komentare od čuvenog "zašto je to bitno" pitanja do opaski da je čitava stvar samo dobro plaćena reklama za Red Bul (koji je finansirao čitav projekat). Ali, svojim, po mnogima suludim poduhvatom, Feliks je pomogao u prikupljanju podataka o ponašanju ljudskog organizma u slobodnom padu sa ekstremnih visina, to jest – u uslovima velikih ubrzanja i veoma niskog pritiska. Zahvaljujući Feliksu, nauka ima šansu da omogući dodatnu bezbednost kosmičkih letova, razvije nove generacije odela za astronaute i sisteme za evakuaciju u slučaju opasnosti na velikim visinama. Ako postoji još neko ko se pita zašto je to bitno, odgovor je, zapravo, lak: skokom sa ivice svemira Feliks Baumgartner pomogao je da se spasu životi i spreče opasnosti za neke buduće astronaute.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---