Novi vid trgovine >

Rent-a-polica

Na lakat krivini podno pijace Đeram pre nekoliko meseci otvorena je neobična prodavnica: po asortimanu i poreklu robe podseća na nekadašnji "Komision" ili današnje "second hand" prodavnice, ali nije ni jedno, ni drugo, već nešto sasvim treće

Reč je o apsolutno novom načinu trgovine ličnim stvarima građana kojima te lične stvari više nisu potrebne, a upotrebljive su. Međutim, za razliku od već viđenih prodavnica u kojima se moglo, odnosno može da se kupi/proda takva roba, u ovoj prodavnici nema provizije/marže: koliko prodavac proceni da to nešto vaše što vam više nije potrebno vredi, celokupan iznos će vam biti isplaćen bez ikakvog umanjenja, razume se, ako to nešto bude prodato.

"Svako ko želi da ponudi svoju robu na prodaju u ovoj prodavnici iznajmljuje na nedelju dana policu, za nju u zavisnosti od veličine plati najam, na nju poređa stvari koje želi da proda, odredi cenu i to je to: tokom te jedne nedelje, koliko najam traje, mogu asortiman da dopunjuju, da odustanu od prodaje nečega, a mi ćemo njihovu robu prodavati bez nadoknade", objašnjava za "Vreme" Aleksandra Đurić, vlasnica prodavnice Regal o kojoj je ovde reč. Na prodaju može da se ponudi bukvalno sve što na policu može da stane, a da nije hrana ili piće, odnosno što o aufinger može da se okači, dakle odeća, obuća, escajg, posuđe, mali kućni aparati, ama sve što se ne jede i ne pije, a nije (pre)kabasto. "Sve, od pegle do tegle", potvrđuje Aleksandra.

Zaista, police su krcate stvarima, pretežno odevnih: suknje, bluze, pantalone, cipele, čizme... Na dve poduže garnišne okačeni su kaputi, jakne, haljine, na stojećoj garnišni nagurale su se svakorazne bunde. Ima stonih lampi, ogledala manjih i većih, escajga, servisa za ručavanje, najrazličitijih sitnica, suvenira, u izlogu je vakuum pumpa za izmuzavanje dojilja, ima svega i svačega... Zanimljivo, nijedne pegle, nijedne tegle.

U lokalu je povremeno gužva, na trenutak se isprazni, pa onda opet gužva: dolaze zainteresovani da se raspitaju o detaljima, dvoje prodavaca i vlasnica im objašnjavaju jednostavnost sistema, ima i mušterija – gledaju, prevrću po policama, (po)neko (po)nešto i pazari. Fiskalne kase nema – račun/potvrda o obavljenom pazaru piše se ručno, dobijeni iznos zapisuje se u posebnu svesku pod šifrom prodavca.

(NE)UOBIČAJENO: Iako je ovaj način prodaje u drugim zemljama uobičajen, u Nemačkoj recimo, odakle je Aleksandra i prenela pelcer, kod nas se baš i nije "primio". Problem je, kaže, u našim zakonima koji se svako malo menjaju, pa ni opštinske birokrate u njima ne mogu da se snađu: svako ima svoje tumačenje zakona, a najčešći odgovor je "ne može".

Ipak, očigledno je da je moglo. Na pitanje "kako", Aleksandra odgovara sa "jako teško": troje knjigovođa je na tome mesecima radilo i ništa. Na kraju se, kaže, obratila "najboljim beogradskim advokatima", koji su zakonsko rešenje našli, ali detalje odbija da oda. "Poslovna tajna", objašnjava i dodaje da je najveći problem bilo poreklo robe koja se u ovoj prodavnici prodaje.

"Svaka stvar ovde izložena pripada nekome, ali malo ko to može i da dokaže: ko će da čuva račun za nešto što je kupio ko zna kad?" Ipak, i za to je rešenje pronađeno, iz priloženog se vidi: prodavnica radi. I to je, razume se, poslovna tajna.

KREATIVNO: Ova prodavnica u stvari i nije prodavnica, već agencija "za posredovanje u prodaji raznovrsnih proizvoda". Tako je, naime, zabeležena u Agenciji za privredne registre. Istina, prvo je bila samostalna trgovinska radnja za "ostalu trgovinu na malo u nespecijalizovanim objektima". To je, na priliku, ono do čega su ono troje knjigovođa uspeli da dobace.

Međutim, trgovina na malo je "po difoltu" opterećena porezom na dodatu vrednost na razliku od nabavne do prodajne cene, što opet za sobom povlači komplikovano knjigovodstvo koje mora da se dnevno ažurira, što će reći – eto posla za knjigovođe. Eto i razloga zbog čega knjigovođe samo dotle i dobacuju.

Advokati su se, međutim, više potrudili. U šifrarniku delatnosti, naime, "posredovanje u prodaji raznovrsnih proizvoda" spada u "trgovinu na veliko uz naknadu". Pisac šifrarnika je verovatno pod onim "za naknadu" podrazumevao "proviziju" ili "nagradu", ali naknada je i "renta", a vlasnica Regala samo rentu i naplaćuje. Sa druge strane, u Zakonu o trgovini, "trgovina na veliko" je definisana kao "skup svih poslovnih aktivnosti u vezi sa prodajom robe/usluga licima koja kupuju radi dalje prodaje ili korišćenja u poslovne svrhe". Kako je prodaja ličnih stvari dospela pod "prodaju robe/usluga licima koja kupuju radi dalje prodaje ili korišćenja u poslovne svrhe", zaista je tajna. Zbog toga – kreativnog rešavanja zakonskih zavrzlama – advokati valjda i postoje.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---