---

Gde smo to pošli: Evropu potresaju štrajkovi masovnih razmera i vrlo visokog intenziteta koliko zbog nezaposlenosti toliko i zbog kresanja javne potrošnje, a tamo su razni "degolovi i čerčili" smešteni u psihijatrijske ustanove

Obrtanje svesti: Korupcija i siromaštvo

Manjak socijalne pobune protiv siromaštva i nezaposlenosti čini vladanje relativno lagodnim. Sindikati su odavno postali deo establišmenta i bliža im je Nemanjina 11, nego bilo koja adresa na kojoj je korov počeo da raste ne u krugu nego u fabričkim halama. Nema pritiska na vladu – niti spontanog niti organizovanog preko radničkih predstavnika – da se prioriteti vlade drugačije uspostave.

To nas u dobroj meri razlikuje od Evrope koju potresaju štrajkovi masovnih razmera i vrlo visokog intenziteta, koliko zbog nezaposlenosti toliko i zbog kresanja javne potrošnje, i gde su razni "degolovi i čerčili" smešteni u psihijatrijske ustanove.

To samo pokazuje da je uz nekoliko veštih taktičkih postupaka i mnogo medijskog spinovanja došlo do promene percepcije najvećih društvenih nevolja, pa je, pokazuju serijska istraživanja javnog mnjenja, korupcija, na primer, uočena kao veći problem društva nego što su to nezaposlenost i siromaštvo, a kao vrhunski cilj politike predstavlja se dobijanje datuma za pregovore sa Evropskom unijom, a prečica ka tom putu ide preko usiljenog i neiskrenog normalizovanja odnosa s Kosovom i priznanja kosovske nezavisnosti u doglednoj budućnosti.

Živimo u sluđenoj zemlji i nema nikog da kaže da se takvom terapijom pacijentu samo obara temperatura, ali se ne leči osnovna bolest: potonuće nade da bi ljudi svojim radom mogli da obezbede bolji život i budućnost svojih porodica.

Dobro, i obaranje temperature oseti se kao olakšanje, ali to ne uklanja opasnost da pacijent umre dok mu se na noge stavljaju obloge od sirćeta.

Biznis: Dačić je video Forbsa

Pođimo redom: prvo, korupcija. Podaci Cesida i UNDP-a krajem prošle godine o najvažnijim društvenim problemima u Srbiji pokazuju da što je borba protiv korupcije bila intenzivnija tim je ona postajala veći problem u očima građana. U junu prošle godine – mesec dana pre formiranja nove vlade, korupciju je kao najveći problem videlo devet odsto građana. Tada je ona zauzimala treće mesto na listi najvažnijih problema iza nezaposlenosti i siromaštva. Šest meseci kasnije, nakon velike medijske kampanje i hapšenja koja su potresla Srbiju, rezultati novog istraživanja pokazali su da korupcija zauzima drugo mesto po značaju jer je kao najvažniji problem vidi 15 odsto građana.

Ne uviđa se, pa se onda i ne razmatra, čak ni logična i tesna sprega između dva zla: siromaštva i korupcije. Povećana percepcija korupcije odlika je siromašnih društava, a nekima je bazična, sitna koruptivnost način preživljavanja.

Stvorena je atmosfera opšte sumnjičavosti prema svakom ko ima nešto. Poslodavci, posebno krupni, ćute i rekao bih da smanjuju aktivnost na srpskom tržištu rada i kapitala. Onaj savet privrednika formiran kad i vlada i u kome je više od polovine članova iz kluba "Privrednik", čeka rasplet aktuelne antikorupcijske kampanje i rasplet "slučaja Mišković". Možda njih, krupne privrednike, nešto i pitaju ili bi želeli da ih pitaju i mimo istraga koje se vode, ali nisam siguran da su oni voljni bilo šta da govore.

Shvatili su da je ćutanje zlato i ne bi me iznenadilo da se, kad jednog dana dođe do raspleta ove situacije, otkrije da su sopstvene težišne poslovne inicijative prebacili van granica Srbije.

Protekle nedelje objavljena je vest da je premijer Ivica Dačić, tokom američke turneje posetio i magazin "Forbs", svetski poznat po tome što objavljuje i listu najbogatijih ljudi na svetu. Kristoferu Forbsu, potpredsedniku te kompanije, rekao je da bi za Srbiju bilo dobro da neko s te liste investira u našu zemlju.

Recimo, a već sam pisao o mogućem dijalogu predsednika i potpredsednika, da je ovaj drugi, Forbs, pitao Dačića: "Pa zar nije jedan Srbin već na našoj listi. Šta je s njim"? Dačić je odgovorio: "E, to mora da pitate Vučića!"

Primetno je da su od svih društvenih grupa najtiši radnici i poslodavci. U zemlji gde je gotovo sve papreno skuplje nego u okruženju, gde je nezaposlenost rekordna, gde plate kasne mesecima, pa radnici ne mogu da ostvare ni pravo da se leče, nema štrajkova. Još će se pokazati da je bilo zlatno doba kada je simbolički, sekući katance na zatarabljenim fabrikama Bogoljub Karić na predsedničkim izborima dobio skoro 700.000 glasova, što je pokazatelj da su ljudi tada još verovali da će živeti od rada.

Ono malo pobune što je sada ima to je unutar fabričkog kruga i usmereno je protiv poslovodstva koje je ili nesposobno ili nepošteno ili, najčešće, ne može ništa da uradi ni kad je sposobno i pošteno. Ova vlada nije još kreirala ambijent poslovnosti i podsticaja svim oblicima preduzetništva.

Izborni inventar: Pogledaj dom svoj, anđele

I dok radnici i poslodavci ćute razgalamili su se političari i analitičari. Sve eksperti za razne Miše Banane, sve "go De Gol do De Gola", i u toj opštoj pomami da se presipa iz šupljeg u prazno iskočili su i izbori kao ključno pitanje srpske politike. Nema dana da me neko ne pita za mišljenje kada će biti izbori i celokupna javnost, čini mi se, o tom se jadu zabavlja kao da bi izbori nešto promenili u suštinskom smislu.

To nas dovodi do druga dva cilja aktuelne srpske politike, toliko povezana da deluju kao jedan: normalizovanje odnosa s Kosovom i dobijanje datuma za početak pregovora s Evropskom unijom. Oni i jesu povezani, odnosno ovo drugo uslovljeno je prvim i vlada, kao neki zahuktali voz, juri ka ostvarenju tih ciljeva samo se čini da je to voz bez putnika, niti staje na stanicama da se ljudi ukrcaju ili da izađu.

Pretpostavimo da će vlada za svoju kooperativnost oko Kosova verovatno biti nagrađena tim famoznim datumom koji će biti sasvim zgodan da se okači mačku o rep, a kad se taj ritual dogodi, eto nama i izbora i slatke jeze da li će Kurta da nadjaše Murtu ili će da bude obrnuto.

Drugim rečima, nama Evropa ne može da pomogne ni da odmogne. Kad pogledate malo bolje ispod vladine mašine koja zahuktalo radi na tri razboja – korupcija, Kosovo, Evropa – ne ostaje kamen na kamenu od onoga što jedno društvo čini normalnim.

Nasilje svake vrste je sveprisutno, kultura je, kao i obrazovanje, prepuštena privatluku svake, a najpre najgore vrste, bolnice su bez adekvatnih aparata, sport je proizvod individualnog čuda, mediji su na ivici poniženosti, a novi zakon učiniće da taj moj osećaj bude i dublji. Javnog servisa koji bi morao da bude okosnica društvenog informisanja svi se odriču, osim onih koji bi da budu Tijanić umesto Tijanića (ako takvih još ima). Podiže se etnička napetost unutar Srbije. Naši biju Vaše, može i obrnuto. Čelni ljudi vlasti estradizuju javni prostor, samo što ne ugrade silikone... Spisak, poštovani čitaoci, nastavite i sami, ali meni se nekako čini da će nas ova vlada približiti Datumu, ali udaljiti od Evrope.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---