Papa Franja >

U Vatikanu nešto novo

Konzervativac i levičar, Argentinac sa italijanskim korenima, prvi papa jezuita, prvi neevropski papa, kardinal koji nije spominjan ni među prvih deset favorita za rimskog biskupa. Iako je već u prvim minutima svog pontifikata pokazao da je drugačiji od svojih prethodnika, u prvim danima svojom skromnošću pridobio velike simpatije javnosti, papu Franju tek čekaju ozbiljna iskušenja

"Braćo i sestre, dobro veče", obratio se okupljenima na centralnom vatikanskom trgu do tada široj javnosti nepoznati argentinski nadbiskup Horhe Mario Bergoljo. Pre nego što ih je blagoslovio, zamolio je da se pred Bogom mole za njega. To se dogodilo prvi put u Vatikanu. A nije nosio ni crvene cipele niti crvenu mozetu. Našalio se rekavši da su kardinali tražili na kraju sveta da bi našli novog biskupa Rima. Isto veče nije bio u mercedesu predviđenom za papu, već se zajedno sa kardinalima autobusom vratio u kuću u kojoj je boravio tokom Konklave. Sledeće jutro, noseći sam svoj kofer, peške je otišao do Apostolske palate. Svakim svojim korakom i potezom, od izbora imena do odnosa sa vernicima, on pokazuje da je blizak običnom čoveku. Očekivanja su velika. Ako se od Rimokatoličke crkve traže promene, za početak se ne može osporiti da je papa Franja već u prvih nekoliko dana svog pontifikata uneo svež vazduh u Vatikan.

"On će nas tek iznenaditi", rekao je kelnski nadbiskup Joakim Majsner odmah pošto je izabran novi poglavar Rimokatoličke crkve.

DALEKO OD VATIKANA: Kao što je "Vreme" već pisalo, postoji izreka da ko u Sikstinsku kapelu uđe kao papa, iz nje izađe kao kardinal. Naime, nemali broj puta se događalo da kardinal kojem javnost i mediji daju najviše šansi za "pobedu" ne bude izabran za rimskog biskupa.

Prilikom izbora pape čudi, s jedne strane, veliko jedinstvo jedne grupe kardinala, a sa druge, zbunjenost ostalih. Papa Franja je izabran veoma brzo, sa ubedljivom većinom glasova.

Kelnski nadbiskup, kardinal Majsner, nedugo zatim izjavio je da nije mogao ni pretpostaviti da će Bergoljo postati novi "sluga slugu Božijih". Slično iznenađenje se moglo čuti i od portparola Vatikana Frederika Lombardija, koji inače pripada jezuitskom redu, istom redu kojem pripada novoizabrani papa.

Glasanje bi se moglo protumačiti kao jasan signal da postoji krilo Konklave koje zastupa mišljenje da se sa nagomilanim problemima bolje može nositi neko ko je do tada bio daleko od "vatikanskih intriga i igara". A tih intriga i igara je, prema pisanju strane štampe, mnogo i zvuče više nego zastrašujuće. Tu je već čuveni izveštaj koji su sastavila trojica kardinala i predala ga prethodnom papi, a koji, kako navode pojedini mediji, sadrži podatke o krupnim zloupotrebama i prestupima unutar Vatikana. On je došao "u nasleđe" novom papi. Iako nije predviđeno da ga čitaju ostali kardinali, javile su se glasine po kojima su kardinali sabrani u Konklavi zahtevali uvid u isti.

Ipak, italijanske novine "La Stampa" pišu da je papa Franja izabran zbog "sudara" dva favorita. Naime, nakon trećeg kruga postalo je jasno da niti milanski nadbiskup Angelo Skola niti brazilski Odilo Šerer ne mogu da osvoje dvotrećinsku većinu. Tako se prelomilo u korist pape Franje. Ovi navodi su u saglasju sa predviđanjima pred Konklavu, ali odudaraju od informacije koja se nedavno pojavila – kada je biran Benedikt XVI, na drugom mestu po broju kardinalskih glasova našao se baš sadašnji papa.

PAPA SIROMAŠNIH: Horhe Mario Bergoljo rođen je kao jedno od petoro dece italijanskih emigranata u Buenos Ajresu. Ima dvojno državljanstvo, italijansko i argentinsko, pa je tako odgovorio i italijanskim težnjama da imaju svog papu, posle decenija "stranaca". Ali je jasno da je mnogo više Argentinac.

Skromnost, u čiju iskrenost neki sumnjaju, pokazao je dok je bio argentinski nadbiskup. Vozio se javnim prevozom, sam je sebi kuvao (uzgred, voli kuvanje), živeo je u jednosobnom stanu.

Često govori o jazu između bogatih i siromašnih. "Nejednaka raspodela dobara je greh društva, čiji se krik čuje do neba – zašto se tolikoj braći i sestrama uskraćuje mogućnost valjanog života", izjavio je 2007. na susretu latinoameričkih biskupa.

"Moramo da zaštitimo ljudski rod, a naročito najsiromašnije, najslabije, najmanje važne, one koji su gladni, žedni, starce, one koji su goli ili u zatvoru. Moramo da dozvolimo zraku svetla da se probije kroz teške oblake. Danas, usred tolikog mraka, moramo da vidimo svetlo nade i da zaštitimo svakog muškarca i ženu. Zaštita ljudi je osnovna dužnost rimskog biskupa", kazao je na svojoj inauguraciji 19. marta.

U Argentini je često posećivao bolnice i zatvore. Zalagao se za bolesnike obolele od side i krštenje vanbračne dece – što je za jednu tako katoličku zemlju kao što je Argentina od velikog značaja. Sveštenike koji odbijaju takvo krštenje nazvao je prošle godine "licemernim pristalicama neoklerikalizma". Potresne su i dirljive fotografije na kojima kardinal Bergoljo ljubi stopala bolesnima. Očigledno je da papa Franja nije čovek koji će se zatvoriti u svoje odaje, nesvestan onoga što se zbiva izvan zidova njegove sobe.

MALO LEVO, VIŠE DESNO: Ako je suditi po prethodnim izjavama i delanju, papa Franja bi se mogao opisati kao konzervativan kada je reč o crkvenoj tradiciji, a kao levičar u odnosu na socijalna pitanja. Otud pojedini kritičari Crkve pozivaju na opreznost i stišavanje oduševljenja. Da, reći će oni, papa jeste skroman, on se razlikuje od svog prethodnika po načinu delovanja, ali koliko je zaista čovek koji može i želi da donese prave promene? Drugo je pitanje da li bi te, od strane nemalog dela društva željene promene za veliki deo crkvene hijerarhije predstavljale samo reformu ili bi iz crkvenog ugla one delovale kao revolucija, odnosno urušavanje tradicije na kojoj Crkva počiva. No, jasno je da se, za početak, Crkva mora obračunati sa problemima u svojim redovima.

U rodnoj Argentini papi Franji se zamera oštro istupanje protiv homoseksualnih brakova, nakon što je izjavio da bi takvo dopuštanje bilo pokušaj uništenja Božijeg plana. (Istini za volju, teško da bi se mogao naći ijedan kardinal koji bi srdačno pozdravio usvajanje dece od strane istopolnih roditelja.)

Takođe, još nije do kraja razjašnjena njegova uloga za vreme vojne hunte. Optužbe se kreću od onih umerenijih, da se nije dovoljno jasno pozicionirao i pokazao hrabrost kao neki drugi sveštenici, do toga da je sarađivao sa vojnom huntom i da nije želeo da se založi za dvojicu sveštenika koji su zarobljeni i mučeni. Njihova imena su Franc Jaliks i Orlando Jorio. Radili su u siromašnim slamovima Buenos Ajresa, a vojska ih je optužila da su pripadnici gerile. Proveli su pet meseci u zarobljeništvu, vezani i sa povezom preko očiju. Jorio je kasnije umro, a Jaliks je otišao u egzil u Nemačku. Mnogo godina kasnije, sadašnji papa i Jaliks su održali zajedničku misu.

Pre nekoliko dana Jaliks je izjavio da je on pomiren sa događajima iz prošlosti i da su, što se njega tiče, gotovi. "Želim papi Franji veliki Božiji blagoslov za njegovu službu." Vatikan je odbio pomenute optužbe, a sam papa tvrdi da je pomogao ljudima koji su se skrivali od vojske.

PRIZNANJE LATINSKOJ AMERICI: Većinsko raspoloženje koje vlada u Argentini je ipak oduševljenje. Vatreni navijač tamošnjeg fudbalskog kluba San Lorenco koga su mogli videti i na tribinama, nadbiskup kojeg su sretali po autobusima, sada je prvi čovek Rimokatoličke crkve. Ovo se može shvatiti i kao zakasnelo "priznanje" Latinskoj Americi u kojoj je ogromna većina stanovništva katoličke vere.

Međutim, tamošnja Katolička crkva već godinama gubi svoj uticaj, a pripadnost vernika je više deklarativna. Religijska mapa Latinske Amerike pokazuje jasan rast broja protestanatskih zajednica, koje kao da više umeju da odgovore na potrebe stanovništva.

Na ovom kontinentu više od 40 odsto populacije živi ispod granice siromaštva, a sve je jači uticaj i političke levice, "socijalizma za XXI vek" (pogledati "Vreme", br. 1158, tekst "Borba za drugu nezavisnost").

U takvoj atmosferi papa Argentinac je izgleda obradovao mnoge. Od zapadnih državnika do tamošnje crkvene hijerarhije kojoj je potreban podsticaj da bi se vernici vratili Katoličkoj crkvi.

Kada se stiša prva radost, brzo postaje jasno: iako je već u prvim minutima svog pontifikata pokazao da je drugačiji od svojih prethodnika, u prvim danima svojom skromnošću pridobio velike simpatije javnosti, papu Franju tek čekaju ozbiljna iskušenja.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---