Šaljive pesme iz zatvora za ratne zločine?

Tačno je, skoro sve pesme koje su ušle u prvu pripremljenu zbirku su šaljive. Ciljevi zbog kojih su pisane diktirali su vrstu pesama, a najprikladnije za to su šaljive. Ako aktivni sudionik ima prvorazredni cilj da sebi i svojim sapatnicima olakša život, najefikasniji način je šala na svoj i na tuđ, zajednički račun. Pošto je zatvor nova sredina za optužene, pa i osuđene, u kojoj nema propisanih hijerarhijskih odnosa, a u svakoj sredini, pa i zatvoru ljudi uspostavljaju neke subordinativne odnose, često težeći da budu na vrhu hijerarhijske lestvice, pesma je najefikasniji regulator. Njome se bez presije uspostavlja prirodna ravnoteža, a ako je tvorac pesme bez kompleksa i frustracije u poziciji je da doprinese pozitivnoj motivaciji svih koji će onda lakše savladati krizu kroz koju prolaze.

Udar

Pred naš Božić, jedne crne noći,
prvim spratom haškog kazamata,
brata Voju voze na lafetu,
ko heroja iz minulog rata.

Skamenjena robijaška lica,
ne skrivaju iznenadnu tugu,
vide da ta bolest opet vreba
novu žrtvu, među njima drugu.

Svi deluju robusno i zdravo,
postojano ko granitna stena,
ali znaju da po ćelijama
bolest hara ko gladna hijena.

Ipak sužnji veruju da Šeki,
što se bori kao ljuti lav,
može bolest da pobedi svoju
i vrati se u ćeliju zdrav.

(Hag, Ševeningen, 11. 1. 2012)

Pesma Udar napisana je povodom iznenadne teške bolesti Vojislava Šešelja, neposredno pred Božić 2012. godine.

Šta se čita u haškom zatvoru

Ovo pitanje je upućeno na pravu adresu, jer ako bi iko mogao dati pouzdan odgovor, onda sam to ja. Ne kažem to zbog narcisoidnosti, nego iz prostog razloga što sam zahvaljujući supruzi formirao biblioteku u pritvorskoj jedinici u Hagu sa oko 250 knjiga najpoznatijih domaćih i svetskih savremenih autora i tačno znam ko je, šta i koliko čitao.

Svakako, pored stručne literature i prvostepenih i drugostepenih presuda najviše je čitao probrane knjige iz moje biblioteke dr Vojislav Šešelj: od Pere Simića kritičke knjige o Titu, knjige od poznatog kritičara novog svetskog poretka Noama Čomskog, zatim knjige Isidore Bjelice...

I drugi su puno čitali, zavisno od faze procesa u kojem su se nalazili, a najviše je bilo interesovanja za knjige iz biblioteke "Milenijum", potom Pedeset nijansi – Siva, ili Od koga smo postali ruskog doktora medicine i akademika Muldaševa. Od naših pisaca, od Sanje Domazet Veličanstveni bezbožnici, Veliki rat Aleksandra Gatalice, Projekat Rusija grupe autora iz Ruske Federacije, itd.

Što se mene tiče, pročitao sam sve knjige koje mi je supruga donela, dakle svih 250, a neke i više puta. Pored već navedenih, istakao bih i tri knjige o Džingis-kanu od Iguldena, tri knjige o Aleksandru Makedonskom spisateljice Reno, dvadesetak knjiga Isidore Bjelice, desetak knjiga Đure Zagorca, desetak knjiga od doktora Strizovića, i doktorke Tadić...

Svakodnevno sam koristio novi Veliki rečnik Milana Šipke i Ivana Klajna, kao i Pravopis srpskog jezika od istih autora, a novi svetski atlas i atlasi kontinenata bili su mi od dragocene pomoći.

O psihologiji...

Savremena nauka poznaje preko 70 vrsta inteligencije, po nekima i preko 100, a najvažnija za preživljavanje je: snalaženje u novonastaloj situaciji. Skoro svi optuženici za ratne zločine, sudeći po položajima i funkcijama koje su obavljali u vreme za koje su optuženi, morali bi biti natprosečno inteligentni, jer ne bi dospeli na takvu dužnost. A ako su iznad prosečnog intelekta, onda je i adaptacija u novonastaloj situaciji brža i potpunija nego kod običnih zatvorenika.

Pošto sam ceo radni vek proveo u radu sa ljudima, postizao zajedno sa njima natprosečne rezultate, uz to i naučio puno tokom studiranja psihologije, normalno je da dobro poznajem ljude, i da od njih u zajedničkom cilju iniciram ono najbolje. To mi je bilo lako kada sam bio "zakonski vođa" u uređenom sistemu, ali kada to treba biti u neuređenom sistemu kakav je zatvor, gde dolazi do izražaja "prirodni vođa", bez poznavanja psihologije ne može se lako izboriti sa arogantnim, agresivnim i bezobzirnim u sprečavanju da prigrabe nešto što im ne pripada.

Uz pomoć većine sapatnika i znanja iz psihologije uspeli smo i u zatvoru izgraditi kolektiv u kojem je svako zauzimao mesto koje mu po ukupnom kvantumu vrednosti pripada, tako da konflikata skoro i nije bilo, a i ako jeste, sami smo ih civilizovano rešavali uz veliku pomoć, pored ostalog, i mojih pesama.