<< VESTI | | 21.03.2013 00:55
Svetska švercerska rang lista
Na listi od 143 zemlje, Srbija zauzima 16. mesto po količini nelegalno odlivenog novca
Iz Srbije se, godišnje, nelegalno odlije čak pet milijardi dolara. Ovo pokazuje analiza američke organizacije Global fajnenšel integriti (Global Financial Integrity) za period od 2001. do 2010. godine.
Na listi od 143 zemlje, Srbija zauzima 16. mesto po količini nelegalno izvučenog novca.
Zemlje u razvoju su izgubile 859 milijardi dolara kroz ilegalni odliv kapitala u 2010, što je povećanje za 11 odsto u odnosu na 2009. U desetogodišnjem periodu, od 2001. do 2010, zemlje u razvoju izgubile su tako 5,86 biliona dolara. Kapital ilegalno curi kanalima korupcije, izbegavanja poreza i dugih, ilegalnih aktivnosti.
•Lažno prikazivanje cena čini 80 odsto kumulativnog ilegalnog odliva iz nerazvijenih zemalja u period 2001-2010, a glavni kanal za transfer ilegalnog kapitala idu, po toj analizi, iz Kine i Meksika.
•Mito i drugi oblici korupcije su glavni pogonski točak finansijskog odliva s Bliskog istoka i iz Severne Afrike, dok je lažno prikazivanje cene karakteristično za druge regione..
•Katar, Kuvajt, Venecuela, i Poljska su potisnute s vrha liste (top 10) zemalja s najviše ilegalnog odliva kapitala i zamenile su ih znatno siromašnije zemlje Filipini, Indija, Indonezija i Nigerija.
I konzervativna pretpostavka govori da se ilegalni odliv kapitala povećava u svim regionima u razvoju:
•Afrika za 23, 8 procenata,
• Srednji Istok i Severna Afrika (MENA) 26,3 procenta,
•Manje razvijeni deo Evrope 3,6 procenta,
•Azija 7,8 procenata
•Zapadna hemisfera 2,7 procenta.
Top 10 dolarske ilegale
Zemlje s najvišim izmerenim kumulativnim ilegalnim finansijskim odlivom između 2001. i 2010. su:
1. Kina: 274 milijardi dolara
2. Meksiko: 47,6 milijardi dolara
3. Malezija: 28,5 milijardi dolara
4. Saudi Arabija: 21,0 milijardi dolara
5. Rusija: 15,2 milijardi dolara
6. Filipini: 13,8 milijardi dolara
7. Nigerija: 12,9 milijardi dolara
8. Indija: 12,3 milijardi dolara
9. Indonezija: 10,9 milijardi dolara
10. Ujedinjeni Arapski Emirati: 10,7 milijardi dolara
SVETSKA LISTA
Odliv kapitala - zemlje u razvoju 2001-10
(milioni dolara,
godišnji prosek u desetogodišnjem periodu tamo gde postoje podaci)
1. Kina 274.170
2. Meksiko 47.561
3. Malezija 28.524
4. Saudi Arabija 20.996
5. Ruska Federacija 15.159
6. Filipini 13.782
7. Nigerija 12.904
8. Indija 12.332
9 Indonezija 10.886
10. Ujedinjeni Arapski Emirati 10.650
11. Irak 10.597
12. Južna Afrika 8.390
13. Tajland 6.426
14. Kostarika 6.370
15. Katar 5.611
16. Srbija 5.144
17. Poljska 4.077
18. Panama 3.987
19. Venecuela 3.791
20. Bruneji 3.704
21. Brazil 3.510
22. Sirija 3.260
23. Egipat 3.099
24. Honduras 3.081
25. Turska 2.896
26. Sudan 2.637
27. Kuvajt 2.419
28. Čile 2.417
29. Aruba 2.354
30. Liban 2.105
31. Kazahstan 1.916
32. Trinidad i Tobago 1.884
33. Vijetnam 1.753
34. Dominikanska Republika 1.695
35. Etiopija 1.685
36. Argentina 1.670
37. Gvatemala 1.622
38. Bugarska 1.585
39. Hrvatska 1.525
40. Kongo 1.503
41. Alžir 1.471
42. Mađarska 1.442
43. Bahami 1.408
44. Bangladeš 1.406
45. Moroko 1.283
46. Kolumbija 1.254
47. Ekvador 1.135
48. Nikaragva 1.093
101. Togo 196
102. Gvajana 188
103. Lesoto 179
104. Ruanda 158
105. Šri Lanka 153
106. Albanija 136
107. Samoa 125
108. Niger 122
109. Mauricijus 114
110. Kenija 112
111. Mongolija 112
112. Belize 107
113. Surinam 104
114. Solomonska Ostrva 91
115. Tažikistan 91
116. Jordan 88
117. Mozambik 85
118. Belorusija 78
119. Kirgizija 71
120. Dominikanska Republika 64
121. Sejšeli 62
122. Haiti 57
123. Siera Leone 53
124. Maldivi 52
125. Burundi 49
126. Gambija 47
127. Gvineja-Bisao 46
128. Tunis 31
129. Butan 27
130. Tonga 27
131. Kape Verde 27
132. Benin 23
133. Centralno Afrička Republika 18
134. Komori 16
135. Vanuatu 13
136. Antigva i Barbuda 12
137. St. Vinsent i Grenadini 7
138. Sao Tome i Principe 6
139. Timor 5
140. St. Lucija 4
141. Grenada 4
142. St. Kits i Nevis 3
143. Senegal 1
49. Liberija 1.083
50. Crna Gora 1.042
51. Ekvatorijalna Gvineja 1.003
52. Bahrein 971
53. Peru 952
54. Libija 902
55. Rumunija 884
56. El Salvador 867
57. Bosna i Hercegovina 836
58. Nepal 801
59. Paragvaj 754
60. Oman 741
61. Urugvaj 736
62. Mjanmar (Burma) 728
63. Litvanija 692
64. Obala Slonovače 688
65. Litvanija 680
66. Uganda 680
67. Kamerun 674
68. Turkmenistan 659
69. Bocvana 604
70. Zambija 548
71. Jermenija 526
72. Kambodža 498
73. Angola 483
74. Gruzija 477
75. Malavi 469
76. Makedonija 461
77. Ukraijna 460
78. Kongo 438
79. Azerbejdžan 429
80. Madagaskar 423
81. Namibija 420
82. Jamajka 415
83. Bolivija 386
84. Zimbabve 365
85. Laos 342
86. Tanzanija 333
87. Svazilend 308
88. Gvinea 306
89. Džibuti 292
90. Gabon 289
91. Mali 289
92. Fidži 270
93. Moldavija 252
94. Pakistan 251
95. Jemen 249
96. Burkina Faso 242
97. Avghanistan 240
98. Gana 218
99. Papua Nova Gvineja 203
100. Barbados 198
izvor: Country Rankings: by Largest Average IFF Estimates, 2001-2010 , Global Financial Integrity
POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI | ODŠTAMPAJ TEKST | ||||
|
POVEZANI ČLANCI
dopunjeno 28.3.2013 u 10h06m >
Fras na Kipru
R. S. V.Novogovor >
Pranje novca
Milan MiloševićPravosuđe >
Državna kaučuk pravda
Tatjana TagirovUhapšen Luka Bojović
r.s.v.Dosadašnji učinak Zakona o oduzimanju imovine >
Pažnja dobrog domaćina
Radmilo MarkovićIstraživanje >
Trgovina sa đavolom
Dejan AnastasijevićTribina – »Čekajući kapitalizam – Uloga krupnog kapitala u demokratizaciji srpskog društva« >
Tri mita i druge zablude
Priredio: D. ŽarkovićRegionalni skandal – Hypo Alpe Adria >
Čudesne akcije i koferi puni para
Andrej IvanjiDosije Šarić >
Kratka istorija jedne privatizacije
Stevan Dojčinović, NUNS Centar za istraživačko novinarstvoKriminal i države >
Prava slika Darka Šarića
Miloš VasićDosije "Vremena" >
Ofšor destinacije
Milan MiloševićKapital i izbori u Srbiji >
Neborbena buržoazija
Dimitrije BoarovPortret savremenika – Filip Cepter, alijas Milan Janković >
Traktorijanum prodavca lonaca
Dimitrije Boarov i Dokumentacioni centar "Vreme"Italijanski obračun u Nemačkoj >
Kvadratura mafijaškog kruga
Enco ManjiniPortret savremenika – Miroslav Mišković >
Deltina alfa i omega
Dimitrije Boarov i Dokumentacioni centar "Vremena"Tribina - Vreme izazova >
Evropska agenda - Organizovani kriminal na Balkanu (1)
Intervju - Radovan Jelašić, eks-viceguverner >
Pranje srpskih banaka
Dimitrije BoarovGuverner Mlađan Dinkić uveo "prinudnu upravu" u Astra banku >
Država protiv Karića
Dimitrije Boarov
Ko stoji iza izveštaja: Profil NPO Global Financial Integrity (GFI)
Global Financial Integrity (GFI) je vašingtonska neprofitna, i advokatska organizacija koja sprovodi istraživanja o nacionalnim i multilateralnim politikama i ugovorima. Njen deklararativni cilj je eliminisanje ilegalnih finansijskih aktivnosti radi obezbeđenja globalnog razvoja i sigurnosti.
Počela je sa radom je 2006. objavljivanjem publikacije Kapitalistička Ahilova peta: Prljavi novac i kako obnoviti sistem slobodnog tržišta (Capitalism’s Achilles Heel: Dirty Money and How to Renew the Free-Market System, John Wiley & Sons 2005) . Tema su naravno, ofšor destinacije, pranje novca, i tome slično. Termin ilegalni finansijski odliv kapitala (Illicit financial flows) koji se pominje u iѕveštajina GFI označava ilegalno zarađivanje novca, transfer na ofšor destinacije, pranje novca, i/ili ilegalnu potrošnju. U izveštajima GFI količina novca u sivoj zoni je važan parametar za ocenu sposobnosti vlada da rade na ekonomskom razvoju.
GFI je 2010. objavila izveštaj o tajnim ofšor računima ne-rezidenata, a u februaru 2011. izveštaj Tanzicioni kriminal u svetu u razvoju (Transnational Crime In The Developing World.
Tu neprofitnu nevladinu organizaciju finansira, između ostalih, i njujorška privatna Fordova fondacija ( The Ford Foundation koju su 1936. osnovali Edsel i Henri Ford. Fondacija tvrdi da je potpuno odvojena i nezavisna od Fordove automobilske kompanije (Ford Motor Company.