Obrazloženje nagrade Jug Grizelj za 2012.

Živimo u vreme kada je borba protiv kriminala i korupcije pretvorena u osnovni politički program. Za ishod te bitke vezana je naša kompletna budućnost, prema tome se formira i naša prošlost, o sadašnjosti da i ne govorim. Naša želja da živimo u državi, i u društvu, u kojoj nema ni korupcije ni kriminala, u državi u kojoj vlada pravo, istina i ravnopravnost, da jednom rečju živimo u normalnoj i pristojnoj zemlji stara je otkad znamo za sebe. Da li je to uopšte moguće? Ako nije, koji su razlozi? Odgovore pronalazimo u sistemu, menatalitetu i tradiciji, i, naravno, u određenim ljudima, tačnije u grupama ljudi.

Ovogodišnja nagrada za istraživačko novinarstvo pripala je Stevanu Dojčinoviću novinaru i uredniku Centra za istraživaćko novinarstvo. Ovo nije prvo priznanje Stevana Dojčinovića za dosadašnji rad. Pre dve godine dobio je prestižnu međunarodnu nagradu koja nosi ime „Daniel Perl", novinara koji je svojim životom platio potragu za istinom. Nagradu je zaslužio za seriju tekstova o ulozi of-šor zona u svetskom kriminalu i „pranju novca".

No, da se vratimo u našu zonu, među naše ljude. Šta je to što je Stevan Dojčinović tako sigurno i superiorno uradio? Predstavio nam je ljude, odnosno grupe ljudi, poznatih kao uspešni preduzetnici, visokorangirani državni funkcioneri i političari, najzad kriminalci. Za velike kriminalce, za kojima su odavno raspisane poternice znali smo odranije. Za ove druge – uspešne privrednike i političare – naše znanje je polovično. Ko je od nas pratio šta radi jedan Rodoljub Radulović? Kako su to politika, biznis i sport ukršteni sa kriminalom u ovoj zemlji? Da je to pravilo koje se ne može izmeniti.

Ko se od nas još seća Aleksandra Nikačevića? Samo mi koji se sećamo 1999. i upada svesnih snaga na Devedesetdvojku. „Kada su diskoteke u pitanju, postoje nekakve ekipe koje žele svoje obezbeđenje da postave na vrata. Ja mogu samo da pretpostavim zbog čega je to – bilo je onih pucanja u gradu, ako se sećate ," kazao je Nikačević. „Moji partneri su, sećam se, pomenuli da je neko pokušavao da ugura svoje obezbeđenje na Vanillu i da su im neki Crnogorci pomogli da se to reši… Mene to mnogo nije zanimalo ko su sad menadžeri koji dovode ljude, ko drži vrata. Zato što sam imao sigurno plaćene troškove". Tako smo se našli u privatnom klubu "Vanila". U epicentru Beograda. Između Etnografskog muzeja i centrale SPS-a. Paralelni svetovi. Svetovi o kojima ne želimo ni da razmišljamo. A opet, ako ne saznamo ko je sve, i iz kojih motiva, na koji način, u svemu učestvovao, onda ćemo biti uskraćeni za važne elemente naše stvarnosti. Ukoliko stalno bežimo i povlačimo se pred gramzivim, podlim i opasnim ljudima na šta će ličiti naši životi? Više nije u pitanju elementarna građanska hrabrost i dostojanstvo već goli opstanak.

Stevan Dojčinović i koleginice i kolege iz CINS-a svojim tekstovima o ovim fenomenima, koji su objavljivani u uglednim novinama i nedeljnicima u Srbiji, vratili su nam nadu da novinari u ovoj zemlji još uvek imaju umešnosti, hrabrosti i upornosti da pišu slobodno, pametno i odgovorno. Naš strah od sutrašnjice odavno se pretvorio u rezignaciju. Zbog toga svaki mladi novinar ili novinarka koji otvore novu stranicu priče o posrnuću i gubitku vrednosti u Srbiji i regionu, o onome što se dešava daleko od javne scene, uliva nam nadu da ćemo se u jednom trenutku većina nas ponovo naći na istoj strani – u odbrani slobode, odgovornosti i pristojnosti. Beograd, 05. april 2013. Velimir Ćurgus Kazimir, predsednik žirija