<< VESTI | | 09.05.2013 17:03


 

Podignuta optužnica protiv Miroslava Miškovića

Optuženo još 10 lica, među kojima je i Marko Mišković. Na teret im se stavlja krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu i poreska utaja

OSTAJE U PRITVORU: Miroslav Mišković

Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo je u četvrtak 9. maja optužnicu protiv vlasnika "Delta holdinga" Miroslava Miškovića i još 10 lica među kojima su i Miškovićev sin Marko kao i vlasnik "Nibens grupe" Milo Đurašković.

"Njima se na teret stavlja krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu i poreska utaja", rekao je tužilac Miljko Radisavljević i precizirao da je za oba dela zaprećena kazna do 10 godina zatvora. Oni su optuženi da su mahinacijama oštetili putarska preduzeća za 16,95 milijardi dinara a budžet Srbije za 472 miliona dinara, izjavio je Miljko Radisavljević. Prema njegovim rečima, šest saradnika Miškovića i Đuraškovića optuženo je za zloupotrebu položaja u pomaganju, a dvoje za utaju poreza.

Za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica u pomaganju optuženi su bivši direktor PZP Niš Milutin Gašević i Zoran Mihailović, predsednik Skupštine akcionara PZP Niš Dejan Jevtić i direktor "Delta brokera" Predrag Filipović, direktor "Šer korporacije" Risto Ristić i procenitelj "Konzita" Rašo Zdravko. Živojin Petrović i Jadranka Bodrić optuženi su za krivično delo poreska utaja u pomaganju.

Protiv Zorana Kaitovića istraga je obustavljena pošto je utvrđeno da nije izvršio krivično delo za koje je bio osumnjičen tako da on nije obuhvaćen optužnicom.

Radisaljević je ukazao da je na osnovu rezultata istrage zaključeno da postoji opravdana sumnja da su Miroslav i Marko Mišković, po dogovoru sa Đuraškovićem, u toku 2005. i 2006. godine preko svojih preduzeća "Hemslade Trade Limited-a" sa Kipra i "Mera Investment Faund B.V." sa Holandskih Antila realizovali investiciona ulaganja u PZP-a "Niš" i po tom osnovu stekli 47,59 odsto njegovih akcija.

U toku 2008. godine došlo je do pada vrednosti operativnog biznisa i potpunog obezvređivanja kapitala preduzeća za puteve, što je njima kao profesionalnim investitorima i kontrolnim članovima društva bilo poznato, napomenuo je tužilac.

Zbog toga su Miroslav i Marko Mišković odlučili da izađu iz vlasništva PZP "Niš".

U dogovoru sa Đuraškovićem, prvo je nezakonito uvećana vrednost akcija preduzeća za puteve "Niš", što je prema rečima tužioca izvedeno kontrolisanom prodajom samo 37 akcija tog preduzeća od ukupno više od 550.000 izdatih običnih akcija.

Na berzi se u kratkom vremenskom periodu od 14 dana trgovalo Đuraškovićevim akcijama i to na način koji je izričito zabranjen Zakonom o tržištu hartija od vrednosti, naveo je tužilac.

Po prodaji tih 37 akcija, naručena je procene njihove tržišne vrednosti, uz zahtev da se ona vrši upravo na osnovu tog prometa i tako je podignuta njihova vrednost sa 3.300 dinara na 8.780,54 dinara, ukazao je Radisavljević.

Nakon toga su, kako je naveo tužilac, osnovana nova pravna lica "Mera invest d.o.o." u vlasništvu "Mera investment faund" i "Nibens" korporacija u vlasništvu Đuraškovića.

U njih su osnivači kao svoje uloge u nenovčanom kapitalu uneli akcije PZP "Niš" po nezakonito uvećanoj vrednosti.

"Mera invest d.o.o" je potom oktobra meseca 2008. i novembra 2009. godine prodala svoj paket akcija "Nibens" korporaciji, i ostvarila protivpravnu imovinsku korist, jer akcije PZP "Niš", prema nalazu i mišljenju veštaka, u tom trenutku nisu imale nikakvu vrednost, naglasio je Radisavljević.

Novac za kupovinu akcija PZP "Niš" od "Mere invest d.o.o", "Nibens" korporacija je obezbedila iz kredita odobrenog kod UniCredit banke u iznosu od 25 miliona evra.

Oštećeni solidarni dužnici

Zbog obaveze solidarnih dužnika da oni vrate kredit koji je odobren Nibens korporaciji i nemogućnosti da ostvare regresno pravo prema tom preduzeću, jer su jedina njegova imovina bile akcije PZP-a "Niš", došlo je prvo do trajne blokade. Potom je došlo i do pokretanja stečajnih postupaka nad PZP Niš, Kragujevac i Vranje kao i do raskida ugovora o privatizaciji PZP Beograd, Vojvodina put-Bačka put, Partizanski put i FAM, kazao je Radisavljević.

Vraćanje kredita su, protivno članu Zakona o privrednim društvima, kao solidarni dužnici garantovala preduzeća za puteve Niš, Beograda, Kragujevac, Vranje, Vojvodina put-Bačka put, Srem put i Fabrika maziva Kruševac.

Obaveza servisiranja i vraćanja kredita prešla je na njih pošto "Nibens" korporacija nije imala nikakvih poslovnih prihoda, a njenu jedinu imovinu činile su akcije PZP "Niš" čija je vrednost u decembru 2008. godine bila nula dinara.

Na taj način je profesionalni investitor "Mera Investment Faund", preko zavisnog preduzeća "Mera invest d.o.o", svoje potpuno obezvređeno kapitalno ulaganje prodao za 25 miliona evra i stekao u svojinu poslovni objekat u Beogradu u ulici Takovskoj broj 6, koji je pre toga bio u vlasništvu PZP "Niš" i procenjen na vrednost od 3.79 miliona evra.

Prema dokazama iz istrage, a posebno iz ekonomsko-finansijskog veštačenja proizilazi da je prilikom izlaska profesionalnih investitora "Hemslade Trading Limited" i "Mera invest d.o.o." iz vlasništva preduzeća za puteve "Niš", ovim privrednim društvima pribavljena protivpravna imovinska korist u iznosu od 2.277.028.616,51 dinara i 217.064,45 evra.

Protivpravna imovinska korist u iznosu od 829.170.448,44 dinara pribavljena je i, preduzeću Đuraškovića "Sheer" korporaciji prilikom prenosa osnivačkih prava i sticanja od PZP Niš udela u "Sheer" koorporaciji.

Prenos udela je obavljen po nižoj, za ovu transakciju nepravilno procenjenoj vrednosti. U toj transakciji PZP "Niš" je zabeležilo kapitalni gubitak od preko 146 miliona dinara, naveo je Radisavljević.

Radnjama okrivljenih oštećena su putarska preduzeća i njihovi poverioci.

Prema ekonomsko finansijskom veštačenju putarska preduzeća su pretrpela štetu u iznosu od 16.950.571.881,69 dinara, koliko iznosi razlika likvidacione vrednosti imovine i vrednosti obaveza preduzeća za puteve.

Pored toga oštećen je i državni budžet, jer nije plaćen porez na kapitalnu dobit koja je ostvarena iz ovih transakcija i to "Mera Investment Faund" porez u iznosu od 320.272.803,34 dinara a Milo Đurašković porez u iznosu od 152.712.958,00 dinara, naveo je tužilac za organizovani kriminal.

Kredit je uzet od Unikredit banke, a njegovo vraćanje je spalo na putarska preduzeća, pošto firma "Nuba invest", u vlasništvu Mila Đuraškovića, koja je kupila akcije preduzeća za puteve Niš za 25 miliona evra, nije imala novca da vraća kredit.

Radisavljević je rekao da su Mišković i Đurašković na taj način oštetili ta putarska preduzeća jer su ona morala da vraćaju kredit, a da su istovremeno izbegli da plate porez državi na kapitalnu dobit.

Tužilaštvo je predložilo da se Miroslavu Miškoviću i Milo Đuraškoviću produži pritvor koji im je ranije bio određen do 9. juna nakon što je Apelacioni sud 8. marta odbio žalbe odbrane na rešenje o produženju pritvora. Mišković i Đurašković su u pritvoru od hapšenja 12. decembra 2012. godine.

Krivično vanpretresno veće Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu 10. maja je preispitivalo optužnicu i utvrdilo da sadrži sve potrebne elemente da bi se po njoj postupalo, a potom je izdalo naredbu da se optužnica ekspeduje optuženima i braniocima na odgovor.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

Stav optužene strane: Transakcija nije krivično delo

U tekstu Prava istina o PZP NIŠ objavljenom na sajtu Miroslava Miškovića pre podizanja optužnice objašnjavano je da jedina stvar za koju je Mišković „kriv" jeste realizovanje rutinskog prinosa od kredita koji je dao PZP-u Niš 2005. godine, te da to nije krivično delo ni u Srbiji ni u bilo kojoj drugoj zemlji, da otplata kredita nije nanela štetu PZP-u Niš jer je ta kompanija je 2007. godine ostvarila bruto prihod od preko 300 miliona EUR. Procena kompanije od strane ING Corporate Finance London iz juna 2008. godine odredila je vrednost kompanije na preko 300 miliona EUR, a da Mišković isplaćen 2008. godine, kada je finansijsko stanje kompanije bilo solidno...

U pomenutom tekstu se tvrdi da je Mišković 2005. godine podržao PZP Niš u sticanju vlasništva nad PZP Beograd, drugom srpskom kompanijom za izgradnju puteva koja je tada bila u postupku privatizacije; da je Mišković to uradio tako što je kompanija u njegovom vlasništvu, Hemslade Trading Ltd. (osnovana na Kipru), pozajmila 23 miliona EUR PZP-u Niš da finansira kupovinu PZP Beograd, da je ugovorom o kreditu predviđeno da se plaća kamata po stopi EURIBOR plus 3 procenta, što je 2005. godine bila relativno niska kamatna stopa na srpskom tržištu, da je u skladu sa zahtevima zakona Srbije, ovaj ugovor o prekograničnom kreditu registrovan i odobren od strane Narodne banke Srbije pre nego što su sredstva isplaćena....

Sektor za korporativne komunikacije Delta holdinga u saopštenju izdatom 10. maja pod naslovom Advokatskom timu Miroslava Miškovića optužnica još nije uručena najavljuje da će pravni tim, kada se upozna sa integralnim tekstom optužnice, javnosti predočiti stav kompanije Delta Holding i zastupnika odbrane predsednika Delte Miroslava Miškovića, koji će, kako se kaže u saopštenju, nastaviti svoju odbranu u postupku koji predviđaju zakoni Republike Srbije sa uverenjem da će sudski postupak potvrditi zakonitost njegovog poslovanja.