lični stav (najava) >Zašto nije bilo lustracije |
Glavni uzrok odsustva lustracije, čiji zakon uskoro prestaje da važi, jeste činjenica da Srbija nikada nije smogla snage da se suoči sa pravom prirodom Miloševićevog režima. Suviše mnogo ljudi je podržavalo tu politiku
Jedna od najčešćih primedbi upućenih vladi Demokratske opozicije Srbije (DOS), izabranoj januara 2001. godine, bilo je to da nije "izvršila lustraciju". To je postalo gotovo opšte mesto traženja uzroka mnogih problema sa kojima se danas suočava Srbija. Pored onih koji su tražili ustavotvornu skupštinu, odnosno radikalni pravni (istorijski?) raskid s prošlošću, koji u osnovi nije bio ni podržan u javnosti, lustracija je ostala, po mišljenju javnosti, osnovni i "prvobitni greh" demokratskih promena. Pritom, praktično svi koji pišu o lustraciji zaboravljaju da je odluka o sudbini ljudi koji su bili funkcioneri ili aktivni pomagači Miloševićeve vlasti doneta na samom početku promena, krajem 2000. godine.
(...)
Ceo tekst čitajte u štampanom izdanju. Pretplatnici na internet izdanje nastavak mogu pronaći ovde.
POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI | ODŠTAMPAJ TEKST | ||||
|
IZ ISTOG BROJA
-
Postizborni izbori (najava) >
Generalna proba za najslađi zalogaj
Zora Drčelić -
Haški tribunal i Srbija (najava) >
Jovica i Frenki, preveliki zalogaj
Miloš Vasić -
Haška presuda protiv hercegbosanske šestorke >
Hulje zločina i ratnih napora
Tatjana Tagirov -
Nasilje u školama >
Učitelj kao službeno lice
Dragana Prica -
Lični stav >
Zašto nije bilo lustracije
Žarko Korać -
Mi i posebne potrebe >
Razbijanje staklenog zvona
Anita Erker -
Postizborni izbori >
Generalna proba za najslađi zalogaj
Zora Drčelić -
Haški tribunal i Srbija >
Jovica i Frenki, preveliki zalogaj
Miloš Vasić -
Kultura sećanja >
Povratak u iščezli san – šezdeset osma danas
Zoran Minderović