---

Dokumenti Narodne banke Srbije >

Dug raste!

Srbija duguje 26,7 milijardi evra ili 85,9 odsto procenjenog BDP-a. Više se zadužuje javni nego privatni sektor

Povećana je ranjivost finansijskog sistema Srbije.

Ukupan spoljni dug Republike Srbije je na kraju marta 2013. iznosio 26,7 milijardi evra i u odnosu na kraj decembra 2012. povećan je za 1.001,4 miliona evra, ili 3,9 odsto. Spoljni dug javnog sektora je u 2012. povećan za 1.414,1 miliona evra i iznosio je 12.187,3 miliona evra.

Spoljni dug privatnog sektora iznosio je na kraju 2012. godine 13.533,7 miliona evra i u odnosu na kraj 2011. povećan je za 181,6 miliona evra govore izveštaji Narodne banke Srbije koje predstavljamo čitaocima:

Spoljni dug Republike Srbije 2013.

Ukupan spoljni dug Republike Srbije je na kraju marta 2013. iznosio 26,7 milijardi evra i u odnosu na kraj decembra 2012. povećan je za 1.001,4 miliona evra, ili 3,9 odsto.

Na rast spoljnog duga je u prvom tromesečju 2013. uticalo zaduživanje države na međunarodnom finansijskom tržištu, dok je dug privatnog sektora smanjen. Deprecijacija evra u odnosu na ostale valute u strukturi spoljnog duga delovala je u pravcu njegovog povećanja za 173,7 miliona evra.

Struktura spoljnog duga po ugovorenoj ročnosti smatra se povoljnom – u odnosu na decembar 2012. učešće kratkoročnog duga u ukupnom spoljnom dugu smanjeno je za 0,6 procentnih pena, tako da je na kraju marta iznosilo 1,3 odsto.

Struktura spoljnog duga po preostaloj ročnosti takođe je poboljšana. Učešće kratkoročnog spoljnog duga po preostaloj ročnosti u ukupnom spoljnom dugu na kraju marta je iznosilo 17,0 odsto, što je za 0,8 procentnih poenamanje nego u decembru prošle godine.

Na kraju prvog tromesečja učešće ukupnog spoljnog duga u BDP-u, kao osnovnog indikatora eksterne solventnosti, iznosilo je 87,3 odsto, što je za 1,4 procentnih poena više nego na kraju decembra 2012.

Odnos ukupnog spoljnog duga i 12-mesečnog izvoza robe i usluga uvećanog za doznake iz inostranstva iznosio je 175,7 odsto, a kada se isključi priliv po osnovu inostranih doznaka, posmatrani indikator je iznosio 216,2 odsto.

Izvor Analiza duga republike Srbije, NBS 2013.

Dug – 85,9 odsto BDP-a

Učešće spoljnog duga u procenjenom BDP-u na kraju 2012. je iznosilo 85,9 odsto, što je za 9,3 procentnih poena više nego na kraju 2011. Odnos spoljnog duga i 12-mesečnog izvoza robe i usluga iznosio je 215,7 odsto i u poređenju s krajem 2011. veći je za 5,7 procentih poena. Odnos ukupnih otplata po spoljnom dugu i godišnjeg izvoza robe i usluga povećan je u 2012. za 0,9 procentih poena, na 36,4 odsto.

Spoljni dug javnog sektora je u 2012. povećan za 1.414,1 miliona evra, ili 13,1 odsto, i na kraju godine je iznosio 12.187,3 miliona evra. Time je njegovo učešće u ukupnom spoljnom dugu povećano na 47,4 odsto, a učešće u BDP-u na 40,7 odsto. Ukupno korišćenje kredita javnog sektora iznosilo je 2.224,3 miliona evra, a po osnovu glavnice otplaćeno je 670,0 miliona evra.

Spoljni dug privatnog sektora iznosio je na kraju godine 13.533,7 miliona evra i u odnosu na kraj 2011. povećan je za 181,6 miliona evra, ili 1,4 odsto. Njegovo učešće u BDP-u iznosilo je 45,2 odsto.

Najveća neto zaduženja po osnovu dugoročnih kredita u toku 2012. zabeležena su u prerađivačkoj industriji (798,1 miliona evra) i građevinarstvu (39,0 miliona evra), a najveća neto razduženja u bankarskom sektoru (95,0 miliona evra), sektoru trgovine na veliko i malo (85,2 miliona evra), saobraćaju i skladištenju (60,6 miliona evra) i finansijskom lizingu (47,4 miliona evra).

Ukupno korišćenje dugoročnih kredita privatnog sektora iznosilo je 2.673,5 miliona evra, a po osnovu glavnice otplaćeno je 2.071,4 miliona evra.

Spoljni dug banaka (4.099,6 miliona evra) smanjen je za 264,5 miliona evra, ili 6,1 odsto, po osnovu smanjenja kratkoročnih bankarskih linija i depozita za 153,8 miliona evra i dugoročnih kredita za 110,7 miliona evra.

Spoljni dug preduzeća (9.434,1 miliona evra) povećan za 446,1 miliona evra, ili 5,0 odsto, u odnosu na kraj 2011.

Izvor: Godišnji izveštaj o monetaroj politici 2012, NBS

Rizici iz međunarodnog okruženja

Prethodnu godinu obeležilo je poslovanje u otežanim uslovima u međunarodnom i domaćem okruženju, koje je povezano s posledicama krize javnog duga u zoni evra od sredine 2011. godine. Otežan pristup spoljnim izvorima finansiranja ogleda se i u smanjenju priliva kapitala – neto priliv stranih direktnih investicija u 2012. godini je iznosio 231,9 miliona evra, što je znatno manje nego u 2011. godini (1,8 mlrd evra). Pogoršani uslovi finansiranja s kojima se suočavaju grupe matičnih banaka u inostranstvu umanjuju njihovu sposobnost da efikasno pružaju odgovarajuću finansijsku podršku supsidijarima. Od sredine 2011. godine znatno je porastao pritisak EBA (European Banking Authority) i domaćih regulatora na matične banke da izvrše dokapitalizaciju...

Domaće makroekonomsko okruženje

S obzirom na povećanje učešća javnog duga u BDP-u, s jedne strane, i znatno smanjenje deficita tekućeg računa platnog bilansa i povećanje nivoa adekvatnosti deviznih rezervi, s druge strane, zaključak o smanjivanju makroekonomske neravnoteže u 2012. u odnosu na 2008. godinu ne može se nedvosmisleno izvesti. Stepen evroizacije bankarskog sistema, koji predstavlja jedan od ključnih rizika za finansijsku stabilnost, neznatno je porastao u odnosu na 2008. (sa 70,5 odsto na 72,1 odsto na kraju 2012), učešće privatnog spoljnog duga u BDP-u ostalo je na približno istom nivou (oko 45,0 odsto), dok je učešće javnog duga u BDP-u znatno povećano u odnosu na 2008. godinu.

Međutim, ako uporedimo 2012. godinu sa 2011, ranjivost finansijskog sistema je povećana. O tome svedoči rast deficita tekućeg računa platnog bilansa na 10,5 odsto BDP-a (sa 9,1 odsto u 2011) i dalji rast javnog duga na 59,3 odsto BDP-a na kraju 2012. (sa 48,2 odsto u 2011). Javni dug nalazi se znatno iznad granice od 45 odsto BDP-a, granice koja je definisana Zakonom o budžetskom sistemu, a, pored nivoa, nepovoljna je i njegova valutna struktura – oko 80,0 odsto duga je denominovano u stranoj valuti...

Kretanje i uzroci promena deviznih rezervi

Devizne rezerve Narodne banke Srbije su 31. decembra 2012. godine iznosile 10.914,1 miliona evra i bile su manje za 1.143,6 miliona evra u odnosu na kraj 2011. godine.

Devizne rezerve su pokrivale novčanu masu M1 u iznosu od 402,1 odsto i 7,6 meseci uvoza robe i usluga.

U toku 2012. godine najveći uticaj na nivo deviznih rezervi imao je priliv od prodaje hartije od vrednosti Republike Srbije denominovanih u evrima u iznosu od 1.944,1 miliona evra, od čega je 1.389,1 miliona evra realizovano na međunarodnom finansijskom tržištu, a 555,0 miliona evra na domaćem finansijskom tržištu.

Po osnovu korišćenja kredita za Republiku Srbiju, preko deviznih rezervi Narodne banke Srbije ostvaren je ukupan priliv u iznosu 329,8 miliona evra, i to za: - regionalnu i opštinsku infrastrukturu, razvoj malih i srednjih preduzeća, izgradnju i obnovu puteva, mostova i škola od EIB-a (289,2 miliona evra); - finansiranje železnice od Eurofime (25,8 miliona evra); - projekte unapređenja infrastrukture grada Beograda od EBRD-a (14,3 miliona evra); - rekonstrukciju stanova na području pogođenom klizištima od Banke za razvoj Saveta Evrope (0,5 miliona evra).

Veći devizni priliv (317,4 miliona evra) ostvaren je po osnovu obavljanja privremenog platnog prometa s Kosovom i Metohijom prema Zakonu o privremenom obavljanju određenih poslova platnog prometa na teritoriji SRJ. Prema tom zakonu, banke su obavezne da devizni priliv koji rezidenti ostvare u poslovanju s Kosovom i Metohijom prodaju Narodnoj banci Srbije.14 Devizni priliv od 93,3 miliona evra ostvaren je i po osnovu donacija. Od privatizacije po osnovu aktiviranja garancija po raskidu ugovora za prodaju tri preduzeća ostvaren je priliv u iznosu od 18,6 miliona evra.

Po osnovu intervencija Narodne banke Srbije na MDT-u15 ostvaren je neto odliv u iznosu od 1,3 mlrd evra.

Banke su po osnovu devizne i lizing obavezne rezerve u toku 2012. godine neto povukle 898,0 miliona evra.

U 2012. godini redovno su izmirene obaveze prema inokreditorima u iznosu od 651,7 miliona evra. Po osnovu otplate glavnice duga prema MMF-u, iz deviznih rezervi Narodne banke Srbije isplaćeno je 212,1 miliona evra, a po osnovu servisiranja stare devizne štednje 246,1 miliona evra. Veći devizni odliv (204,2 miliona evra) zabeležen je po osnovu isplate dospelih hartije od vrednosti Republike Srbije denominovanih u evrima...

IZVOR: Godišnji izveštaj o poslovanju i rezultatima rada Narodne banke Srbije za 2012.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---