<< VESTI | | 22.09.2013 21:53

BLIZU APSOLUTNE VEĆINE, ALI: Angela Merkel slavi izbornu pobedu u nedelju, 22. septembra 2013.

Izbori u Nemačkoj >

Angela Merkel po treći put

a. i.

CDU/CSU osvojila oko 42 odsto glasova, Slobodni demokrati Gvida Vestervelea nisu prošli cenzus. Da li je na pomolu velika koalicija SDU/CSU s levom SPD koja knjiži oko 26 odsto glasova, ili neka druga...

Izbori teško da mogu da budu uzbudljiviji, piše nemački nedeljnik Špigel. Kancerka trijumfuje, liberali su razbijeni, a birači su ponovo doveli u pitanje istraživanja javnog mnjenja. Nemačke je definitivno „Merkel-Land".

Znalo se da će kancelarka Angela Merkel na čelu unije CDU/CSU da pobedi. Ali da će se toliko približiti apsolutnoj većini, da će morati da se prebrojava skoro do poslednjeg glasa, to niko nije očekivao. U Nemačkoj se nekoliko minuta po zatvaranju biračkih mesta obično manje više sve zna.

Poslednja vest: CDU bez apsolutne većine u Bundestagu

Poslednja vest: CDU bez apsolutne većine u Bundestagu

Demohrišćanska unija je obezbedila 311 poslanika u parlamentu koji ima 630 poslanika; SPD (192 mesta), partija levice (64) i zeleni (63).

To znači da leve partije zauzimaju više od polovine mandata, proizilazi iz nepotpunih zvaničnih rezultata koje je u ponedeljak u ranim časovima objavila TV ARD. BBC procenjuje da će u pregovorima oko velike koalicije odrediti visoku cenu u mandatima i u političkim ustupcima.

Do sada, je samo jednom nemačko glasačko telo dalo nekoj partiji apsolutnu većinu na parlamentarnim izborima: 1957 kada je 50,2 odsto birača glasalo za Uniju kancelara Konrada Adenauer, koji je napravio koaliciju sa bivšom nemačkom strankom (DS), a Unija je vladala sama od jula 1960 do novembra 1961 zahvaljujući optiranju većine poslanika DP za nju.

R.S.V. - Dopunjeno 23. septembra u 7:43

Ovako je za sada svakako sigurno, da Merkelova ide stopama svojih legendarnih konzervativnih prethodnika Konrada Adenauera i Helmuta Kola. Posle izborne kampanje koja je bila fokusirana na nju samu, CDU/CSU je prema preliminarnim računicama dosegao 42 odsto, što je najbolji rezultat u poslednjih devetnaest godina (2009. unija CDU/CSU osvojila je 33,8 odsto). Pošto ni liberali FDP, niti evroskeptična nova partija Alternativa za Nemačku AfD ipak ne ulaze u Parlament, CDU/CSU će imati apsolutnu većinu.

Podaci prema egzit pulu neposredno nakon izbora 22. septembra uveče. U konačnom zvaničnom saldu broj poslanika nemačkog Bundestaga je veći, jer u nemačkom kombinovanom izbornom sistemu broj mandata nije unapred fiksiran

Socijaldemokratama SPD ne preostaje ništa drugo nego da Merkelovoj učtivo čestitaju na pobedi, ližu rane i grickajući nokte sačekaju da sačekaju konačni rezultat po kome ona zipak nema apsolutnu većinu. POšto Unija ipak ne moiže sama da vlada, oni mogu da se nadaju koalicionim pregovorima. To što su malo popravili debakl sa prethodnih izbora (2009. imali su 23 odsto), socijaldemokratama nije ama baš nikakva uteha: u Nemačkoj do sledećih izbora postoji samo jedna velika partija - CDU/CSU.

Većina analitičara i izbornih prognozera izgleda da je zanemarila onu najprostiju logiku birača: ako nam je ovde u Nemačkoj pod kancelarkom Anegelom Merkel toliko bolje nego drugima u Evropi, koja grca pod ekonomskom krizom i visokom nezaposlenošću, zašto joj ne bismo ponovo još masovnije ukazali poverenje? „Majčica Angela" očigledno vodi računa o svojoj nemačkoj deci.

Koalicione računice

Pošto tradicionalni (i dosadašnji) partner FDP ipak ne prelazi cenzus od pet odsto, Merkelova je primorana da pravi koalicionu vladu.

AfD je nastala od evroskeptičnog dela CDU/CSU, Merkelova nije uspela dovoljno da ih potisne, piše nedeljnik Špigel. Da je AfD ušla u parlament, kancelarka bi morala da se hvata u koštac samo sa protivnicima evra u sopstvenim redovima, već i da pazi da AfD ne privuče njene poslanike u saveznom parlamentu, a sigurno je da bi ova partija ofanzivno bunarila u redovima CDU/CSU. To da u nemačkom parlamentu govornici traže izlazak iz evrozone i povratak na nemačku marku, bilo bi nešto sasvim novo i imalo bi odjeka u Evropi.

Merkelova neće baš prolivati suze ni zbog toga što FDP ne prelazi cenzus, jer njena saradnja sa njima često nije bila ni malo jednostavna. Postoje dve mogućnosti: ili velika koalicija sa SPD, ili da CDU/CSU obrazuju vladu sa Zelenom partijom. Merkelova bi više volela ovu drugu opciju, ali kod zelenih postoji bojazan da bi posle ovih slabih rezultata (2009. 10,7 odsto), u slučaju koalicije sa Merkelovom partija počela još više da se osipa.

Dok je FDP bio svestan da se bori za opstanak, zeleni su šokirani slabim rezultatom. Nije jasno gde su i na čemu su izgubili glasove, kada su se u jednom trenutku prema istraživanjima javnog mnjenja bili skroz prbližili SPD-u.

Levica, (Leva partija – neokomunisti iz Istočne Nemačke) ostvarili su jak rezultat. Ali im to verovatno ništa neće vredeti, jer su i SPD i zeleni nedvosmisleno stavili do znanja, da sa njima neće u koaliciju, pa čak i pošto zajedno imaju većinu. Neće da im oproste što su nastali iz Komunističke partije Narodne Republike Nemačke.

DS Borisa Tadića, ako je i imao sličnu dilemu, rešio je na primer da zaboravi prošlost SPS-a i Ivice Dačića i sa njima, kada drugog načina da ostanu na vlasti nije bilo, obrazuju vladu.

Izvan Nemačke mnogi ne razumeju zašto je koalicija sa Levom partijom za SPD i zelene i dalje tabu. One zajedno inače imaju parlamentarnu većinu od 319 poslanika. Pred ovakvom snagom Unije Angele Merkel možda se i tu nešto promeni.

Da se ispostavilo CDU/CSU ima apsolutnu većinu, bila bi to ipak tesna većina i s obzirom na slobodu odlučivanja nemačkih poslanika ne bi bila ni malo laka vladavina za kancelarku. Čak i tom slučaju ne bi bilo isključeno da Merkelova pozove SPD u vladu, u kojoj bi se, međutim, znalo ko je šef: Angela Merkel.

Dopunjeno 23. septembra


 

Demohrišćani: +8,2%, socijaldemokrate: +3%

Demohrišćani: +8,2%, socijaldemokrate: +3%

Geografski raspored birača

Rezultati izbora za 18. saziv Bundestaga održanih u nedelju, 22. septembra 2013, mereni poreko egzit pula, pokazuju da su demohrišćani sa 42 odsto glasova, zabeležili za 8,2 odsto bolji rezultat, nego na izborima 2009. godine.

SPD je, prema prvim procenama, dobila 26 odsto glasova, što je tri odsto više nego na prošlim izborima, ali nedovoljno da samo sa zelenim formira vladu.

Zeleni su dobili 8,1 odsto glasova, što je 2,6 odsto manje nego prošli put, a Levica 8,5 odsto, odnosno, 3,6 odsto manje nego na na izborima 2009. godine.

Ukoliko i konačni rezultati potvrde procene po zatvaranju birališta, Liberali (FDP) nisu prešli cenzus i po prvi put u posleratnoj nemačkoj istoriji neće ući u Bundestag, što isključujue i dosadašnju koaliciju FDP i CDU.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

POVEZANI ČLANCI