OSLOBAĐANJE TALACA: Akcija kenijskih vojnika u tržnom centru "Vestgejt" / foto: fonet/ap

Kenija – Pokolj u tržnom centru >

Između nade i očaja

Prošlog vikenda naoružani pripadnici somalske islamističke organizacije Al Šabab zauzeli su luksuzni tržni centar u Najrobiju "Vestgejt" i ubili najmanje 62 ljudi, a preko dvesta ih je povređeno. To je, međutim, samo vrh peščane dine afričkog beznađa, obračuna "imaginarnih zajednica" i podela, stvaranja "letećih odreda smrti", koji vuku korene još iz kolonijalnih vremena

Nije lako biti prvi komšija najneuspešnije od svih propalih država. Jer, teško je dokučiti ko se u ruševinama Somalije bori za Alaha, ko ratuje za vlast, ko samo hoće pare, a ko je stvarno gladan i očajan. Ali jedna stvar je svima njima zajednička: Kenija je isuviše blizu, a da bi je ostavili na miru. Krvavi napad prošlog vikenda u prestižnom tržnom centru u Najrobiju, iza koga je stala somalska islamistička organizacija Al Šabab, samo je potvrdio da šta god Kenijci uradili – ne valja.

S jedne strane, da oktobra 2011. godine kenijske vlasti nisu poslale 4000 vojnika severno od dugačke i porozne granice u najsiromašniji i najsuvlji deo zemlje, nastavila bi da se sliva reka izbeglica, a somalski pirati i banditi i dalje bi rasterivali zapadne turiste.

Dadab na severu Kenije je sa skoro pola miliona ljudi odavno najveći "stalni" izbeglički kamp na svetu. Povremeno mu neka velika kriza, kao što je sirijska, oduzme primat, ali na severu Kenije se nalazi svetska prestonica beznađa. Kenija je jedina zemlja u kojoj se danas nalaze dva od deset najvećih izbegličkih logora. Drugi, Kakuma, dom za oko 130.000 somalskih izbeglica, gledano iz vazduha podseća na pravi veliki, prašnjavi i razvučeni grad.

Somalske "šifte" – mada ova reč nema samo negativne konotacije i adekvatnije ju je prevesti rečju "hajduk" nego "bandit" – povremeno učine nebezbednim čak i puteve u nacionalnim parkovima na severu Tanzanije. Kalašnjikovima naoružani pirati sa severa su u Keniji prošle godine rasterali imućne turiste sa Lamu arhipelaga, najšarmantnije afričke vremenske mašine, a somalski imitatori Al Kaide su uglavnom ispraznili peščane plaže oko mnogo dostupnije Mombase, "ženske Pataje", već nekoliko decenija jedne od omiljenih destinacija za bucmaste i usamljene Evropljanke koje su željne sunca i zgodnih muškaraca.

SAVRŠENA META: S druge strane, samo je bilo pitanje vremena kada će Kenija platiti krvavu cenu svog (direktnog) mešanja u državu-iluziju zvanu Somalija. Dugoočekivani "račun" za kenijsku intervenciju stigao je prošle nedelje. Iako je bio na vrhu liste očekivanih meta, kenijske vlasti nisu uspele da zaštite razvučeni, četvorospratni šoping mol "Vestgejt". Al Šabab je nekoliko puta upozoravao da će se, ukoliko ne povuče svoje trupe sa juga Somalije, Kenija suočiti sa bolnim posledicama. U prvim tvitovima koje su poslali iz okupiranog tržnog centra, islamisti su napisali da "napad na Westgate Mall predstavlja samo veoma mali deo onoga što muslimani u Somaliji preživljavaju zbog kenijskih agresora". "Dugo smo protiv Kenijaca ratovali u našoj zemlji, sada je vreme da se ratište pomeri i da rat dođe u njihovu zemlju", saopštili su kalašnjikovima naoružani sajber borci.

Analitičari se slažu da su izabrali "savršenu metu". Naime, stopa kriminala u Najrobiju je velika i kenijska prestonica je postala jedan od najnebezbednijih afričkih gradova – stranci koji u njemu žive ga često zovu "Najroberi" (od robbery što znači pljačka). Zato su par ograđenih i klimatizovanih oaza kao što je "Vestgejt" postale omiljeno svratište za hiljade zapadnih poslovnih ljudi, diplomata i humanitaraca, kao i za imućnu domaću elitu. Kenijci nove bogataše koji se svakog vikenda sliju u skupe "kantri klubove", luksuzne hotele i malobrojne šoping molove pežorativno nazivaju "vabenci" – "pleme Mercedes-Benca" (va je prefiks koji se dodaje imenu plemena, a ki nazivu jeziku koji taj narod govori. Na primer, pleme iz koga potiče otac predsednika SAD Baraka Obame kod nas se zove Luo, njegovi članovi se nazivaju Valuo, a njihov jezik je kiluo).

U trenutku napada, u subotu malo posle podne, u "Vestgejtu" je bilo više od hiljadu ljudi. Među njima su bili Kristin Vambui Prat, starija sestra predsednika Uhurua Kenijate, i predsednikov lični sekretar sa suprugom i sinom. Gospođa Vambui Prat je uspela da pobegne i, kako javljaju kenijski mediji, u pratnji telohranitelja bosonoga utrči u svoj plavi mercedes sa cipelama i tašnicom u ruci. U napadu su ubijeni jedan predsednikov rođak i njegova verenica. "Oni su bili mladi, ljupki ljudi koje sam lično poznavao i voleo", rekao je predsednik i obećao da će organizatori napada koji je nazvao "zverskim činom" biti kažnjeni "brzo i veoma bolno".

Uprkos kriminalu, Najrobi je ostao "kapija Istočne Afrike". Sa suši restoranom, modernim kafićima, bioskopom i "Nakumatom", najbolje snabdevenim supermarketom u gradu, "Vestgejt" je svakodnevno posećivao veliki broj stranaca. U napadu koji je počeo u vreme kada je popularni mol najpuniji, ubijeni su državljani sedam zemalja. Među njima su tri Indusa, troje Britanaca, jedna Kineskinja, kanadski diplomata i Kofi Avunor, poznati pesnik iz Gane koji je u Najrobi došao zbog velikog međunarodnog sajma knjiga koji je trebalo da počne ove nedelje. Mnogi od lokala su u vlasništvu stranaca koji su se doselili u Najrobi ili Indijaca čije porodice u Keniji žive već generacijama. U trenutku napada ispred glavnog ulaza je trajala vikend-škola kuvanja za indijsku decu, uglavnom pripadnike imućne južnoazijske dijaspore.

KORENI NEVOLJA: Ovo je bila prva velika akcija od napada koji su naterali kenijske vlasti da direktno pošalju trupe na jug Somalije. U septembru 2011. godine maskirani Somalci su u dva napada na ostrvu Lamu i obližnjem poluostrvu ubili jednog i oteli dve zapadne turistkinje. Šarmantni Lamu i ekskluzivni hoteli na obližnjem ostrvu Manda, koji su popularni među britanskim rok zvezdama i stidljivijim pripadnicima evropskih kraljevskih porodica, redovno su opisivani kao "živi skriveni raj", tek blago ofucana, nepretenciozna mešavina toplog mora i sporog ritma lokalnih ribara. Na obalama Kenije se od tada nije oporavio turizam, koji predstavlja glavni izvor prihoda za desetine hiljada ljudi u zemlji u kojoj čak 38 odsto stanovnika živi ispod granice apsolutne bede (1,25 dolara dnevno).

Somalija, ipak, nije jedini izvor kenijskih problema. U naslovu verovatno najbolje knjige o istoriji postkolonijalne Kenije stoji: "između nade i očaja, 1963–2011". Štaviše, i neki od svedoka koji su na parkingu "Vestgejta" čudom preživeli upad Al Šababovih boraca ističu da nisu svi napadači bili svetloputi etnički Somalci i da je među njima bilo i tamnijih ljudi, verovatno iz Kenije.

Serija nevolja i tragedija je počela još pre dobijanja nezavisnosti 1963. godine. Britanske kolonijalne vlasti su neke od najsramnijih stranica istorije "imperije u kojoj sunce nikada ne zalazi" napisale tokom poslednjih godina vladavine Kenijom, u vreme pobune Mau Mau u kojoj su učestvovali pripadnici najbrojnijeg Kikuju naroda. Karolajn Elkins, profesorka na Harvardu, decenijama prikrivana ubistva, masovna mučenja i pretvaranja čitavih sela buntovnih Kikujua u bodljikavom žicom ograđene logore opisala je kao "nezamislive zločine" u knjizi nagrađenoj Pulicerovom nagradom u kojoj govori o "britanskom gulagu u Keniji".

Britansko etničko čišćenje Kikujua i podsticanje drugih naroda da se nasele na njihovu plodnu zemlju ostavilo je otrovno nasleđe u državi koja je nezavisnost dobila šest godina posle Gane, prve koja se rešila evropskog jarma, i tek pošto su ostale francuske i britanske kolonije postale nezavisne. Štaviše, Kenijata je četvrti predsednik Kenije i sin prvog predsednika – rođen je dve godine pre odlaska Britanaca i otac mu je dao ime Uhuru, što znači nazavisnost.

Marta 2011. godine budući predsednik je optužen za zločine protiv čovečnosti od strane sumnjivo afrocentričnog Međunarodnog krivičnog suda u Hagu. Ova ustanova pretencioznog naziva ima bizaran način finansiranja koji je teško ne povezati sa činjenicom da ne samo da još nije optužila osobu koja nije Afrikanac, već ne vodi nijednu zvaničnu istragu za zločine počinjene van Crnog kontinenta. Kenijata i Vilijam Rut, novoizabarani potpredsednik, navodne zločine su počinili tokom etničkih nereda posle izbora decembra 2007. godine u kojima je stradalo više od hiljadu ljudi. Sudi im se odvojeno, jer je Kenijata upozorio sud da po ustavu predsednik i potpredsednik ne mogu istovremeno biti van zemlje. Zbog izborne pobede dvojice optuženika Barak Obama nije posetio Keniju, svoju otadžbinu, tokom poslednje afričke turneje.

Džomo Kenijata, "otac nacije" i optuženog predsednika, neke od najmračnijih stranica svoje petnaestogodišnje vladavine napisao je obračunavajući se sa buntovnom somalskom manjinom. Snage bezbednosti su tokom prve četiri godine nezavisnosti ubile više od 2000 Somalaca za koje je "stari" Kenijata tvrdio da uopšte nisu Kenijci, već pljačkaši koje je poslala somalska vlada.

OVO NIJE ISLAM: U podsaharskim zemljama, uglavnom "državama bez većine", etnička heterogenost na nacionalnom nivou često je praćena etničkom homogenošću na lokalnom nivou. Tako, iako čine samo jedan odsto stanovništva, Somalci su većina na jednoj petini teritorije Kenije. Sama Somalija je jedna od samo tri etnički relativno homogene zemlje u Podsaharskoj Africi, dok je Kenija, u kojoj u značajnom broju žive pripadnici četrdesetak "autohtonih" naroda, jedna od heterogenijih – nekadašnji Zair je država sa ubedljivo najviše naroda/plemena u regionu. Dubinu korena afričkih problema ilustruje činjenica da su dve najtragičnije istorije imale najmanje etnički raznolika zemlja i etnički najizmešanija zemlja u regionu.

Subotnji napad nosi sa sobom rizik da se u etnički duboko podeljenoj zemlji prodube i verske podele, koje su do sada bile manje izražene. To je jedan od glavnih razloga što je u svom prvom govoru posle napada predsednik Kenijata istakao da "kukavičke izvršioce" treba da "porazimo našim jedinstvom".

Jedna zabrinuta muslimanka iz Najrobija, na koju je BBC-jev novinar naišao u gomili znatiželjnika koji su se u ponedeljak okupili nedaleko od "Vestgejta" kako bi sačekali rasplet, rekla je "ovo nije islam. Oni (Al Šabab) imaju svoju religiju. To je terorizam." Ona voli da veruje da se radilo o pokušaju "pljačke koji je krenuo naopako" i ističe da su ubijeni i kenijski muslimani, iako su napadači u svom tvitu tvrdili da su prvo evakuisali "sve muslimane". Svedoci su potvrdili da, iako je bilo nasumičnog pucanja, u najmanje jedom od restorana islamisti su tražili da svi muslimani ustanu i napuste prostoriju – i zatim pobili sve one koji su ostali unutra.

Ali, kada je trebalo da bira, sagovornica BBC-ija, čija je kosa bila pokrivena maramom, rekla je da je "prvo muslimanka" pa tek onda Kenijka. Nažalost, afričke "imaginarne zajednice" nije lako uklopiti u granice koje su iscrtale kolonijalne sile – onako kako ih Afrikanci vide, podsaharske zajednice su istovremeno i manje i veće od mladih država, piše istoričar Frederik Kuper. Ovo nesaglasje – kao i identitetsku zbrku koja ga prati – ne treba smetnuti s uma kada razmišljamo o pokolju nevinih u kenijskom molu. Na neki način, on predstavlja krvavu posledicu načina na koji neki nezadovoljni stanovnici krhkih i hronično gladnih nacija pokušaju da razreše zbrku koja ima brojne posledice.

RAT NA TVITERU: Američki mediji su prethodnih meseci redovno upozoravali da će "novo lice terora verovatno biti afričko", kako je, na primer, početkom septembra objavio ugledni liberalni mesečnik "Atlantik". Vašingtonski magazin je pokušao da ukaže na neke od posledica fokusa Bušove i Obamine administracije na "Bliski istok i Južnu Aziju" i činjenicu da se američki spoljnopolitički odgovor u Podsaharskoj Africi "brzo pretvara u leteći odred smrti" u službi lojalnih diktatora. Ipak, citirana nespretna i rasistička metafora američkog novinara odražava bolnu realnost. Posle Malija, Nigerije i Somalije, naoružani islamisti su stigli u srce još jedne afričke prestonice.

Paranoju u SAD povećava iznenađujuća sofisticiranost mladih afričkih ratnika koji su se zakleli na vernost Al Kaidi. Al Šabab je prošlog vikenda u malom Tviter ratu do nogu potukao kenijske snage bezbednosti koje su na brzinu otvorile svoj Tviter nalog. Kenijske bezbednosne snage su na Tviteru bile i mnogo sporije i manje vešte od islamista, koji su se obraćali ne samo na savršenom engleskom već i jezikom koji potvrđuje da poseduju najviši nivo sajber pismenosti. (Mali internet rat i blamiranje kenijskih vlasti okončan je tako što je Tviter ukinuo Al Šababov nalog pozivajući se na zabranu javnog iznošenja pretnji koja je navedena u pravilima korišćenja. Kenijske vlasti tvrde da je među islamistima bilo američkih i britanskih državljana afričkog porekla.)

To svedoči koliko su današnji fundamentalisti moderni, uglavnom nezadovoljni mladi ljudi koji u neoliberalnom kapitalizmu i američkom vojnopolitičkom kišobranu ne naziru svoju bolju i srećniju budućnost. Zato će se u sve raslojenijem svetu novi ratovi, u kojima nema linija fronta i u kojima su najbrojnije žrtve civili, voditi tvitovima koliko i kalašnjikovima ili bespilotnim letelicama. Nažalost, teško je poverovati da će Afrika u doglednoj budućnosti prestati da bude krvavo ratište. U njemu neće stradati samo zlosrećne somalske komšije.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

FOTO GALERIJA

  • STRAH I OČAJ AFRIKE: Logor Dadab...<br><br>foto: reuters
  • ...sa somalskim izbeglicama na severu Kenije...
  • ...i kenijski vojnici u Somaliji
  • BELA ŽENA I CRNI MOMCI: Scena iz australijskog filma »Paradise: love«
  • GLAD, PIRATI, TERORISTI: Kenija u senci Somalije<br><br>foto: reuters

San afričkih šehida

U grupi veštih i izuzetno bogatih "neafričkih" poslovnih ljudi je i jedan broj Jermena i Izraelaca, uglavnom trgovaca koji su se odavno doselili u mlade države južno od Sahare. Prisustvo Izraelaca, uz hronično slabu motivisanost i elan pripadnika lokalnih snaga bezbednosti, učinilo je da Kenija postane jedna od omiljenih meta militantnih islamista. Već decenijama sve što ima veze sa Izraelom predstavlja metu iz snova islamističkih ekstremista. Na primer, mnogi dobrovoljci iz inostranstva koji se danas bore u Siriji i priželjkuju mučeničku, šehidsku smrt, često ne kriju žaljenje što neće poginuti u ratu protiv "cionista", već u borbi protiv "loših" muslimana.

Mol "Vestgejt", koji je većinski u vlasništvu Izraelaca, nije bio prva velika "jevrejska" meta. Novembra 2002. godine u hotelu "Peredajz" u Kikambali, tada jedinom u vlasništvu Izraelaca na dugačkim peščanim plažama u okolini Mombase, islamisti su detonirali eksplozivnu napravu u trenutku kada je u hotel ulazila grupa turista. Skoro istovremeno su ispalili dve rakete na čarter koji je jednom nedeljno redovno leteo između Tel Aviva i Mombase. U hotelu je ubijeno troje Izraelaca i deset Kenijki, uglavnom plesačica koje su bile angažovane da dočekaju izraelske goste, a projektili koji su ispaljeni samo par minuta ranije zamalo su promašili izraelski putnički avion.

Kenija je krajem devedesetih postala popularna među izraelskim turistima. Za neke od mladih Izraelaca koji vole čari orijenta, Indija i Kenija – u kojoj su samo 11 odsto stanovnika muslimani – na neki način su postale "susedne" zemlje. Između njih i jevrejske države su islamske zemlje u kojima turisti iz Izraela nisu dobrodošli, čak i onda kada formalno mogu da dobiju vizu.

Ruže, čaj, smuđ i (seks) turizam

Čak i bez "pomoći" Al Kaide i Al Šababa, Kenijci su ove godine uspeli da sebi nanesu ogromnu štetu. U velikom požaru je početkom avgusta izgoreo putnički terminal na međunarodnom aerodromu "Džomo Kenijata" u Najrobiju. To je ugrozilo i poremetilo izvoz sveže sečenog cveća i turizam, dve "radno intenzivne" industrije od kojih zavisi egzistencija mnogih Kenijaca.

Na sreću, nije ugrožen jedan drugi važan izvor prihoda – za izvoz nilskog smuđa iz jezera Viktorija mogu se koristiti aerodromi u obližnjoj Tanzaniji i Ugandi. Tri afrička suseda godišnje zarade preko 140 miliona dolara od velikih riba koje se uglavnom transportuju u Evropu. Izvoz čaja ne zavisi od stanja na aerodromima, ali zavisi od situacije u Egiptu u koji Kenija izvozi jednu trećinu svog aromatičnog crnog čaja. Najveće arapske čajopije su "navučene" na kenijski čaj i obično važi da "kada Egipat kine Kenija navuče prehladu". Tri, nažalost, izuzetno osetljiva "proizvoda" – cveće, čaj i turizam – za Keniju predstavljaju glavni izvor deviznih prihoda.

Svaka treća ruža koja bude kupljena u Evropi dolazi iz Kenije, a u Keniju godišnje stigne skoro dva miliona stranih turista. I pre nego što je izgoreo terminal za međunarodne dolaske, uz strah od terorizma jedna od najvećih prepreka je bio mali kapacitet kenijskih aerodroma. Avionske karte do Najrobija su izuzetno skupe i obično su bar za jednu trećinu skuplje nego prevoz do podjednako udaljenih i poredivih tropskih destinacija.

Za safari u Keniji ne postoji mnogo alternativa, a Kenija je uprkos terorizmu, ostala izuzetno konkurentna na razuđenim tržištima na kojima posluju brojni "ljubavni preduzetnici". Za "klasične" seks turiste, i pored visoke cene avio-karata, Kenija je jeftinija od konkurencije na Falipinima, Tajlandu ili u Vijetnamu i pritom mnogo manje odbojna. Naime, na "sceni" ne dominiraju kriminalne grupe i makroi i Kenija je jedna od zemalja u kojoj seksualne radnice i radnici zadrže najveći deo onoga što zarade sopstvenim telom.

Uz Gambiju, Kenija je glavna afrička destinacija za evropske turistkinje koje žele vezu sa muškarcima čiji bi im izgled bio nedostupan da ne postoje ogromne razlike u standardu između (bele) Evrope i (crne) Afrike. Atmosferu u kojoj se razvija ova mlađana grana stare "industrije" divno je dočarao austrijski reditelj Ulrih Zajdel u filmu Raj: Ljubav (2012). Sredovečne (i uglavnom obesne) austrijske "sponzorke" (Sugar Mamas) i zgodni naturščici, kenijski "dečaci igračke" (Toy Boys), susreću se na plažama oko Mombase na kojima "je ljubav posao".

Mala Indija u Africi

Nije lako obogatiti se južno od Sahare – potencijalne zarade su ogromne, ali su prepreke i rizici na putu do njih neuporedivo veći. Važnu ulogu u ekonomijama podsaharskih država odavno imaju potomci doseljenika iz dalekih evropskih kolonija, uglavnom deca ili unuci veštih trgovaca koji su počeli da stižu ubrzo posle kolonijalnih vojski – u francuskim kolonijama to su uglavnom bili Libanci, uz nešto došljaka iz današnje Sirije, a u britanskim Indusi, mada neki od ovih "Azijata", kako ih obično zovu u Ugandi, Tanzaniji i Keniji, u stvari potiču iz Pakistana.

Iako su im, po pravilu, roditelji rođeni u Africi, oni su za mnoge ostali "neafrikanci" – u Keniji je danas više od 100.000 Indijaca, uglavnom potomaka prinudnih radnika koje su Britanci doveli da početkom prošlog veka grade prugu za Ugandu. Oni koji su ostali u Keniji imali su mnogo više sreće od onih koji su završili u Idi Aminovoj Ugandi. Među deset najbogatijih ljudi u Istočnoj Africi danas su dvojica kenijskih Indusa. Odlično snabdeveni "Nakumat", koji nazivaju istočnoafričkim "Volmartom", lanac je hipermarketa u vlasništvu jedne indijske porodice.