Intervju – Tijana Palkovljević, direktorka Galerije Matice srpske >

Približiti baštinu

"Teritorija današnje Vojvodine je mesto gde je u poslednja tri veka umetnost išla u korak sa evropskim trendovima. Znači da je specifičnost vojvođanske umetnosti u evropskom kontinuitetu, u potrebi i mogućnosti slikara da se uklope u evropske tokove, stilove i teme"

"VREME": Šta je specifičnost slikarstva Vojvodine?

TIJANA PALKOVLJEVIĆ: Teritorija današnje Vojvodine je bila mesto gde se u 17. i 18. veku rodila srpska umetnost novijeg doba – to je očigledna specifičnost. Naime, srpsko stanovništvo koje je nakon Seobe naselilo Austrougarsku, pokrenulo je razvoj umetnosti novog doba transformišući tradicionalnu srednjovekovnu umetnost u barok. Takođe, teritorija današnje Vojvodine je mesto gde je umetnost išla u korak sa evropskim trendovima zahvaljujući umetnicima koji su se školovali u Beču, Minhenu i Parizu. Znači da je specifičnost vojvođanske umetnosti u evropskom kontinuitetu, u potrebi i mogućnosti slikara da se uklope u evropske tokove, stilove i teme.

Po čemu se – osim, naravno, po jedinstvenoj kolekciji, Galerija Matice srpske izdvaja od sličnih institucija?

Poštujući tradiciju, mi stvaramo tradiciju. To je naš lajt motiv i tako mi vidimo i vodimo našu galeriju. Trudimo se da unapredimo nasleđe koje nam je ostavljeno: da obogaćujemo kolekciju, da unapređujemo saznanja o srpskoj nacionalnoj umetnosti kroz izložbe i publikacije, da dela sačuvamo za buduće generacije.

Da li uspevate da obogatite nasleđenu zbirku?

Fond naše galerije je zasnovan, pre svega, na tradiciji Matice srpske. Mi je s dužnom pažnjom sledimo. Isto kao što je udruženje građana 1847. godine osnovalo Muzej Matice srpske iz kog je nastala naša galerija, i bogatilo ga svojim poklonima, tako su i danas pokloni najčešći način kako se uvećava fond Galerije. Današnju kolekciju čini jedna trećina poklona. Prošle godine smo priredili izložbu akvizicija koje su poslednjih 10 godina postale deo naše kolekcije. Naravno, trudimo se i da otkupimo dela koja bi dopunila našu zbirku, uz pomoć Ministarstva kulture Srbije.

Kako eksponati 18. i 19. veka komuniciraju sa savremenom publikom?

Težimo da delujemo u skladu sa savremenim trenutkom, da javnosti i publici pružimo ono što se od nas, kao jednog od najstarijih i najbogatijih nacionalnih muzeja, očekuje. I upravo tu su najveće mogućnosti za inovativnost: u modelima prezentacije i komunikacije, korišćenju savremene tehnologije i medija, radu sa najmlađima, kreiranju Kluba prijatelja. Naš cilj je da negovanjem visokih profesionalnih standarda i stalnim praćenjem aktuelne muzejske prakse, nekadašnji Muzej, a današnju Galeriju Matice srpske, učinimo primernom institucijom kulture. Težimo da se potvrdimo kao mesto čuvanja, proučavanja i prezentacije nacionalne umetnosti, mesto edukacije i estetskog užitka.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---