---

Konstatujemo da se Haški sud, u jogunastom sučeljavanju sa Šešeljem, obrukao ginisovskim rekordom u dužini pritvora i upadljivom nesposobnošću da u razumnom roku okonča postupak utvrđivanja odgovornosti za kršenje međunarodnog humanitarnog prava. A što se Šešelja tiče, on je i ovoga puta majstorski radio u korist svoje štete

U sud se ide po pravdu, a pravedan sud svakome daje ono što mu pripada u jednakom postupanju sa jednakim stvarima i u nejednakom postupanju sa nejednakim stvarima srazmerno njihovoj nejednakosti. Za Haški sud se ne bi moglo reći da je pravedan, jer je u jednakim stvarima delio nejednaku pravdu, zavisno od toga da li je "za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. godine" sudio pripadnicima srpskih, hrvatskih, bošnjačkih ili kosovskih snaga, o čemu uverljivo svedoči statistika. Međunarodnim "milosrdnim anđelima" koji su kasetnim i drugim bombama sa osiromašenim uranijumom ubijali nedužne građane, rušili mostove, zgrade i druge objekte, nije sudio iako je bio nadležan. Pošto je delio selektivnu pravdu, taj sud je više politička nego pravna tvorevina.

Vojislav Šešelj je 2003. godine u Haški sud otišao svojevoljno. Zbog njegovog iznenadnog dolaska, sud nije bio spreman da efikasno radi, pa su procesne faze preliminarnog postupka, prikupljanja dokazne građe i vanpretresnih iskaza znatno kasnile. Ohrabren učinkom iznenađenja, Šešelj je na razne načine uspevao da kretanje postupka još više uspori, jer mu je odgovaralo da ga učini tromim i trapavim. Nije se libio ni od omalovažavanja i vređanja sudija, tužilaca i veštaka, a otkrivao je i identitet zaštićenih svedoka pa je pravosnažno osuđen za nepoštovanje suda – jednom na petnaest a drugi put na osamnaest meseci zatvora. Nije se promenio ni u postupku pred pretresnim većem pa je, opet zbog nepoštovanja suda, zaradio i treću pravosnažnu odluku na dve godine zatvora. Postupak je usporavao i nepristajanjem na branioca, a pravo da se sam brani izborio je štrajkom glađu. Za sve to vreme bio je u pritvorskoj jedinici suda u Ševeningenu. Ima tome skoro jedanaest godina.

Zbog animoziteta okrivljenog prema sudu, ali i suda prema okrivljenom, došlo je do deformisanja same suštine sudskog postupka. Šešelj je više puta izjavio da je stigao u Hag da "pobedi sud", pa su i njegovi napori u obaranju optužbe bili u tom znaku. Takvom pristupu podlegao je, nažalost, i sud kome je osujećivanje pobede bilo važnije od interesa pravde. S obzirom na rečeno, i Šešelj i sud jednako su zaslužni što su se našli na haškom brvnu da odmere tvrdoglavost svojih stavova.

U tom odmeravanju, Šešelj je pred samo izricanje presude podneo zahtev za izuzeće sudije Frederika Harkofa, koji je bio član pretresnog veća tokom čitavog postupka. Pošto je zahtev usvojen, predsednik suda je za novog člana tog veća imenovao sudiju Madijaea Nijangu. Odmah potom Šešelj je reagovao zahtevom da ga sud hitno oslobodi, smatrajući da se postupak ne može nastaviti sa sudijom koji nije bio u veću od početka pretresnog postupka.

Rešenje za ovu situaciju valja potražiti u Pravilniku o postupku i dokazima, koji primenjuje Haški sud. Prema pravilu 15 bis C i D, ako sudija više ne može da učestvuje u započetom suđenju, predsednik suda imenuje drugog sudiju i nalaže ponavljanje pretresa ili nastavak postupka tamo gde je prekinut. Druga opcija je uslovljena pristankom optuženog. Ali, i kada tog pristanka nema, preostale sudije mogu odlučiti hoće li ili neće nastaviti postupak pred pretresnim većem sa novim članom, ukoliko jednoglasno ocene da je to u interesu pravde. Na tu odluku optuženi može izjaviti žalbu žalbenom veću. Novi član veća može početi sa radom tek kada upozna spise predmeta. Ovakva zamena člana pretresnog veća moguća je samo jednom u toku postupka.

Zastoj iz ovog razloga uvećava ukupno trajanje postupka, što ima za posledicu dalju kompromitaciju suđenja u razumnom roku.

Izvesno je, međutim, da ovaj razlog ne može dovesti do usvajanja Šešeljevog zahteva za hitnim oslobađanjem. Ali, moguće je da on, u smislu pravila 65 pomenutog pravilnika, bude privremeno pušten na slobodu. Njemu ta mogućnost nije učinjena dostupnom ni kada mu je majka umrla. Da li će u ovoj prilici biti drukčije, videćemo.

Ostaje još samo da konstatujemo da se Haški sud, u jogunastom sučeljavanju sa Šešeljem, obrukao ginisovskim rekordom u dužini pritvora i upadljivom nesposobnošću da u razumnom roku okonča postupak utvrđivanja odgovornosti za kršenje međunarodnog humanitarnog prava. A što se Šešelja tiče, on je i ovoga puta majstorski radio u korist svoje štete.

Zbog svega što su do sada činili, megdandžije će istovremeno pasti sa haškog brvna. A možda su već i pali.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---