SUDBINA: Zaljubljenik u ekstremne sportove...

Mihael Šumaher >

U zoni sumraka

Poslovica o krčagu koji ide na vodu dok se ne razbije bila mi je prva asocijacija na vest o teškoj povredi Mihaela Šumahera

Nema novih vesti o zdravstvenom stanju višestrukog šampiona. "Stabilno, ali i dalje kritično", čitam na svim sajtovima u noći između nedelje i ponedeljka. Spremam se da pišem tekst, zadatak koji sam nevoljno prihvatio – "Ama gde da pišem nekrolog živom čoveku", pokušao sam da se odbranim. Urednik je imao drugo stanovište, a i argumente s kojima se i poluatrofirani novinar u meni morao složiti. Da, zaboravih, bilo je to u sredu ili četvrtak kada smo nas dvojica razgovarali, kada sam prihvatio, ali sam u nedelju po podne ipak seo za kompjuter i sročio mu elektronsku poruku taksativno nabrajajući razloge zbog kojih ipak ne mogu da pišem o Šumiju. Srećom pa mi je vikend vreme kada mazim izmaltretirane unutrašnje organe, mislim klonim se kafane, pa sam ukapirao da su argumenti kojima odbijam u stvari – plan teksta!

Iako za priču koja sledi ovo može biti suvišno, ipak – Šumi je tokom gotovo dvadesetogodišnje karijere vozača Formule 1 postavio ove rekorde: sedam puta prvak sveta, 91 pobeda, 155 puta je bio na pobedničkom postolju (među prva tri), 68 puta je osvojio pol poziciju (prvo mesto na startu trke), na 77 trka je vozio najbrži krug i postigao je het trik (pol pozicija, najbrži krug i pobeda) čak 22 puta!

Karijeru u F1 počeo je 1991. u ekipi Edija Džordana, mada je iste sezone prešao u tim Beneton. Znalci kapiraju, a ostalim čitaocima objašnjenje da je reč o dva najprevejanija lika u F1, od kojih je kasnije prvi bankrotirao, a drugi doživotno najuren iz "najbržeg cirkusa na svetu". E sad, caka je u tome što je mladi Šumaher uz to vozio i jednom pobedio za tim Zauber-Mercedes u bolidima koje danas znamo kao Serija le Man, zatim u šampionatu Nemačke za turističke automobile (DTM) za Zakspid-Mercedes i u Le Man seriji u šampionatu Japana! Puno radno vreme: neko u nadleštvo, neko na građevinu, neko u kokpit bolida. Pomenuti prelazak kod Flavija Brijatorea odrediće Šumaherovu karijeru, ali i način trkanja koji dotad nije viđen u F1.

VODA U UŠIMA: Nekada sportski entuzijasta, zaljubljenika u mehaniku, motore i trkanje, ali i zabava i hobi bogatih mladića, sport u kome je fer plej bio ispred pobede, "izgubio je nevinost" ulaskom televizije i direktnih prenosa trka za ceo svet, što su oglašivači dočekali raširenih ruku. Proizvođači cigareta pogotovo, pošto je tada počela globalna kampanja zabrane reklamiranja cigareta u štampi, na radiju i TV-u. Bolidi su preko noći postali "šarene paklice cigareta koje se ludačkom brzinom vrte ukrug". To nije potpadalo pod zabranu, a vi izračunajte koliko je koštala sekunda obične reklame od deset-dvadeset sekundi, a koliko je novca trošeno da se reklama nađe na bolidu F1 u trci koja u proseku traje sat i po! Pogotovo ako je reč o pobedniku koga kamere ponajviše prate i koji će u trkačkom kombinezonu u bojama sponzora primiti pehar. Malo li je Šumijevih fanova svojevremeno pušilo Camel, pa Mild Seven i na kraju Marlboro, a? Dobro, malo se zzzz...

Pomenute vrste cigareta nisam slučajno pomenuo. Naime, Džordanov tim je tada sponzorisao proizvođač klakera 7UP, a Beneton, tada sa fordovim motorom – Camel, srpski Kamel jer glupo je reći – "pušim Kamilu", ako razumete šta se ‘oće kasti. Godine 1994. i 1995. Šumaher će pod mentorskom paskom Flavija Brijatorea uraditi sve ono što voli, znači voziti bolid koji je brz i u kome može da pobedi i dobiti šansu za medijsku promociju i dospeti do vrha popularnosti ne samo u Nemačkoj. Nažalost, od mentora je pokupio i ono što nije za pohvalu, hm, ili je reč o još jednom njegovom "talentu" koji je do tada bio skriven?

Arogancija ili "voda u ušima" mladog vozača koji se našao u pobedničkom bolidu, tek Šumi je 1994. započeo nizom od šest pobeda! Već tada se sumnjalo da Flavio nešto mulja sa elektronikom, ali se provukao bez kazne. Onda je Šumi na trci u Silverstonu protivno pravilima obišao Dejmona Hila u krugu za zagrevanje, ali nije otišao da "odsluži" kaznu "stani-kreni", pa je dobio crnu zastavu, isključen je iz trke. Pošto je i to ignorisao i vozio do kraja – diskvalifikovan je, a odrapili su mu i kaznu zabrane nastupa na naredne dve trke! Nekako je izmuvao da mu "odsluženje kazne" bude odloženo, ali da stvar bude još gora, već na sledećoj trci je diskvalifikovan zbog tehničke greške za koju se sumnjalo da ju je Brijatore smišljeno napravio po sistemu – ako prođe, prođe. Tako je falio na tri trke od kojih je dve dobio Dejmon Hil koga je pred poslednju trku u Australiji samo bod delio od titule. Šumi, koji je imao taj bod prednosti, ali lošiju "gol razliku", nije hteo da se kocka i tokom trkanja je jednostavno katapultirao Hila slomivši pritom prednje vešanje, ali je onesposobio i rivala. Opasno, da, beskrupulozno, da. Tako je došao do prve šampionske titule. Kontroverze su ostale do danas i samo su pojačane naredne sezone u kojoj je diskvalifikovan zbog namernog sudara sa Vilnevom (koji je potom postao šampion). Šumiju je potom oduzeto i drugo mesto u generalnom plasmanu i ta godina se vodi kao sezona u kojoj nije učestvovao!

ADRENALINSKA PENZIJA: Posle malo zagrevanja i dve sezone u "najgorim bolidima koje je ikad vozio", kako ih je sam opisao, Šumaher dobija pravi "alat" i kreće ka do tada nezabeleženom nizu od pet uzastopnih titula. Poslednje dve sezone koje je proveo u Ferariju obeležio je nedostatak novih ideja, stagnacija, drugi su napredovali brže od njih i Šumi gubi primat, osvaja treće, odnosno drugo mesto u generalnom plasmanu. Potom, po mnogima više afektivno nego promišljeno – napušta Formulu 1. Posvetio se poslovima – veoma uspešno, humanitarnom radu – veoma, veoma je darežljiv... Skladan brak, neuobičajen za većinu vozača F1, dvoje divne dece, neugasli glamur kojim je i dalje bio okružen, kao da mu nisu bili dovoljni. Adrenalin u biznisu bio je za njega kao metadon za teškog narkomana – nedovoljan. Uz to, po meni je veoma važno, u F1 se trkao sa njih dvadesetak, od kojih su mu tek njih pet-šest ozbiljni konkurent, većinu svoje karijere proveo je kao no.1, a navići se na mesto u samom vrhu je lako, ali i opasno. U vodama biznisa i ostalih poslova kojih se prihvatio zatekao je kud i kamo više takmaca, ali i "igrača" kojima novobogataš nije bio dorastao. Sasvim mi je razumljivo to što je, mislim, potvrdu statusa tražio u vodama u kojima je odlično plivao. Okrenuo se sportovima koje biraju klasični adrenalinski zavisnici – skokovima padobranom, ronjenju, jahanju, kartingu, fudbalu, ali i trkanju na motoru i – skijanju. Znajući kakvi su ugovori sa vozačima F1, počeo je da se bavi upravo onim sportovima koji su mu bili zabranjeni! Dobro, išlo se svake godine na "timsko skijanje", ali to je više bilo za fotoreportere i sponzore. Uostalom, da je divljao, zabranili bi mu, baš kao što je Red Bul zabranio Veberu da u slobodnom vremenu vozi bicikl-kros posle pada i povrede zbog koje nije učestvovao na nekoliko trka.

Adrenalinski zavisnik sigurno, ali po mom mišljenju i čovek koji je želeo da u svemu čime se bavi bude najbolji, to je Šumahera vodilo ka rizicima... Silverston nije bila staza koja "voli" Šumija, što se pokazalo 1999. kada se posle kvara na volanu gotovo bez kočenja zakucao ferarijem u ogradu i polomio nogu na dva mesta. Oporavio se, ali je propustio šest trka izgubivši svaku šansu da se bori za titulu. Ta staza ga je vrebala i deset godina kasnije kada se pod pseudonimom Marsel Niderhauzen trkao u kategoriji najjačih motora. Već posle nekoliko krugova na trci u Španiji imao je težak pad povredivši ozbiljno vrat i glavu. Posle oporavka i pod pritiskom porodice batalio je motore. Da, to mu inače nije bio prvi pad sa motora, samo je bio najteži. Činilo se da je tada konačno shvatio da bi trebalo malo da "oladi kapislu", a možda mu je neko došapnuo onu našu – "duša oće, al d..e klokoće".

Postoje različite verzije šta se dogodilo na strmoj snežnoj padini, da li se nešto krilo ispod ili je Šumi na trenutak izgubio ravnotežu. Voleo bih da nam to Mihael sam ispriča. Meni zvuči veoma moguće da je bio prvi koji je pohitao u pomoć devojci koja je pala. To mi nekako najviše liči na njega – da bude prvi.

Ponedeljak je, prošlo je podne odavno, završavam tekst, nema novih vesti, Šumaher je i dalje u "kritičnom, ali stabilnom stanju". Porodica i prijatelji su uz njega, navijači i obožavaoci kampuju ispred bolnice, kolege šalju poruke podrške. Svi čekaju dobru vest. Bilo bi sjajno da je dočekamo, jer veliki šampion je u pitanju.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---