ODREĐIVANJE POLITIKE NAREDNE VLADE: Vlada u ostavci

Vanredni izbori 2014. >

Olako obećana brzina – opet

Šta je tema ovih izbora osim volje za moć i da li će birači presuditi ko ima original sertifikata, a ko original falsifikata

Nakon raspisivanja vanrednih parlamentarnih zbora 29. januara 2014, dunula je košava olujne, a ponegde i orkanske jačine, znači da je bog s nama i da ćemo pobediti.

Prvi potpredsednik sadašnje vlade, a pretendent na premijersko mesto, po mećavi, bez kape, u farmerkama, pred kamerama prenosi jedno dete iz zavejanog vozila do helikoptera. Ta slika koja imponuje srpskom biraču, a izaziva podsmehe opozicionara, možda ipak spada u štivo opisano u knjizi Kako da se uništite pomoću televizije. Zašto? Zbog pogrešne poruke. U mećavu gologlav uleće samo neko ko je u panici, ili ko ne sluša majku koja viče: "Dobićeš zapaljenje mozga!" To nije poželjno za onoga ko u kriznim situacijama treba da koncentrisano upravlja sistemom, radi smanjivanja mogućih efekata dolazeće oluje, a sistem je proradio tek kad su smetovi blokirali drumove.

"Olako obećana brzina", stara mana srpske politike IZ 90-IH, koju birači podržavaju, pa zatim plaćaju, i posle kukaju, bila je vidljiva i u onom improvizovanom definisanju novog privrednog kursa, prilikom rekonstrukcije vlade u septembru 2013, da bi već u januaru 2014. ministar Radulović uz tresak vrata i otkrio da je car go.

Ti "reformski" zakoni su, kako izgleda, bili osnov za početak funkcionisanja Tranzicionog fonda od 20 milijardi dinara za isplatu zaostalih zarada i za otpremnine za "tehnološki višak" u preduzećima u restrukturiranju, koja će biti kamen u cipeli buduće vlade.

O kreditu Svetske banke od 250 miliona dolara bord direktora SB trebalo je da odlučuje 27. februara. S tim povezane predloge zakona o privatizaciji, stečaju i građevinskim dozvolama Vlada Srbije je usvojila odmah posle zbudženog budžeta, 30. decembra 2013. Pošto ih Skupština Srbije nije usvojila, bord direktora SB je 23. januara 2014. odložio odlučivanje o aranžmanu. Ministarstvo finansija je saopštilo da budžet zemlje nije ugrožen – a i da to što Svetska banka neće odlučivati o kreditu Srbiji krajem februara ne znači da se od tog kredita odustalo. Daće šeik. Otišao ministar da pregovara o usmeno obećanih tri milijarde dolara...

MISIJA U IZBORIMA: U toku predizborne kampanje, od 26. februara do 13. marta, s predstavnicima tehničke vlade u Srbiji razgovaraće misija Međunarodnog monetarnog fonda o novom aranžmanu iz predostrožnosti.

Po rečima predsednika Saveta guvernera Narodne banke Srbije (NBS) Nebojše Savića, MMF i Svetska banka traže promene u sektoru javnih preduzeća, jačanje privatnog sektora i finansijsku konsolidaciju. Aleksandar Vučić izjavio je ranije da će MMF od Srbije tražiti uštede u budžetu od oko 400 miliona evra.

ZABORAVITE 2020!: Ti aranžmani o kojima tehnička vlada treba da pregovara verovatno će odrediti okvire politike koju će voditi naredna vlada. Određivaće ih i igre velikih interesa.

Iz Evropske komisije za energetiku dolazili su pritisci da se sporazum Srbije i Rusije o gasovodu "Južni tok" prilagodi Trećem energetskom paketu Evropske unije, o kome se u toku "ukrajinskog zatezanja" spore Brisel i Moskva, dok nemački Vinterštal ugovara isporuke cevi za podmorski deo tog gasovoda. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov opominjao je u intervjuu "Politici" da srpsko-evropsko približavanje ne bi smelo da ugrozi realizaciju "Južnog toka".

To nije bio jedini vetar koji je hladio radosni polet posle otvaranja pregovora o članstvu sa EU. Generalni sekretar Evropskog pokreta Nemačke Bernd Hiteman, koji je u Beogradu 30. i 31. januara učestvovao na forumu "Srpsko-nemački civilni dijalog", objašnjavao je da nije moguće da Srbija završi pregovore sa EU do 2018. godine i da postane punopravna članica 2020, kako su govorili vladajući političari.

"Zabava je počela otvaranjem pregovora, ali važno je istaći da sledi veliki posao. Srbija će biti suočena sa mnogo tehničkih zahteva, mnogo pravnika će govoriti šta je potrebno uraditi i doći će politički i tehnički savetnici koji će pomoći Srbiji da ispuni kriterijume za članstvo", rekao je Hiteman.

U tom kontekstu, u trku, čiji je programskim ishod spoljnim uticajima i unutrašnjim prilikama prilično omeđen, uz sav kolorit uvreda, omalovažavanja, žalbi i pretnji, intenzivno se priprema tuce aktera po kameleonstvu ili po verolomnosti poznatih javnosti.

EksDOSovske i novoevropske stranke se glože oko toga ko je sposoban za sprovođenje proevropskog programa, ko poseduje original sertifikata, a ko original falsifikata. U antievropskom bloku najvidljiviji je Koštuničin DSS, koji najavljuje da će nastupiti samostalno nudeći politiku političke neutralnosti i kritike novih i starih proevropejaca i "patriota samo radi ulaska u Skupštinu".

Iza brda ima još nešto: pod naslovom "Srbija na zapadu?" Helsinški odbor u "Biltenu" broj 9. za januar 2014. citira, na primer, mišljenje Dušana Reljića iz nemačkog instituta za međunarodnu politiku i bezbednost, da ključne zapadne zemlje očekuju da će se u srbijanskom društvu i parlamentu kad-tad uspostaviti većina "spremna da izglasa novi ustav Srbije u kome bi i pravno bilo prihvaćeno da su se kosovski Albanci otcepili... "

Nezaobilazna tema svih je, naravno, borba protiv korupcije koja je Vučiću podigla rejting – koju, uzgred rečeno, i sama EU stavlja u vlastite visoke prioritete: U Izveštaju o borbi protiv korupcije u EU, koji objavljuje Evropska komisija, govori se, naime, o tome da korupcija košta evropsku ekonomiju oko 120 milijardi evra godišnje (jedan odsto BDP-a u EU), što je veličina budžeta EU.

Što se ekonomije tiče, iza reči "reforme", i "hrabre odluke" izgleda da se podrazumeva dalje smanjenje ili ukidanje stečenih socijalnih i radnih prava. To se razblažuje s manje ili više prosocijalnih obećanja, koje naročito naglašavaju demokrate i socijalisti, ali ne zaostaju ni naprednjaci, pominjući posebno penzionere.

Biće zanimljivo da li će birači prinuditi političare da tačno kažu šta je tema ovih izbora – osim volje za moć.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---