U ZAGRLJAJU RUSIJE: Proslava nakon referenduma o nezavisnosti na Krimu

Pripajanje Krima Ruskoj Federaciji >

Putinov Sevastopoljski valcer

Nakon referenduma za pripajanje Krima Rusiji stvari su se odvijale ubrzanim tokom, uz zapadne pretnje zaoštravanjem do sada jalovih sankcija Rusiji i Putinovo pojačano osporavanje američke dominacije u svetu. Dok je postalo sasvim jasno da Moskva nema nameru da popusti ni za pedelj i da je Rusija "digla glavu", Zapad ne zna kako na to da odgovori. Problem je u tome što SAD žele da šire svoj uticaj i sačuvaju postojeći i što ojačala Rusija želi da širi svoj uticaj i da sačuva postojeći. Od ovog drugog svet se odvikao

U Georgijevskoj sali Kremlja predsednik Vladimir Putin se 18. marta obratio deputatima ruske Dume, članovima Saveta Federacije, rukovodiocima ruskih regiona, odabranim javnim ličnostima, verskim velikodostojnicima i predstavnicima Krima, koji su sedeli u prvom redu.

Kad je završio govor, delegati Dume su ostali na svojim mestima dok su ugovor o priključenju Republike Krim u Ruskoj Federaciji i o u statusu federalne jedinice ceremonijalno potpisali Vladimir Putin, premijer Krima Sergej Aksjenov, predsednik državnog saveta Krima Vladimir Konstantinov i predsednik koordinacionog sovjeta Sevastopolja Aleksej Čalij, koji je tokom ceremonije jedini sedeo u džemperu i zaplakao se na kraju Putinovog govora. Slavlje je počelo odmah, na Crvenom trgu okupilo se oko 600.000 ljudi. Izveštaji kažu da je Putin pevao himnu zajedno s krimskom delegacijom i horom ruskih "matroza". Prelazni period uključenja Krima u ekonomski, finansijski, kreditni, pravni i bezbednosni sistem RF treba da traje do 1. januara 2015.

Propraćen burnim aplauzom Putin je i podigao retoričku lestvicu prema Zapadu.

Ironično je govorio o tome kako Evropa i Severna Amerika kritikuju Rusiju zato što krši norme međunarodnog prava: "Dobro je da su se uopšte setili da postoje norme međunarodnog prava. I za to im hvala. Bolje ikad nego nikad..." Osvrnuo se pritom na invaziju na Irak i bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije.

PUTINOV GOVOR: Putin je podsetio da se parlament Krima, objavljujući deklaraciju o nezavisnosti, pozvao na Povelju UN-a, što je učinila i Ukrajina izlazeći iz Sovjetskog Saveza: "Faktički, isto. Ukrajina je iskoristila to pravo, a Krimu se ne dozvoljava... Krimske vlasti pozvale su se i na kosovski presedan, koji su naši zapadni partneri sami stvorili. Svojim rukama. Situacija je apsolutno analogna krimskoj. Priznali su da je odvajanje Kosova od Srbije legitimno, pokazujući da nikakve dozvole centralne vlasti za odvajanje dela države nisu potrebne..."

Putin je citirao i izvod iz pisanog memoranduma SAD, koji je predat međunarodnom sudu pravde prilikom rasprave o slučaju Kosovo povodom srpske tužbe:

"Deklaracije o nezavisnosti mogu – i često se tako dešava, kršiti unutrašnje zakonodavstvo, ali to ne znači kršenje međunarodnog prava..." Konstatovao je da se postupanje Krimljana jasno uklapa u tu instrukciju, a da se "iz nekog razloga, ono što mogu Albanci na Kosovu, zabranjuje Rusima, Ukrajincima, krimskim Tatarima na Krimu"...

Putin je rekao i da će Rusija poštovati integritet (ostatka?) Ukrajine, ali je pozvao da se poštuju prava Rusa koji su u toku raspada SSSR "zaspali u jednoj, a probudili se u drugoj državi". On pred Dumom, međutim, izjavljuje da legitimne izvršne vlasti u Ukrajini do sada nema, da nema s kim da se razgovara, da su mnoge državne organe uzurpirali samozvanci, da pritom oni ništa u zemlji ne kontrolišu, a da su i sami – to naglašava – često pod kontrolom radikala, te da je čak i pristup nekim ministrima sadašnje vlade moguć samo uz dozvolu "bojevikov majdana", da to "nije šala, već realnost sadašnjeg života".

Putin je u tom govoru rekao da zbog krize ojačane ruske snage na Krimu nisu bile veće od međunarodnim sporazumom ugovorenih 25.000 ljudi, jer za tim nije bilo potrebe.

Kaže da zapadni partneri govore o oružanoj agresiji, a da na Krimu nije ispaljen ni jedan jedini metak.

Do tog trenutka, to je bilo tačno, ako se ne računa nekoliko rafala u vazduh tokom incidenta oko blokiranih ukrajinskih kasarni. Ukrajinska vojska (ono što je od nje ostalo u toku diferencijacije na Krimu) držala se uzdržano. Ministarstvo odbrane Ukrajine tvrdilo je i da je bila dostignuta saglasnost o mirnom deblokiranju vojnih baza ukrajinske vojske do 21. marta. Ukrajinski mediji su, međutim, neposredno nakon potpisivanja ugovora u Kremlju javili da je u praktično beznačajnom vojnom foto-geodetskom centru u Simferopolju na Krimu poginuo jedan vojnik ukrajinske vojske, a jedan kapetan ranjen i prebačen u bolnicu u Simferopolju. Ostalima je saopšteno da su uhapšeni, oduzeta su im dokumenta, po izveštaju BBC-ja, ne od strane lica u uniformama, već od strane maskiranih lica u civilu. Vlasti u Kijevu izdale su uredbu koja ukrajinskim vojnicima eksplicitno dozvoljava upotrebu bojeve municija u slučaju samoodbrane.

CRVENA MARAMA ZA PAKS AMERIKANA: Putin je u Kremlju 18. marta za dve lestvice podigao ton u odnosu na zapadne države, rekavši da posle sloma bipolarnog sistema nije bilo više stabilnosti; da se ne jačaju ključne međunarodne institucije, već da se delimično degradiraju; da zapadni partneri na čelu sa SAD vode svoju praktičnu politiku ne rukovodeći se međunarodnim pravom, već svojim interesima; da su poverovali da im je dozvoljeno da rešavaju sudbinu sveta i da jedino oni mogu biti u pravu, da deluju kako im se prohte; da svojoj agresiji nekad daju privid zakonitosti iznuđujući rezolucije međunarodnih organizacija, a ako se to ne desi, da ignorišu i Savet bezbednosti OUN, i OUN u celosti. Pomenuo je u tom kontekstu i "narandžastu revoluciju", i "arapska proleća" i "arapsku zimu".

Nemcima se obratio u posebnom pasusu podsećajući da se Rusija kao njihov nekadašnji ratni protivnik nije protivila volji nemačkog naroda da se ujedine dve Nemačke.

KOLEKTIVNA PRIJAVA ZA SANKCIJE: SAD su pretile Rusiji međunarodnom izolacijom. SAD i EU uvele su sankcije koje pogađaju 21 funkcionera Ukrajine, Krima i Rusije, kojima će biti zabranjen ulazak na prostor Unije i čiji će računi biti blokirani – na listi je 13 ruskih i osam ukrajinskih državljana, među kojima je deset ruskih poslanika ili članova Saveta Federacije, kao i trojica visokih vojnih zvaničnika – među njima i komandant Crnomorske flote, zamenik premijera Rusije Dimitrij Rogozin, šef novouspostavljene vlade na Krimu Sergej Aksjonov.

Na prve zapadne sankcije deputati ruske Dume su 17. marta, sa 353 glasa "za", izglasali tekst izjave u kojoj mole Obamu da i na njih prošire sankcije uvedene 17. marta u vezi sa situacijom u Ukrajini.

U Briselu i Vašingtonu su najavljene dalje sankcije, ukoliko se odnos Moskve ne promeni. Francusko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je suspendovano članstvo Rusije u G8. Britanija je suspendovala bilateralnu vojnu saradnju sa Rusijom, a britanski šef diplomatije Vilijem Hejg je rekao da će vlasti Velike Britanije obustaviti Rusiji isporuku vojne tehnologije koja može biti korišćena protiv Ukrajine. Posle susreta ukrajinskog premijera Jacenjuka s američkim predsednikom Obamom, sa američke strane je 13. marta saopšteno da će Pentagon ukrajinskoj vojsci poslati pomoć – u suvoj hrani.

PRETNJA ŠTITOM: Američki potpredsednik Džo Bajden povodom krimske krize posetio je Poljsku u kojoj je rusku akciju na Krimu nazvao "drskim vojnim upadom, aneksijom i ničim drugim do otimanjem zemlje". Britanski ministar spoljnih poslova Vilijem Hejg ponovio je iste reči u britanskom Donjem domu, dodavši da to ne mogu prikriti "lažni istorijski argumenti".

Bajden je u Varšavi govorio o tome da Zapadna Evropa treba da smanji energetsku zavisnost od Rusije i uveravao istočnoevropske partnere da je NATO jedinstven kao nikad do sada, da su u Poljsku poslati avioni F-16, da se u Hrvatskoj održavaju konsultacije sa istočnim partnerima. Rekao je da će instalacije protivraketnog štita u Poljskoj biti gotove do kraja 2015. U dosadašnjem natezanju oko tog štita Amerikanci su uveravali Ruse da to nije usmereno protiv njih, a sada na gotovo svim nivoima o tome govore kao o brani od aneksionističkih težnji Putina, koji se na tvrdnju da raketni štit nije usmeren protiv Rusije u jednom intervju smejao, a to nije propustio ni u govoru povodom pripajanja Krima Rusiji u Dumi.

VOJSKA I GARDA: Ukrajinska vojska je proglasila mobilizaciju, ali izgleda da je u stanju rasula i da na istoku nije sasvim jasno da li je i dobrodošla. Na društvenim mrežama prethodnih dana vrteli su se video-klipovi o tome kako grupe demonstranata s ruskim zastavama u okolini Donjecka zaustavljaju kolonu vozila ukrajinske vojske, pa je posle pregovora propuštaju. Blokadom pruge na železničkoj stanici Kondrašovskaja Novaja zapadno od Luganska proruski demonstranti su nabacali staro gvožđe na prugu i zaustavili kompoziciju sa ukrajinskim tenkovima. BBC izveštava iz okoline Maruopolja kako su na liniji razdvajanja prema Krimu od ukrajinskih vojnika koji su kopali rovove, lokalni stanovnici tražili da se pomere da njihovo selo ne bilo u unakrsnoj vatri...

Ministar odbrane Ukrajine Igor Josipovič Tenjuh je navodno izvestio Radu o tome da je trećina sastava i tehnike bila borbeno spremna u mobilizacijskoj vežbi. Tenjuh je ukrajinski admiral, rođen 1958 (Ljvovska oblast), član je desne partije "Sloboda", bio je komandant ukrajinske mornarice od 2006. do 2010. kada ga je smenio Viktor Janukovič, podržavao je ustanak 2013.

U Kijevu je doneta odluka o formiraju Nacionalne garde Ukrajine od oko 20.000 ljudi u koju treba da uđu novoj vladi lojalni pripadnici unutrašnje vojske i odredi samoodbrane Majdana. Pitanje je da li ona može pacifikovati i uvesti u vojnu disciplinu naoružani "Desni sektor". Ukrajinski list "Sevodnja" javio je 12. marta da je lider "Desnog sektora Dmitrij Jaroš najavio formiranje istočnog odeljenja svoje organizacije koje će delovati u Harkovskoj, Donjeckoj, Poltavskoj i Luganskoj oblasti. Drugo je pitanje može li ta nacionalna garda u nastajanju ugasiti požar na terenu ili samo može da ga raspali.

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije saopštilo je 15. marta povodom napetosti u Hersonu blizu Krima da Rusija dobija mnogo zahteva s molbom da se zaštite mirni građani i da će te molbe biti razmotrene, da rusko ministarstvo zabrinjava informacija da je iz Harkova za Donjeck i Lugansk krenula kolona s naoružanim najamnicima "Desnog sektora", čiji su lideri najavili otvaranje "istočnog fronta", a da se u jednoj od ukrajinskih tekstilnih fabrika hitno šiju ruske vojne uniforme... Kolona s naoružanim najamnicima u ruskoj retorici možda se odnosi na Nacionalnu gardu... Neposredno po završenoj ceremoniji priključenja u Kremlju, Putinov savetnik Dmitrij Peskov je u intervjuu za BBC pozvao ukrajinske vlasti da spreče incidente u Harkovu i drugde na istoku Ukrajine, jer u suprotnom Rusija neće imati drugu opciju do da zaštiti Ruse na istoku Ukrajine. I Ukrajince, naravno, dodao je Peskov.

HAOS NA ISTOKU: Mnoge kontroverzne vesti o manjim civilnim incidentima plastično slikaju haotični vakuum i veliku smutnju koja vlada na istoku i na jugu Ukrajine, u Harkovu, Donjecku, Lugansku pa i nešto manje u jugozapadnom delu u Odesi i "proče", i "proče".

Predsednik Vrhovnog saveta Pridnjestrovlja Mihail Burla je zatražio od predsednika ruske Dume Sergeja Nariškina da razmotri predlog zakona koji bi omogućio da se ta pokrajina, koja se u septembru 1990. proglasila samostalnom i odvojenom od Moldavije kojoj pripada, priključi Rusiji. U Pridnjestrovlju se 2006. godine 97,2 odsto građana za to izjasnilo na referendumu.

U Harkovu i Donjecku po nekoliko hiljada ljudi je 16. marta na mitingu tražilo da vlada u Kijevu podnese ostavku, da se formira koaliciona vlada i da se raspiše referendum o federalizaciji Ukrajine. Demonstranti su napunili trg Lenjina, odakle je oko 20.000 ljudi skandiralo "Rusija", "Šahtjoram slava" i Referendum" i tražilo da se uspostavi Donjecko-Krivoroška republika, da se stupi u Carinski savez i da se u svakom selu i gradu organizuju jedinice samoodbrane. Ušli su u zgradu tužilaštva, u zgradu službe bezbednosti, u zgradu privredne komore Donjecka i najavili juriš na sedište kompanije oligarha Rinata Ahmetova, nekadašnjeg sponzora Viktora Janukoviča, koji se solidarisao s novim vlastima. Čule su se parole "Rusija, Rusija!", ali i "Ahmetov – vrag naroda". Neke od institucija policija pod šlemovima branila je u kordonu od po pet redova, a redari su opominjali demonstrante da ne tuku miliciju.

Pre toga dvadesetdvogodišnji žitelj Donjecka je uboden nožem i izgubio je život u sukobu na trgu Lenjina u četvrtak 13. marta, kada su se sukobili učesnici dva mitinga – pristalice Majdana i pro-ruski aktivisti, koji su se odigravali na istom trgu.

Proruske demonstrante razbesnelo je to što su u trenutku kada je u grad stigla misija posmatrača OEBS-a "majdanovci", za koje su tvrdili da su u autobusima dovezeni iz Ljvova, zajedno s mesnim studentima organizovali miting da bi pokazali da u Donjecku ljudi podržavaju integraciju Ukrajine i Evrope i da niko ne podržava Rusiju.

Sudeći prema izveštaju lista "Komsomoljskaja pravda", kad su "evromajdanovci" s razglasa pustili himnu Ukrajine, proruski demonstranti, koji su na miting došli neorganizovano, bez muzike, neki pravo s posla, uskomešali su se, a kada su pustili pesmu "Višel v step donjeckuju parenj molodoj" ("Otišao u stepu donjecku mladi momak") nastala je tuča uz povike: "Ukrali ste našu pesmu. Ovo je naša pesma! Ovo nije vaša pesma!" Poletela su jaja i petarde, a kad je policija krenula u razdvajanje dve grupe, čuli su se uzvici "Miliciju ne dirajte! Naša milicija!" U gužvi je ubijen sekretar za medije Donjecke oblasne organizacije "Svoboda" Dmitrij Černjavskij, izveštava Donjecka gazeta.

Služba bezbednosti Ukrajine uhapsila je "narodnog gubernatora Luganska" Aleksandra Haritonova, vođu organizacije "Luganskaja gvardija" nakon što je uhapšen takozvani narodni gubernator Donjecka Pavel Gubarev, čije su oslobođenje posle danima tražili demonstranti ispred sedišta uprave Službe bezbednosti Ukrajine Donjecke oblasti gde su skandirali "Gestapo", "Berkut" i "Gubarev".

Tokom noći 16. marta, u Rimarskoj ulici u Harkovu, dve osobe su poginule kada su se predstavnici mesnog "Antimajdana" sukobili s grupom od pedesetak pripadnika "Desnog sektora", odnosno grupe "Patrioti Ukrajine", koji su se zabarikadirali u sedištu ukrajinskog društva "Prosveta".

Po ruskim medijima, sukob je navodno počeo nakon što su lokalni aktivisti "Oplota", lokalnih Rusa koji su patrolirali Trgom slobode, primetili sumnjivi "folksvagenov" kombi donjeckih registracija i pokušali da ga zaustave, jer je, navodno, takav kombi bio zapažen tokom ranije pucnjave 8. marta, kada je jedan antimajdanski aktivista ranjen. Pošto je vozač odbio da se zaustavi, aktivisti proruskog "Oplota" su pojurili za kombijem koji se uputio do zgrade u Rimarskoj ulici, gde se nalazi kancelarija "Desnog sektora", gde je došlo do pucnjave i sukoba. Kako je javljao lokalni list "Donbas" u Rimarskoj ulici broj 18. aktivisti "Desnog sektora" na čelu s Andrejem Bileckim bili su zabarikadirani više od sedam časova.

Posle višečasovnih pregovora, u kojima je uz tužioca i gubernatora Igora Balute učestvovao (bivši) gradonačelnik Harkova Genadij Kernes (koga su zbog toga pustili iz kućnog pritvora koji mu je pod optužbom za separatizam odredio ukrajinski tužilac). U pet sati ujutru iz sedišta "Patriota Ukrajine" u Rimarskoj 18. izvedeno je 30 ljudi koje su stavili u autobus i odveli u miliciju.

Ispred policijske stanice u koju su odvedeni okupila se potom veća grupa ljudi, koja je, kako je izveštavao list "Donbas", pretila da će ih linčovati, "da će im narod suditi", ako budu pušteni iz zatvora...

Ukrajinska kriza se očito nastavlja.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---