ODLASCI I DOLASCI: Viz Er...

Ekonomija – nebo iznad Srbije >

Vlasnik i njegove smernice

Dolazak "Vizera" i niskotarifnih avio-kompanija u jednom trenutku odgovarao je određenim interesima. Posle je sve to došlo na naplatu. Sada je na sceni novi interes – da postoji jaka nacionalna avio-kompanija

Nekako se sve poklopilo oko prvog aprila, dana koji mnogi jedva dočekaju da se našale sa nekim, da "navuku na foru", ali i dana kada je 1947. osnovan Jugoslovenski aerotransport, rešenjem koje je potpisao Josip Broz Tito, predsednik Vlade FNRJ, ministar narodne odbrane i maršal Jugoslavije.

Posle bezmalo 67 godina turbulentne istorije, JAT, potom "Jat ervejz", rebrendiran je i vaskrsao je u bojama i obeležjima nove srpske nacionalne avio-kompanije "Er Srbija" (Air Serbia). Povodom završetka procesa vlasničke transformacije – čiji je rezultat da je 49 odsto "Er Srbije" u vlasništvu "Etihada" iz Ujedinjenih Arapskih Emirata – a koji je započeo potpisivanjem ugovora o strateškom partnerstvu prvog avgusta, sazvana je konferencija za medije, 2. aprila. Obratio se generalni direktor Dane Kondić, pohvalio svime što je nova kompanija uradila u ovih pet meseci i izrazio svoje zadovoljstvo postignutim (v. okvir/antrfile), a prisustvovao je i ministar u tehničkoj vladi Igor Mirović.

REAKCIJA: Koliko sutradan, u Beograd je doputovao izvršni potpredsednik niskotarifnog avio-prevoznika "Vizer" (Wizzair) Džon Stivenson, susreo se sa nekoliko novinara beogradskih redakcija i iza sebe ostavio saopštenje u kome druga avio-kompanija po broju prevezenih putnika na beogradskom aerodromu najavljuje da će povući jedan od dva aviona bazirana u Srbiji, ukinuti linije za Oslo (Trop) i Brisel (Šarloa), smanjiti broj letova ka drugim odredištima, a sve to zbog "povećanja cena na beogradskom aerodromu za 40 odsto što ga je učinilo najskupljim od svih na kojima ‘Vizer’ drži avione, odnosno ima bazu". "Vizer" je iskoristio priliku da podseti da je u prošloj godini prevezao do i od Beograda 480.000 putnika, da leti na 12 destinacija i da je imao porast prevezenih putnika od čak 800 procenta u odnosu na 2010. kada je počeo da saobraća iz Srbije.

Dan kasnije "Kurir" donosi tekst naslovljen sa "Direktora Aerodroma privode zbog Vizera?" u kome se navodi kako je, prema saznanju tog tabloida, "završena istraga protiv Velimira Radosavljevića, direktora Aerodroma ‘Nikola Tesla’, i odgovornih u ovom preduzeću (...), koji se sumnjiče da su zloupotrebom službenog položaja oštetili budžet Srbije za oko pet miliona evra u korist niskotarifne avio-kompanije ‘Vizer’". U maniru dobroobaveštenosti, "Kurir" tvrdi da je u pitanju ukupno 1.324.681 evro na putničkim taksama, dok je "za osvetljenje i parkiranje aviona na pisti beogradski aerodrom oštećen za 4.087.669 evra". Pravljenju javne – medijske – optužnice prof. Radosavljevića odmah su se pridružili i drugi odlično obavešteni mediji, pa tako "Informer" tvrdi da je u pitanju 5.192.000 evra štete. Za direktora beogradskog aerodroma se skoro neizostavno navodi kako je "kadar URS" što, u svetlu izbornih rezultata, može biti indikacija "odakle vetar duva". Inače, u partijskoj podeli upravljanja preduzećima u državnom vlasništvu i prethodna dva direktora, Bojan Krišto (smenjen pošto je sam sebi isplatio 880.000 dinara na ime plate i bonusa) i Nebojša Nedeljković (prešao u Skijališta Srbije), bila su iz tadašnjeg G17plusa. Iako ih optužuju za dizanje cena, odnosno ukidanje beneficija, u "Vizeru" indirektno opravdavaju beogradski aerodrom potvrđujući da ne bi ni počeli da lete da nisu dobili uslove koje su dobili, odnosno popuste na usluge koje koriste (a u poslovnoj filozofiji niskotarifnih kompanija je da koristi što manje usluga na aerodromu i to onih jeftinijih). Zanimljivo je da se ovim povodom Aerodrom Beograd "Nikola Tesla" nije oglašavao, ali su zato mediji preneli informaciju prilično upitne istinitosti kako "Vlada Srbije i Ministarstvo saobraćaja ne utiču na formiranje cena aerodromskih usluga, jer je to deo poslovne politike aerodroma, objavilo je danas to ministarstvo".

Pogotovo imajući u vidu dokument koji je usvojen pretposlednjeg dana prošle godine vrlo nezgrapnog naziva "Smernice razvoja vazduhoplovnog tržišta kroz stimulacije u plaćanju aerodromskih naknada", koji propisuje koje uslove mora da ispunjava avio-kompanija kojoj se odobravaju popusti. Ukratko, stimuliše se ili otvaranje linija ka novim destinacijama ili prevoznici koji ostvare više od 500.000 ukrcavanja putnika; na beogradskom aerodromu jedina kompanija koja ispunjava drugi uslov je – "Er Srbija".

SMERNICE: Stiče se utisak da su niskotarifne avio-kompanije, u kombinaciji sa ukidanjem viza za EU države i kakvim-takvim povećanjem ekonomske moći bar jednog dela populacije, postale veoma prihvatljiv način da i oni koji inače ne bi putovali, ili bi to činili znatno ređe, počnu da cirkulišu po Evropi, ne jer ih je posao ili neka muka naterala da idu, već ‘nako, da nešto novo vide, čuju, jednostavno da komuniciraju sa ostatkom sveta od kojeg smo se krajem prošlog i početkom ovog veka što isključili i otuđili što bili isključeni i izolovani.

Sa druge strane, da država treba da ima jaku nacionalnu avio-kompaniju, pa još uz to i profitabilnu, verovatno niko i ne spori, sa naglaskom na ovo drugo. Ono o čemu može da se polemiše i što je ipak u domenu subjektivnih što preferenci što interesa, jeste: da li je bolje da što veći broj ljudi putuje iz Srbije i u Srbiju pa makar uz olakšice avio-kompanijama koje tu pristupačnost kretanja katališu niskim cenama, ili je bolje pomoći na sve načine srpsku nacionalnu (51%) avio-kompaniju sa manje-više istim ciljem, a to je povećanje broja putnika, ali onih koji će biti ugošćeni u avionima "Er Srbije" i koji će za to ostaviti svoje pare da se "vrte" u zemlji, a ne na računu stranog avio-prevoznika. Opet, većinu putnika sa pravom baš briga s kim putuju dokle god im usluga odgovara po ceni i usluzi koju dobijaju, a idealno po oba parametra.

Gore navedeno primenjivo je možda u nekom u teoriji idealnom svetu. Kad se spustimo u zemlju Srbiju, samo letimičnim pogledom nekoliko godina unazad vidi se da je dolazak "Vizera" i niskotarifnih avio-kompanija u jednom trenutku odgovarao – u blažoj varijanti državnim interesima u realnijoj "nečijem interesu" – dobili su cene koje su tražili, putnici koji su jedva dočekali ovaj vid prevoza nisu ni razmišljali – niti je trebalo da razmišljaju – zašto i kako. Način na koji je to urađeno u srpskom slučaju imao je za – ciljanu ili ne – posledicu priličan disbalans na tržištu avio-saobraćaja i dodatno urušavanje državnog "Jat ervejza" u koga su upumpavana sredstva da se zakrpe gubici, a istovremeno su gomilani novi, još veći, i to po cenama većim nego što plaća, ma koliko se i jedni i drugi snebivali da priznaju, de facto direktna konkurencija. Jer o koegzistiranju redovnih i niskotarifnih avio-prevoznika i tome kako svako ima svoje tržište je jako upitno govoriti u situaciji kada lete sa istog aerodroma. Post festum, po grubim procenama, državni "Jat ervejz" izgubio je oko 25-30 odsto tržišta u korist ‘Vizera’ i drugih niskotarifnih kompanija koju su počele da lete iz Beograda.

Posle je sve to došlo na naplatu istoj toj državi. Sada, kada je – opet u blažoj varijanti državni interes, a u onoj drugoj interes određenih "grupa", "krugova", "centara moći" i tako tih faktora – da postoji nacionalna avio-kompanija – jaka, moderna, novog lica, blistavog imidža, zadovoljnih putnika – nije za čuđenje da ta ista država gleda da joj na sve načine to i omogući, svidelo se to nekom ili ne. Aerodrom "Nikola Tesla" u tako postavljenim odnosima, imajući u vidu da je jedini beogradski aerodrom za saobraćaj i u većinskom državnom vlasništvu, vrlo teško da može da ima neku realnu autonomiju odlučivanja o iole krupnijim stavkama i funkcioniše uostalom kao i velika većina privrednih subjekata po sistemu "veži konja gde ti gazda kaže", odnosno u rafiniranijem obliku "kako većinski vlasnik napiše smernice". Ono što država još ne može da uradi je da "Vizeru" ili bilo kojoj drugoj avio-kompaniji – naravno osim svojoj, ali toga više nema, odnosno nema 49 odsto – proda usluge po cenama koje ona ne želi da plati. Jer ova može da kaže "hvala, doviđenja" ako joj ne odgovara i da ode. U idealnoj teoriji u Niš, na Moravu, kod Kraljeva ili Ponikve kod Užica, a u praksi negde na obale Baltičkog mora, u konkretnom slučaju.

Uostalom, kakvi bi to bili građani Srbije, a da ne žele da lete sa nacionalnom kompanijom, pogotovu sada kada je rebrendirana i 49 odsto u vlasništvu "Etihada"?

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---