Evroskeptici će se radovati ovoj priči. Prošle nedelje su novinari i vebmasteri BBC-ja i "Gardijana" dobili mejlove od Gugla koji ih je obavestio da je poštujući nove evropske propise prinuđen da ukloni iz svoje pretrage neke njihove tekstove. Propisi su, da podsetimo, doneseni u maju. Kažu da ukoliko se neki sadržaj na internetu odnosi na vas i ne prija vam, a može se smatrati prevaziđenim, Gugl mora na vaš zahtev da ga izbaci iz pretrage. Ne samo Gugl, već svaki pretraživač od kojeg to zatražite, ali Gugl je najpopularniji pa svi navaljuju na njih. U samo nekoliko dana od stupanja na snagu ovog propisa stiglo im je 250.000 zahteva za uklanjanje linkova.

Stvar je komplikovana. Najpre, niko ne skida i ne briše tekst sa interneta, ali vam otežava pronalaženje. Većina portala koristi Guglovu pretragu i na sopstvenom sajtu, tako da se mogućnost nalaženja "neželjenog" svodi na minimum. Ali, sadržaj je i dalje na internetu, pa i u Guglovoj bazi.

Jer, propis važi samo unutar EU, to jest ako pretragu vršite sa računara koji je fizički prijavljen na teritoriji neke od zemalja članica. To znači da bi u Srbiji pretraga trebalo da je i dalje slobodna, sem ako u nekim ranijim fazama pregovora nismo prihvatili da u Srbiji važe ista internet pravila kao i u Uniji. Bilo bi dobro da nismo, jer bi to otvorilo mogućnost za organizovanje malih dopisništava za pretraživanje interneta širom Srbije, za račun medija iz EU, ali se bojim da sam pustio mašti previše na volju. Šteta.

Sledeći biran podatak je da je pretraga ukinuta samo ako tražite po osnovu nečijeg imena. Ako se dosetite, pa umesto imena iskoristite neke druge ključne reči, opisne, najverovatnije ćete do traženog sadržaja doći.

Kriterijum za raskidanje linka je da sadržaj više nije relevantan ili se ispostavio kao netačan (u međuvremenu). Inače, postoje tehnike da neke rezultate pretrage na Guglu podignete ili spustite i bez pomoći evropskih sudova, ali to nekima izgleda nije bilo dovoljno.

Ali, još zanimljiviji zahtev stiže iz Rusije. Tamošnji parlament traži da se svi podaci o ruskim građanima ubuduće čuvaju na serverima koji se fizički nalaze na ruskoj teritoriji. Time bi se (tvrde ruski parlamentarci) onemogućilo da SAD prave baze podataka ruskih građana na osnovu njihovih Fejsbuk ili Tviter profila ili da ih zloupotrebe hakeri i kriminalci koji su nedostupni ruskoj policiji.

Protivnici ove inicijative, koju tek treba da usvoji Gornji dom parlamenta i potpiše predsednik, tvrde da je pravi cilj ograničavanje sloboda na internetu u Rusiji i stvaranje zatvorene mreže. To bi sprečilo opoziciono organizovanje koje trenutno cveta na društvenim medijima.

EU internet će, dakle, bi sterilno korektan, ruski kontrolisan, kineski cenzurisan, američki komercijalno liberalan, a srpski samo haotičan. Stvari i u virtuelnom svetu, izgleda, dolaze na svoje mesto.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST