ŽESTOKA KONKURENCIJA: Dr Aleksandar Belić

Nauka i Evropa >

Horizont, reč teška 80 milijardi evra

Do kraja decenije, Evropska komisija će samo u nauku i inovacije praktično uložiti celih deset budžeta Republike Srbije, kroz jedan do sada neviđen program investicija. Šta to zapravo menja

Možda ste nešto od toga već i čuli. Jer, o njemu se dugo govorilo. Ako ste u prethodnih godinu dana posećivali kakve naučne ili bar naučnopopularne događaje, uključili se na pogrešnu grupu na forumu ili zalutali na društvenim mrežama, u nekom restoranu slučajno slušali neku nepristojno bučnu grupu naučnika ili se proletos zatekli u Krunskoj ulici u Beogradu baš u trenutku kad su naučnici organizovali protest ispred Muzeja "Nikole Tesle", gotovo je sigurno da ste, u žamoru i ćaskanju, mogli čuti kako neko od prisutnih, sa strahopoštovanjem, izgovara reč Horizont. A zatim, sa još većim patosom, na to dodaje 2020. Ako se baš i ne sećate, možda vam poznatije zvuči engleska varijanta: Horizon twenty-twenty.

Čak i ako nigde u memoriji ne nalazite ove misteriozne nazive, verovatno se sada ipak pitate: kakav je to smisao sadržan u rečima "Horizont 2020" kad je ta stvar toliko uzbuđivala naučnike i, uostalom, predstavlja nešto što ih i sada uzbuđuje? Reč je naravno o novcu, odnosno o jako, jako mnogo novca – 78 milijardi evra. I to 78 milijardi za nauku. Naime, očekivalo se da ove godine Evropa promeni način finansiranja nauke. Nešto, nekakav novi program je svakako morao da zameni Sedmi okvirni program (FP7), glavni instrument kojim je tokom prethodnih pola decenije Evropska unija finansirala nauku širom kontinenta, budući da je vremenski okvir ovog do tada najvećeg mehanizma za finansijsku podršku naučnim istraživanjima lagano isticao sa dolaskom 2014. godine.

I taj novi, moćni naslednik je Horizont 2020, program kakav i Evropa sama do sada nije videla. Kako se približavala završnica FP7, iz Evropske komisije se sve češće moglo čuti kako novi okvirni program neće biti nazvan starom šifrom i biti FP8, mada su prethodni programi nosili nazive FP6 i FP7 (od framework programme, tj. okvirni program). Uskoro su se pojavili i prvi sajtovi, najave, prvi sastanci, a sve češće i prvi novinski članci o dolazećem Horizontu. Potom su se pojavili prvi njuzleteri, a onda su 11. decembra 2013. otvoreni i prvi pozivi za podnošenje projekata. Sa dolaskom ove, 2014. godine, Horizont 2020 je lagano izašao na obzorje.

PERSONA DRAMATIS: Kako je proticala prethodna, 2013. godina, zvaničnici Evropske komisije počeli su otvoreno da govore o njemu na konferencijama, na radnim konsultacijama i, na kraju krajeva, u samim evropskim institucijama. Ove najave su nosile manje-više slične poruke, sličnu egzaltaciju i slične terminološke matrice. I govore o tome kako je Evropa otkrila nove horizonte i pronašla način da "proizvodi svetski konkurentnu nauku, otkloni sve barijere na putu ka inovacijama i olakša javnom i privatnom sektoru da se ujedine na putu ka njima". I da sada Brisel ima jedan novi adut – nešto što će "obezbediti konkurentnost evropskog tržišta na svetskom nivou".

Vrlo je zanimljivo posmatrati snimke sa ovih prvih inauguracija Horizonta 2020. Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, komesar za nauku Mar Džioigan Kvin (Máire Geoghegan-Quinn) ili neki drugi evropski zvaničnik drži govor o novom okvirnom programu pred najboljim lekarima kontinenta, pred predstavnicima naftne industrije ili farmaceutima, a u pozadini najčešće stoji – persona dramatis, barem kako je vide kad je reč o finansiranju nauke – nemačka kancelarka Angela Merkel. Stoji i osmehuje se.

Mada se u zamršenom svetu evropskih poslova to teško može ispratiti, uglavnom se smatra da je Horizont 2020 upravo njeno čedo, plod njenih ličnih nastojanja i naravno interesa Savezne Republike Nemačke – da se evropska ulaganja u nauku podignu na astronomski nivo. Sa jedne strane, i sama naučnica, fizičarka, dva puta u braku sa naučnicima, a sa druge svesna spone fundamentalnih istraživanja, tehnoloških inovacija i ekonomskog napretka, Merkelova je prirodno zainteresovana za ovu sferu evropskih poslova.

No, bilo bi nepravedno i sasvim netačno reći da je Evropa ovde postupala po njenom diktatu. Ideja o ulaganjima u nauku, kao i vidni pokušaji da se u ovoj oblasti nekako dostignu SAD, te da se Evropa održi u trci na novim tržištima u novoj ekonomskoj raspodeli snaga, ne potiče od jedne osobe. Horizont 2020 je rezultat dugoročnih pregovora, planiranja i dve decenije uspeha na polju projektnog finansiranja. Horizont 2020 je, naime, nastao ne samo tako što je nasledio FP7 i sve njegove programske celine, nego je progutao i druge inicijative, kao što su "Konkurentnost i inovacije" (CIP) i doprinosi Evropske unije Evropskom institutu za inovacije i tehnologiju (EIT).

BUDŽET ZA HILJADU GODINA: Kao zemlja kandidat za pristup Evropskoj uniji, ovom programu se pridružila ni manje ni više nego i Republika Srbija. Ako se pitate šta mi tu radimo uopšte, stvar je u tome što Srbija ima veliko iskustvo iz prethodnog FP7 programa finansiranja nauke, ali je izvesno da će se sada promeniti mnogo toga (videti okvir). Horizont 2020 je, inače, finansijski instrument Inovacione unije, vodeće inicijative u okviru strategije Evropa 2020. Najavljen kao sredstvo za ekonomski rast i stvaranje novih radnih mesta, Horizont 2020 je stekao političku podršku evropskih lidera i članova Evropskog parlamenta.

Zahvaljujući tome, budžet Horizonta 2020 na kraju je zaista dostigao neverovatne razmere. Kad je u januaru 2014. započeo, postao je tačno deset puta veći nego prihodna strana čitavog budžeta Republike Srbije. Kad se Horizont 2020 uporedi sa izdvajanjima za nauku u Srbiji, bilo bi potrebno bukvalno deset vekova, odnosno čitav milenijum godišnjih ulaganja da se dostignu sredstva koliko iznosi novi EU program. Naime, za nauku će u Srbiji u toku ove godine biti ukupno izdvojeno oko 80 miliona evra, što je u srazmeri sa bruto dohotkom izuzetno malo u odnosu na druge evropske države.

Horizont 2020 je zato startovao sa sumom od neverovatnih 78 milijardi evra. Tako je postao najveći program Evropske unije za istraživanje i inovaciju. Posebno je zanimljivo da nije reč o programu koji će sredstva deliti decenijama. Ova sredstva od skoro 80 milijardi evra biće raspoređena za samo nekoliko godina, a čitav program sa svojim projektima izvodiće se u periodu od 2014. do 2020. godine.

Horizont 2020 je zamišljen na čudnovat način – kao program koji istraživanje i inovaciju pokušava da ujedini. "Krčeći put od laboratorije do tržišta", kako ga najavljuju u Briselu, Horizont 2020 je okrenut prodorima u oblasti nauke, ali i u drugim sferama života, sa idejom koja se neprekidno ističe – da obezbedi konkurentnost evropskog tržišta na svetskom nivou.

SAN ANGELE MERKEL: Zamislimo da sve te evropske fraze i u praksi zaista dobiju otelotvorenje. Na primer, u Srbiji. Budući da su deo kluba i trke da se sredstva preuzmu, teorijski bi bilo moguće da srpski istraživači, zajedno sa inovacionim preduzećima, javnim i nevladinim sektorom osmisle i napišu tako puno dobrih projekata, savršenih projekata koji bi bili bolji od svega što padne na um bilo kome na ostatku kontinenta, da povuku svih 80 milijardi. Za samo pet godina tako puno novca bi od siromašne i nejake Srbije napravilo tehnološkog giganta kome bukvalno niko ne bi mogao da parira.

Na stranu činjenica da propozicije poziva ovako nešto ne bi dozvolile, ukupan kapacitet srpske nauke ovako nešto ne bi mogao da podnese. Kad bi baš svi, među 10.000 ljudi koji se sada bave naukom u Srbiji, a ne samo oni najbolji koji su sa uspehom privlačili evropske projekte, imali fantastične projekte i dobili sredstva, ne bi imali ni dovoljno ljudi ni infrastrukture da apsorbuju tolike investicije. No, to je sasvim logično.

Pravo pitanje u ovakvoj igri je, međutim, da li ovolika sredstva može da apsorbuje i čitava Evropa? Da li evropska nauka koja je i dalje u senci starijeg američkog brata može da proizvede toliko konkurentnih istraživačkih poduhvata na kojima bi se ova sredstva potrošila? Infrastrukturno, ovakvo projektno finansiranje znači rast i jačanje evropskih naučnih ustanova, ali i da sa rastom projekata rastu cene održavanja. To pitanje bilo je predmet velikih diskusija tokom prethodne godine.

Sa druge strane, a uprkos jačanju mobilnosti, svakom je jasno – ljudski potencijal evropskih istraživačkih ustanova nije na onom nivou na kom su već više od pola veka američka akademska središta. Sjedinjene Američke Države su iz Drugog svetskog rata izašle kao apsolutni pobednik upravo zato što su, dok je trajao rat i holokaust, esenciju evropske nauke, gotovo sve njene istraživače, bukvalno usisali i preselili na svoj kontinent. San Angele Merkel da bi Evropa mogla povratiti svoju staru ulogu – da nemački univerziteti budu Meka u koju po znanje dolaze svi malo bolji doktoranti iz Novog sveta, nije ni blizu ostvaren.

TRI STUBA NA HORIZONTU: Horizont 2020 ipak nije napamet napravljen da bi tek tako upao u ovakve stupice. Naime, čitav program nije postavljen na jednom stubu koji bi mogao da se slomi pod tolikim finansijskim prilivom (to je kao što smo videli moguće, ma kako bilo uvrnuto), već na tri stuba, kako ih i sama Evropska komisija naziva. Time je umnogostručena baza potencijalnih korisnika sredstava koji više nisu samo istraživači, nego je sada čine i privreda i društvo.

Istovremeno, ovim rešenjem, Horizont 2020 je prvi put na nekakav smislen način objedinio pod istim krovom i nauku, ali i tehnološke inovacije i društvene izazove. Ove dve sfere, oduvek oslonjene na nauku i znanje, gotovo ni u jednom modelu do sada nisu se mogle finansirati istovremeno sa fundamentalnim istraživanjima, budući da nauka jednostavno ne može da napreduje ako se planski određuju primene, nego one dolaze znatno kasnije. I isplativije su što je sama nauka slobodnija.

Zato, u tom novom pokušaju ujedinjenja i širenju baze korisnika, Horizont 2020 čine tri glavne teme: Izvrsnost u nauci (Excellence in Science), Vođstvo u industriji (Industrial Leadership) i Društveni izazovi (Social Challenges). Ova podela nije trivijalna na naučnike, privrednike i društveni sektor, pošto će se novac deliti kroz programske celine, po komplikovanom ključu, pa će tako, na primer, privreda sredstva moći da povuče jednim delom iz drugog, a jednim iz trećeg stuba programa.

Sam prvi, naučni stub kao i do sada čini finansiranje najzanimljivijih naučnih istraživanja putem javnog konkursa. Ono će sada biti sprovedeno kroz četiri programa: Evropski istraživački savet, Istraživačke infrastrukture, Nove i buduće infrastrukture i Program "Marija Kiri". Ovi poslednji, istraživački grantovi programa "Marije Kiri" posebno su zanimljivi. Oni služe da pomognu ravnomeran razvoj nauke u celoj Evropi tako što istovremeno finansiraju boravak mladih naučnika u izvrsnim centrima, da bi potom plaćali i njihov rad u manje naprednim ustanovama u matičnim zemljama.

Drugi stub "Vođstvo u industriji" je praktično sasvim nova šansa – on predstavlja program za podršku inovativnih malih i srednjih preduzeća, koja će sada moći da se prijave i dobiju sredstva od Evropske komisije. U odnosu na FP7, to je bitan zaokret, jedno snažnije fokusiranje na "inovacije i aktivnosti bliske tržištu", kako to obrazlažu u Briselu. Za mala i srednja preduzeća koja su voljna da sa naučnim ustanovama krenu u Brisel po živa sredstva to je neizmeran podstrek, posebno u zemljama poput Srbije.

Treći stub "Društveni izazovi" predstavlja nešto sasvim novo. Osmišljen je da označava podršku istraživanjima u onim oblastima koje su posebno značajne za život Evropljana, u sferama gde je neophodno pronaći nova, dobra rešenja i otkloniti brojne izazove. Izazovi su podeljeni na sedam gorućih oblasti: zdravlje, hrana, energija, transport, klima, demografija i bezbednost. Ideja je da se naučnici, ali i inovacione kompanije, kroz projektno finansiranje podstaknu da svoju pažnju usmere na teme koje praktično sva današnja evropska društva vide kao probleme koji su nasušno bitni i uz to preskupi za rešavanje sa današnjim nivoom tehnologije.

Ovaj stub Horizonta 2020 je zamišljen kao transformišuća sila koja će znanje i nauku staviti u funkciju rešavanja otvorenih problema. No, on je i možda najrizičniji deo čitavog programa. Zašto je rizičan? Istorija nauke i ljudske misli uopšte nas uči da ta vrsta projekcije retko biva uspešna. Čak i ako projekti zaista budu dovodili do rešenja ovih izazova, može se dogoditi da se u narednoj deceniji otvore novi, nepredviđeni problemi, za koje ćemo biti potpuno nespremni.

Kako god, bez obzira na brojne pozitivne procene, jedini način da zaista saznamo koliko je Horizont 2020 bio uspešan jeste da vidimo koliko će život u Evropi biti lakši 2020. godine. A to je ono doba kad bi i Srbija mogla postati punopravna članica velike evropske zajednice. I eto novog izazova za koji nova evropska nauka sigurno neće imati spreman odgovor.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---