ONI ZNAJU ŠTA STOJI U UGOVORU: Dane Kondić, Džejms Hogan i Aleksandar Vučić

Ugovor sa Etihadom II >

I dalje samo najave

Objavljivanje nacrta ugovora između Vlade Srbije i Etihad ervejza uzburkalo srpsku političku scenu, ali nije dovelo do onoga što premijer i njegovi saradnici najavljuju mesecima – da će sve biti stavljeno javnosti na uvid

Od trenutka kada je u nedeljniku "Vreme" i na internet stranicama javno.rs objavljen nacrt ugovora između Vlade Srbije i Etihad ervejza dogodile su se dve stvari: razbuktao se sukob između vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) i opozicione Demokratske stranke (DS) i stigla su najnovija obećanja premijera i njegovih saradnika da će "pravi" ugovori biti na koncu objavljeni kao što je nebrojeno puta najavljivano u poslednjih godinu dana.

To je ono što se vidi na površini i u javnom prostoru, a šta se dešava iza kulisa biće predmet nekog drugog istraživanja. Za sada, javnost je dobila na uvid ono što vlada odbija da uradi u nastojanju da se podstakne debata da li je ovakav ishod za nacionalnog avio-prevoznika najbolja moguća opcija u ovom trenutku. Mada razgovor na tu temu još nije pokrenut, iako u Srbiji postoje ljudi koji poznaju i avio-biznis i nekadašnji Jat ervejz, njegove slabosti i probleme, ne znači da o svemu tome nije bilo reči.

Već u četvrtak 7. avgusta agencije su prenele da je premijer Aleksandar Vučić rekao da će ugovor sa Etihadom biti objavljen. Već narednog dana, na otpočinjanju radova na jednoj od deonica auto-puta "kroz Srbiju", Vučić je na novinarsko pitanje ponovio da će "ugovor biti objavljen naredne nedelje i da je čist kao sunce i da tu niko nije opljačkao zemlju". Premijer je dodao da će pored tog ugovora biti objavljeni i svi drugi ugovori koji su interesantni javnosti i da će se onda videti ko je kako radio i u čijem interesu.

"Ja se ne bih radovao objavljivanju tajnih ugovora da sam na mestu onih koji tobože na tome insistiraju", rekao je Vučić u Ubu apostrofirajući ugovor o prodaji Beopetrola ruskoj naftnoj kompaniji Lukoil, koji godinama niko u javnosti nije pominjao kao kontroverznu stvar.

DOPISIVANJE I OTPISIVANJE: Na tekst objavljen u prošlom broju "Vremena" reagovali su opozicioni DS, Nova stranka i pokret Dosta je bilo, zahtevajući još jednom da Vlada ispuni obećanje i objavi ugovor sa kompanijom iz Emirata.

Ovakva reakcija je izazvala lavinu nezadovoljstva u redovima SNS-a koji je krenuo u svojevrsni rat saopštenjima sa Demokratskom strankom, rutinski je optužujući da je kriva za propast srpske ekonomije i upućujući lavinu optužbi na račun njenog sadašnjeg predsednika Bojana Pajtića koga su nazvali kriminalcem.

Nedeljnik "Vreme" je u istom saopštenju označen kao "Miškovićeve novine", što je već ranije u intervjuu TV B92 učinio premijer Vučić 3. avgusta u razgovoru povodom 100 dana vlade.

"Što se tiče ugovora, stvar je sasvim jasna, Ustavni sud će dati svoj sud, i nisu potrebne nikakve naslovne strane Miškovićevih novina, niti cirkus od DS-ovih saopštenja, jer za razliku od demokrata Srpska napredna stranka ne vrši nikakav politički pritisak na institucije, već setrudimo da ih ojačamo, nakon vladavine Demokratske stranke, koja ih je razorila", stoji u dopisu Info službe vladajućeg SNS-a od 7. avgusta 2014. godine.

SNS je objavio u pet dana 11 saopštenja u kojima poziva nadležne organe da ispitaju šta radi "kriminalac Pajtić", sve reagujući na kontrautuke Demokratske stranke u kojima je tražila da se Vlada izjasni o tome da li je ugovor sa Etihadom dobar ili loš posao za Srbiju. Takođe, DS je tražio da se javnost upozna i sa drugim poslovima koje Vlada Srbije sprovodi ili namerava da sprovede pod kapom Međudržavnog sporazuma između Republike Srbije i UAE.

Zaoštrena retorika podsetila je na sličan "rat saopštenjima" koji je trajao dve godine između trenera KK Partizana Duška Vujoševića i predsednika KK Crvene zvezde Nebojše Čovića, čime se dodatno urušava mogućnost vođenja pristojne debate o temi koja je važna za čitavu državu.

DS se nije "držao" samo priče o Etihadu: oni insistiraju da Vlada objasni detalje "posla veka" "Beograd na vodi", da pokaže na koji način je renovirana zgrada Zadruge u Beogradu i da se pokaže kakav je sporazum napravljen sa kompanijom Igl hils, koja bi trebalo da bude glavni nosilac posla u projektu "Beograd na vodi".

"Juče su Siniša Mali i Goran Vesić potvrdili da se projekat ‘Beograd na vodi’ realizuje bez ugovora, ali i otkrili nekoliko novih zastrašujućih činjenica. Siniša Mali je izneo da je renovirano zdanje Geozavoda u vrednosti 2,7 miliona evra bez tenderske procedure, što nije u skladu sa Zakonom o budžetu i Zakonom o javnim nabavkama", stoji u saopštenju DS-a od 12. avgusta.

Oglasio se i gradonačelnik Siniša Mali objasnivši da je sve jasno i transparentno i zapitao kome smeta što je trenutna gradska uprava uspela da sredi za nekoliko meseci ono što prethodnici nisu mogli godinama.

"Srpska napredna stranka saopštava da je Demokratska stranka potpuno u pravu. Mi smo krivi što smo dobili poklon od 2,7 miliona evra, a zaslužna Demokratska stranka to nikada nije uspela", stoji u saopštenju SNS-a od 12. avgusta.

Nekoliko dana pre toga, u subotu 9. avgusta, gostujući u Dnevniku 2 na RTS-u, ministar u Vladi Aleksandar Vulin rekao je da ova vlada nije razbojnička družina i da ona poštuje dogovore.

"Zašto se ne objave svi ti ugovori sa Fijatom i sve ostalo što jeste u našem posedu? Zato što mi nismo razbojnička družina, već Vlada Srbije koju vodi odgovoran i ozbiljan čovek koji poštuje zakone Srbije. Ne možete objaviti ugovor koji ste sklopili pod određenim uslovima, između ostalog i poslovnom tajnom, bez da pitate predstavnika Fijata je li to u redu za njih", rekao je Vulin.

U nastavku, on je objasnio da je i sa Etihadom takav slučaj i da je nemoguće objaviti transakciona dokumenta ako se obe strane oko toga ne slože. Kao argument za neobjavljivanje ugovora, Vulin je rekao da to nije svetska praksa i da bi objavljivanje pokvarilo povoljnu investicionu klimu.

Ovakvim stavom, vratili smo se opet na početnu poziciju jer je i ranije bilo rečeno da bi ugovori mogli da budu objavljeni samo pod uslovom da se svi sa tim slože, pa izgleda da nam je poslata poruka da ipak od objavljivanja neće biti ništa.

TRAGOVI PREMIJEROVE NAJAVE: Pored toga, sticajem okolnosti, Vlada i mediji bili su zauzeti najviše radom na dva tragična događaja koji su uznemirili čitavu Srbiju, ubistvom Tijane Jurić iz Bajmoka i Luke Jovanovića iz Beograda, pa je i tema "tajnih ugovora" dodatno izgubila na značaju.

Ipak, u ponedeljak 11. avgusta objavljeno je da je ministar unutrašnjih poslova dr Nebojša Stefanović oformio Radnu grupu unutar policije koja bi trebalo da istraži sve elemente sklapanja ugovora sa ruskim Gaspromom u vezi sa privatizacijom Naftne industrije Srbije, što je valjda na tragu najave premijera da će se mnogi zabrinuti kada se bude krenulo u objavljivanje raznih ugovora.

U vezi sa ovom najavom oglasio se Borislav Stefanović, potpredsednik DS-a i vođa srpskog pregovaračkog tima u poslu privatizacije NIS-a, i odbio špekulacije o tome da je u tom postupku bilo protivzakonitih radnji. Rekao je i da je najava te istrage zapravo pokriće za neobjavljivanje tajnih ugovora sa kompanijama iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Iz ovoga što se dešavalo na marginama raznih događaja koji su bili prepoznati kao kudikamo važniji za Srbiju od tajnih ugovora sa kompanijama iz UAE može se zaključiti da će oni i dalje biti tajna. U poslovnom svetu nije praksa da se ugovori objavljuju i nije potrebno govoriti posebno o tome. Ono što je od početka izazivalo sumnju jeste činjenica da Vlada Srbije nije želela da saopšti ne detalje ugovora, već koliko novca treba uložiti da bi nacionalna avio-kompanija izašla "na zelenu granu" jer je neprestano isticano da su nam njeni dugovi kamen o vratu.

Država i dalje odbija da to učini, a oni koji su videli transakciona dokumenta mogli su sami da izračunaju i vide o kom je novcu reč. Takođe, ostaje otvoreno pitanje kako će ta kompanija raditi u budućnosti i kada bi trebalo da prestane dotiranje iz budžeta.

Možda nije praksa da se ugovori sa velikim kompanijama oglašavaju na sva zvona, ali je dobra praksa da država saopšti koliko troši novca poreskih obveznika, za šta ih troši i kakvu korist ti poreski obveznici imaju od te potrošnje-investicije, jer se na tom nivou proverava kredibilitet Vlade i moguće je izmeriti odnos između obećanog i ostvarenog u jednom mandatu.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---