VODA SE POVUKLA, OSTALI PROBLEMI: Obrenovac, maja 2014.

Prvih sto dana postpoplavne obnove-izgradnje >

Kratka istorija najavljivanja

Otkako je sredinom maja udarila ona vodurina, zajednički sadržalac izjava svih zvaničnih i nezvaničnih tumača namera/postupaka višnje vlasti, može da se svede na "ova država je ozbiljna", "ova država vodi računa o svojim građanima", "ova država neće dozvoliti ovo", "ova država će se pobrinuti za ono", "samo da se usvoji ovo", "samo da još ono", ali i da će "prvog septembra deca krenuti u škole", da "do oktobra niko neće biti bez adekvatnog krova nad glavom", da će putevi i pruge biti dovedeni u red, da će struje biti dovoljno i sve tako to

Jedva da je stotinu dana prošlo od prve izrečene najave septembarskog i oktobarskog roka do kad, je l’ da, sve ima da bude "u redu", a počelo se sa izgradnjom devet od 69, odnosno 139 od prvobitno identifikovanih više od 400 u poplavama uništenih kuća. Rano ujutro, na Preobraženje Gospodnje, dan na koji se prema crkvenom kalendaru susreću leto i zima, postrojila se mehanizacija Vojske Srbije ispred ostataka kuće porodice Ivanović u obrenovačkom naselju Rvati, spremna da na komandu ministra odbrane Bratislava Gašića počne sa raščišćavanjem terena uz obavezno prisustvo premijera Vučića i Siniše Malog, gradonačelnika Beograda.

Zgodilo se da se ova svečanost poklopila sa obeležavanjem stogodišnjice Cerske bitke: zbog nemogućnosti da predsednik vlade i ministar odbrane budu na različitim mestima u isto vreme, sa poslom se nije započelo sabajle, kako se to inače radi, već tek po podne. Pored svečanog početka raščišćavanja terena u Rvatima, svečano je otpočeto sa obnovom Osnovne škole "Jovan Jovanović Zmaj", u kojoj bi 1. septembra, za manje od dve nedelje dakle, trebalo da počne nastava za 1539 učenika. U kratkom obraćanju novinarima, đacima i profesorima ove škole, premijer Vučić je, uz opasku da je obnova škola prioritet, konstatovao da je "sve urađeno u rekordnom roku", a da će radovi na obnovi školske zgrade biti okončani do 15. oktobra.

A OD DONATORA...: Dva meseca pre ovog poslednjeg svečanog početka obnove/izgradnje, pogodilo se da bude baš na Vidovdan, predsednik vlade Aleksandar Vučić prisustvovao je u Obrenovcu "početku izgradnje prvih deset stambenih objekata za građane koji su u poplavama ostali bez kuća", koji će biti završeni za dva meseca, što će reći otprilike sad.

Vučić je tada, nakon potpisivanja ugovora o izgradnji, koji su potpisali predsednica Upravnog odbora "Blic fondacije" Tijana Bajović, gradonačelnik Beograda Siniša Mali i direktor Kancelarije za pomoć i obnovu poplavljenih područja Vlade Srbije Marko Blagojević, najavio da će u svim poplavljenim mestima izgradnja novih kuća početi u narednih 15 dana, da je Grad ustupio zemljište, dok će uz pomoć Kancelarije za pomoć i obnovu poplavljenih područja i nadležnih institucija biti obezbeđene neophodne dozvole i infrastrukturni priključci, da će država da finansira izgradnju svih srušenih kuća, u Obrenovcu konkretno 14, dok će izgradnju još 50 verovatno finansirati Ujedinjeni Arapski Emirati, da će "za deset dana biti završene sve procedure, nakon čega će građani početi da dobijaju novac za sanaciju oštećenih kuća", da je "gradnja kuća i podela novčane pomoći izvesno vreme kasnila zbog toga što su sve procedure morale da budu ispoštovane", kako bi se "izbegle situacije koje su zadesile Kraljevo i Valjevo nakon zemljotresa".

Deset dana pre onog vidovdanskog svečanog početka radova na pomenutoj obnovi kuća, Marko Blagojević najavio je da će u "narednih nekoliko nedelja" početi da se zida 130 kuća sredstvima iz fondova EU, najavio je i popravku škola, tako da će deca moći da krenu na pohađanje nastave 1. septembra. On je istakao da će potpuno biti obnovljen "važan put do Krupnja", što bi po njegovoj tadašnjoj proceni "trebalo da bude obavljeno u naredne dve tri nedelje", a da bi, sa druge strane, u istom periodu trebalo da počne i podela materijalne pomoći za obnovu kuća, te da će podela pomoći, ukoliko sve bude teklo kako treba, "uslediti krajem sledeće nedelje ili početkom druge sedmice nakon toga". "Sem ovih 130 kuća, koje će se graditi iz fondova EU, tu je 40 kuća koje se zidaju iz donacije UAE, tu je opet oko 40 kuća koje se zidaju iz donacije države Kuvajt", najavio je Blagojević i zaključio da je gradnja više od 200 kuća ili počela ili će početi u "narednih nekoliko nedelja".

Osnovnu školu "Jovan Jovanović Zmaj" dva dana po Vidovdanu posetili su predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo i Marko Blagojević. Nakon obilaska radova na obnovi škole, Blagojević je u obraćanju novinarima istakao da će sredstva koja su preusmerena iz pristupnih fondova EU omogućiti realizaciju različitih projekata, kao što su obnova kuća, rekonstrukcija puteva i pružanje pomoći poljoprivrednim proizvođačima, izrazio zadovoljstvo zbog toga što prijem te pomoći ne zahteva usvajanje novih zakona, čime je omogućeno da prvi radovi počnu "već za dve nedelje". Direktorka ove osnovne škole Vera Đorđević ukazala je na visinu štete od 480.000 evra i da su svi nastavnici i pomoćni radnici uključeni u otklanjanje posledica poplava kako bi se omogućio nesmetan početak nove školske godine.

U najavi ovog aktuelnog svečanog otvaranja radova, Marko Blagojević istakao je da "nakon početka izgradnje porušenih objekata u Obrenovcu kreće obnova kuća u Krupnju i drugim gradovima Srbije", uz konstataciju da obnova oštećenih objekata mora da bude završena do početka zime.

NEMA ZIME: Prema planu, izgradnja tipske kuće od 80 "kvadrata", kakva prema utvrđenim kriterijumima sleduje Ivanovićima, traje 60 dana. Ako ne bude nekog štucanja, ova porodica useliće se i svoju novu kuću nedelju dana po početku grejne sezone.

Uzgred, Blagojević je rekao da "predstavnici vlade u ovom trenutku razgovaraju sa više donatora za finansiranje obnove odbrambenih nasipa na obalama Save i Kolubare kod Obrenovca, kako bi se taj grad zaštitio od ponovnih poplava", a da je samo za to i samo za Obrenovac potrebno najmanje 15 miliona evra. "To je posao koji mora da počne što je moguće pre", naglasio je Blagojević i dodao da će biti "uzaludan trud na obnovi oštećenih kuća u Obrenovcu ako se ne poprave odbrambeni nasipi i drugi objekti za zaštitu od poplava", jer "već na jesen predstoje obilnije padavine". "Možda je prvo trebalo da popravimo objekte za zaštitu od poplava u Obrenovcu", izneo je Blagojević svoju najnoviju dilemu, ali je, kaže, Vlada procenila da je prioritet pomoć građanima da obnove i ponovo izgrade svoje kuće.

Odgovarajući na pitanje zašto kasni dodela materijalne pomoći građanima koji su pretrpeli štetu u poplavama, Blagojević je naglasio da će materijalnu i finansijsku pomoć dobiti svako kome je uručeno pravosnažno rešenje o dodeli državne pomoći. Međutim, kako je objasnio, ima neispravnih rešenja na kojima je potrebno još da se radi i proverava, a da će masovnija dodela rešenja u Obernovcu početi tokom naredne nedelje, "jer novac je tu, novac postoji, novac je na računu".

PRESTROJAVANJE U HODU: Kada je osnovana vladina Kancelarija za obnovu poplavljenih područja, u opticaju je bio broj od 1653 srušena objekta, do koga je došao tim stručnjaka Ministarstva građevine i infrastrukture sa državnim sekretarom Dejanom Trifunovićem na čelu. Kako je vreme prolazilo, posle "rigoroznih kontrola i verifikacija na terenu", stiglo se do sadašnje 363 kuće, koje po poslednjim ustanovljenim kriterijumima ne mogu da se poprave.

"Stručni timovi" kojima je zadatak da procene štetu formirani su još početkom juna, dok voda još nije počela da se povlači, od "stranih i domaćih stručnjaka". U saopštenju tim povodom objavljenim piše da je u prisustvu eksperata iz EU i Svetske banke postignut dogovor o formiranju 40 timova sastavljenih od 200 stručnjaka iz domaćih i međunarodnih institucija, koji će u koordinaciji sa Kancelarijom za obnovu i pomoć poplavljenim područjima pomagati lokalnim samoupravama prilikom procene štete i verifikovati podatke koje su one do sada dostavile. Dva meseca kasnije, početkom avgusta, Vlada Republike Srbije usvojila je Uredbu o načinu verifikacije šteta sadržanih u izveštajima o proceni šteta jedinica lokalne samouprave, kao i Uredbu o načinu verifikacije šteta sadržanih u izveštajima o proceni šteta javnih preduzeća i drugih oblika organizovanja, čiji je osnivač Republika Srbija.

U periodu između dogovora o formiranju timova koji su pomagali lokalnim samoupravljačima da popune obrasce i utvrđivanja načina verifikacije šteta sadržanim u tim izveštajima, broj kuća koje treba iznova da se grade smanjen je na četvrtinu, a koliko će da bude onih koji će pravo na pomoć uspeti da ostvare, ima dana da se sazna – dosad je obrađeno ne više od petine podnetih zahteva/molbi, bilo je ih podosta vraćenih na doradu...

"Mi ovim izlazimo u susret ljudima i njihovim potrebama što se tiče stanovanja. U ovom krugu se bavimo jedino onima koji nemaju apsolutno nigde drugde da žive", predočio je Blagojević i dodao da su ostali srušeni objekti predviđeni za drugi krug obnove, "ukoliko bude para".

UBLAŽAVANJE KRITERIJUMA: Iskreno posvećen poverenom mu zadatku – da pravedno raspodeli pomoć, ali i da nipošto ne dozvoli bilo kakvo muljanje, Blagojević kaže da postoji mogućnost da budu ublažena pravila za dodelu pomoći kako bi se prevazišli problemi izazvani procedurama koje nalažu sadašnja pravila. "Onoga trenutka kada primetimo da je to nešto što bitno ometa postupak, tada ćemo razmotriti mogućnost promene pravila. Mi već u ovom trenutku razmatramo mogućnost promene pravila. Da vidimo na koji način da se izađe u susret ljudima u onim slučajevima u kojima postoji bilo kakva vrsta spora."

Problem je, recimo, u dokazivanju vlasništva, pa sad više nije obavezno da se priloži izvod iz Katastra, već je dovoljan kupoprodajni ugovor, rešenje o nasleđivanju, ili bilo koji drugi dokument, jedino izjava dva svedoka ne dolazi u obzir.

Uvedena je još jedna inovacija: građani koji su od opštine već dobili neki novac za obnovu kuća, od Vlade će dobiti samo razliku do sume koja im pripada na osnovu kategorizacije. "Ukoliko je opština već pomogla građanima, mi ćemo nadoknaditi razliku. Mi moramo da se vodimo onim što u programu piše, a to je da će Kancelarija isplatiti razliku novca", insistira Blagojević. To što zbog isplata pomoći iz opštinskih kasa sad u lokalnim budžetima duva promaja, drugi je par opanaka koji sa kancelarijom na čijem je čelu Blagojević nema ama baš nikakve veze: "Kancelarija ne može da nadoknadi taj novac", kategoričan je. "To je problem koji opštine moraju da reše sa Vladom."

Da će izaći na ovo na šta je izašlo, videlo se još onomad kad su promenjeni kriterijumi za sticanje "pašteta prava". Pre svega beše reč: kad su tad kad je bilo premijera nešto novinari pitali u vezi sa tim paštetama, odnosno sa žalbama građana Obrenovca na kvalitet i kvantitet dnevnog sledovanja hrane oličene u pola vekne hleba i konzerve paštete, njegov odgovor beše da ima "nekih sa po deset pašteta", ili tako nešto već. U roku od odmah uveden je kriterijum "socijalne ugroženosti" – od tada pa nadalje pravo na suvi dnevni obrok imali su samo oni koji su mogli da dokažu socijalnu ugroženost. I niko više nije imao zamerke. Tako je to kad onaj koji ima preko toga što ima dobije još, a još se i nešto žali. Ne može to tako!

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---