<< VESTI | | 11.09.2014 09:54
DOKUMENTI >
Dužnički kalkulator Srbije
IZVEŠTAJ NBS: Spoljni dug Republike Srbije 30. juna 2014. bio 25,3839 milijardi evra (2 u martu bio 25,5 mlrd), javni dug 20 milijadi evra, unutrašnji dug 8,3 mlrd, dug privatnog sektora 12,5 milijadi evra
Javni dug Srbije 3.506,13 dolara po stanovniku. Videti: Kako otkucava svetski dužnički sat
U martu '14. spoljni dug Republike Srbije 25,5 milijardi evra
U junu 2014. dug 25.38 mlijardi evra
Javni unutrašnji dug je povećan u prvom tromesečju za 362,3 milion evra, na 8,3 milijarde evra
Inostranih dug privatnog sektora smanjen je tokom prvog tromesečja za 139,9 miliona evra, na 12,5 milijardi evra. Otplate glavnice i otplate kamate dugoročnih kredita po privrednim granama
Neto devizne rezerve 8 milijardi evra
Spoljni dug Republike Srbije smanjen je u prvom tromesečju 2014. godine za 338,2 miliona evra i na kraju marta je iznosio 25,5 milijardi evra.
Pritom, eprecijacija evra u odnosu na ostale valute zastupljene u strukturi duga i ostale promene (nastale usled kašnjenja u izveštavanju, otpisa i reprograma duga) uticale su na povećanje spoljnog duga izraženog u evrima za 23,0 miliona evra i 6,0 miliona evra, respektivno. Trend razduživanja banaka je nastavljen, ali je i javni sektor, za razliku od prethodnog perioda, svoj spoljni dug u inostranstvu smanjio, zahvaljujući smanjenju duga Narodne banke Srbije prema Međunarodnom monetarnom fondu. Jedino su preduzeća tokom prvog tromesečja povećala zaduženje u inostranstvu.
Zbog zaduživanja države emisijom dugoročnih hartija od vrednosti na domaćem finansijskom tržištu, javni dug Republike Srbije je tokom prvog tromesečja povećan. On je na kraju marta iznosio 20,5 milijardi evra, što je za 365,8 miliona evra više u odnosu na kraj prošle godine. Indikatori održivosti javnog duga su pogoršani, osim indikatora koji ga posmatraju u odnosu na izvoz.
Tako je učešće javnog duga u izvozu robe i usluga poboljšano tokom prvog tromesečja smanjenjem za 2,1 procentni poen, na 138,0 odsto. Međutim, učešće javnog duga u procenjenom BDP-u povećano je za 1,3 procentna poena, na 65,1 odsto. Takođe, dinamika dospeća uticala je na pogoršanje indikatora održivosti, nakon tri tromesečja poboljšanja. U najvećoj meri pogoršan je indikator koji posmatra otplatu javnog duga u odnosu na budžetske prihode, koji je u prvom tromesečju povećan na 39,1 odsto.
Povećano je i učešće otplate javnog duga u BDP-u (na 15,7 odsto), izvozu robe i usluga (na 33,2) i izvozu robe i usluga kada im se dodaju doznake (28,4 odsto).
Spoljni dug Republike Srbije je u prvom tromesečju 2014. smanjen za 338,2 miliona evra i na kraju marta je iznosio 25,5 milijardi evra. Na smanjenje spoljnog duga uticalo je neto razduženje zemlje od 367,2 miliona evra, dok su deprecijacija evra u odnosu na ostale valute zastupljene u strukturi duga (23,0 miliona evra) i ostale promene (6,0 miliona evra) delovale na njegovo povećanje izraženo u evrima. U posmatranom periodu zadužila su se preduzeća, dok su se javni i bankarski sektor razdužili.
Potvrdu pozitivnog kretanja ovog indikatora nalazimo i kada isključimo priliv po osnovu doznaka - učešće spoljnog duga u izvozu robe i usluga manje je za 8,1 procentni poen u odnosu na kraj 2013. i iznosilo je 171,6 odsto. Udaljavanje od rizične granice solventnosti ostvareno je zahvaljujući rastu izvoza...
Prema metodologiji Svetske banke prikazanoj u publikaciji World Development Indicators, u okviru indikatora eksterne likvidnosti i solventnosti, otplata duga može da se posmatra u odnosu na izvoz robe i usluga u koji je uključen priliv po osnovu doznaka iz inostranstva ako je u pitanju stabilan i značajan priliv, što kod nas jeste slučaj.
Ukupne planirane otplate glavnice i kamate u drugom tromesečju, na osnovu stanja spoljnog duga na kraju marta, iznose 1,4 milijarde evra. Od toga se na otplatu glavnice odnosi 1,2 milijarde evra, a na kamate 175,0 miliona evra. Otplata spoljnog duga javnog sektora trebalo bi da iznosi 430,3 miliona evra (glavnice 344,2 miliona evra i kamate 86,1 milion evra), a privatnog 934,5 miliona evra (glavnice 845,7 miliona evra i kamate 88,8 miliona evra). Pritom, od planiranih otplata spoljnog duga privatnog sektora, na banke se odnosi 224,8 miliona evra, a na preduzeća 709,7 miliona evra...
Spoljni dug države, čije je učešće u javnom spoljnom dugu dominantno (83,5 odsto), povećan je tokom prvog tromesečja za 4,0 miliona evra, na 10,8 milijardi evra (34,0 odsto procenjenog BDP-a). Spoljni dug za koji je država izdala garancije smanjen je u posmatranom periodu za 7,6 miliona evra i iznosi 1,3 milijarde evra.
Spoljni dug javnog sektora Republike Srbije obuhvata dug države (u koji je uključen dug Kosova i Metohije po kreditima koji su zaključeni pre dolaska misije KFOR-a, neregulisan dug prema Libiji i klirinški dug prema bivšoj Čehoslovačkoj), Narodne banke Srbije, lokalne samouprave, fondova i agencija koje je osnovala država i dug za koji je izdata državna garancija.
Spoljni dug privatnog sektora smanjen je tokom prvog tromesečja za 139,9 miliona evra, na 12,5 milijardi evra. Njegovo učešće u procenjenom BDP-u smanjeno je za 0,3 procentna poena, na 39,3 odsto. Na smanjenje duga privatnog sektora uticalo je neto razduživanje po inostranim kreditima od 162,2 miliona evra, dok su ostale promene i deprecijacija evra delovale na njegovo povećanje (22,3 miliona evra).
Najveća neto razduženja po dugoročnim kreditima zabeležena su u bankarskom sektoru (210,9 miliona evra), finansijskom lizingu (11,2 miliona evra) i građevinarstvu (10,1 milion evra), dok su najveća neto zaduženja zabeležena u rudarstvu (55,9 miliona evra), poslovanju s nekretninama (10,2 miliona evra) i sektoru saobraćaja i skladištenja (8,5 miliona evra).
Spoljni dug banaka smanjen je u prvom tromesečju za 264,4 miliona evra, na 3,1 milijardu evra. Na smanjenje duga banaka uticalo je ukupno neto razduženje banaka za 267,6 miliona evra, dok su ostale promene i deprecijacija evra delovale na njegovo povećanje (3,2 miliona evra). Pritom, banke su smanjile dugoročni spoljni dug za 207,7 miliona evra, a kratkoročni za 56,7 miliona evra.
Spoljni dug preduzeća tokom prvog tromesečja povećan je za 124,5 miliona evra, na 9,4 milijarde evra, što predstavlja 75,0 odsto ukupnog privatnog spoljnog duga. Povoljno je to što je dugoročni dug povećan za 128,2 miliona evra, a kratkoročni smanjen za 3,7 miliona evra. Na povećanje duga preduzeća uticalo je neto zaduženje po dugoročnim i kratkoročnim kreditima za 104,8 i 0,6 miliona evra respektivno, ali i ostale promene i deprecijacija evra (19,1 milion evra).
Zbog rasta javnog duga u prvom tromesečju nepovoljniji su indikatori njegove održivosti, osim indikatora koji javni dug posmatraju u odnosu na izvoz.
Nepovoljnije je učešće javnog duga u procenjenom BDP-u, koje je povećano za 1,3 procentna poena, na 65,1 odsto, kao i učešće u budžetskim prihodima, koje je povećano za 3,5 procentnih poena, na 158,7 odsto.
Međutim, zahvaljujući rastu izvoza robe i usluga, nastavljeno je poboljšanje indikatora koji prati učešće javnog duga u odnosu na vrednost izvoza. Taj indikator je u prvom tromesečju smanjen za 2,1 procentni poen, na 138,0 odsto. Indikator koji posmatra učešće javnog duga u vrednosti izvoza robe i usluga kada im se dodaju doznake takođe je poboljšan, ali je njegovo smanjenje manje, na 115,3 odsto, ili za 0,6 procentnih poena.
U najvećoj meri pogoršan je indikator koji prati otplatu javnog duga u odnosu na budžetske prihode, koji je u martu iznosio 39,1 odsto. Takođe, učešće otplate javnog duga povećano je u BDP-u (na 15,79 odsto), izvozu robe i usluga (na 33,2 odsto) i izvozu robe i usluga kada im se dodaju doznake (na 28,4 odsto).
Od marta prošle godine postoji tendencija rasta učešća državnih hartija od vrednosti prodatih na domaćem tržištu u ukupnom javnom dugu. Ta tendencija je nastavljena i u prvom tromesečju ove godine, tokom koga je učešće državnih hartija prodatih na domaćem tržištu povećano za 1,5 procentnih poena, na 27,0 odsto. Povećanje je rezultat nastavljenog rasta učešća dinarskih hartija u ukupnom javnom dugu (na 20,3 odsto), ali i rasta učešća hartija denominovanih u evrima (na 6,7 odsto), koje je u prethodna dva tromesečja stagniralo.
Tabela 3. Pregled mera održivosti javnog duga
2008. | 2009. | 2010. | 2011. | 2012. | 2013. | 2014. | |
Javni dug/BDP | 29,2 | 34,7 | 44,5 | 48,2 | 60,2 | 63,8 | 65,1 |
Javni dug/izvoz robe i usluga | 86,5 | 116,2 | 120,7 | 128,9 | 149,8 | 140,1 | 138,0 |
Javni dug/izvoz robe i usluga i doznake | 70,3 | 84,0 | 92,6 | 103,6 | 121,7 | 115,9 | 115,3 |
Javni dug /budžetski prihodi | 62,6 | 80,7 | 102,3 | 115,7 | 142,4 | 155,2 | 158,7 |
Otplata javnog duga/BDP* | 2,2 | 7,0 | 10,1 | 10,9 | 11,6 | 14,3 | 15,7 |
Otplata javnog duga/izvoz robe i usluga* | 7,0 | 23,9 | 28,0 | 29,8 | 29,0 | 31,8 | 33,2 |
Otplata javnog duga/izvoz robe i usluga i doznake* | 5,7 | 17,3 | 21,5 | 23,9 | 23,6 | 26,4 | 28,4 |
Otplata javnog duga/bu džetski prihodi* | 5,1 | 16,6 | 23,7 | 26,7 | 27,6 | 35,3 | 39,1 |
Prilog 1. Spoljni dug Republike Srbije
Stanje duga po Sektor/kreditor glavnici | Dospela glavnica | Redovna kamata | Zatezna kamata | UKUPNO | |
1 | 2 | 3 | 4 | 5=1+3+4 | |
UKUPAN SPOLjNI DUG | 25.208,9 | 1.506,8 | 294,7 | - | 25.503,6 |
1. JAVNI SEKTOR1 | 12.974,9 | - | - | - | 12.974,9 |
1.1. Srednjoročni i dugoročni dug | 12.974,9 | - | - | - | 12.974,9 |
1.1.1. Sektor monetarne vlasti – NBS | 563,4 | - | - | - | 563,4 |
MMF | 515,4 | - | - | - | 515,4 |
Strane vlade | 48,0 | - | - | - | 48,0 |
1.1.2. Opšti nivo države | 12.411,5 | - | - | - | 12.411,5 |
1.1.2.1. Centralni nivo vlasti – ukupno | 12.117,2 | - | - | - | 12.117,2 |
1.1.2.1.1. Centralni nivo vlasti | 10.836,8 | - | - | - | 10.836,8 |
Međunarodne finansijske organizacije | 3.852,7 | - | - | - | 3.852,7 |
SPV - alokacija MMF-a | 435,9 | - | - | - | 435,9 |
IBRD - konsolidovani dug | 970,7 | - | - | - | 970,7 |
IBRD | 462,6 | - | - | - | 462,6 |
IDA | 490,9 | - | - | - | 490,9 |
Evropska zajednica | 282,0 | - | - | - | 282,0 |
EIB | 1.119,7 | - | - | - | 1.119,7 |
EUROFOND – CEB | 58,5 | - | - | - | 58,5 |
EBRD | 32,5 | - | - | - | 32,5 |
Vlade i razvojne banke stranih vlada | 2.497,0 | - | - | - | 2.497,0 |
Pariski klub - konsolidovani dug | 1.338,2 | - | - | - | 1.338,2 |
- od toga: kapitalizovana kamata | - | - | - | - | - |
Vlade | 824,1 | - | - | - | 824,1 |
Vlade – Libija | 36,5 | - | - | - | 36,5 |
Razvojne banke stranih vlada | 298,3 | - | - | - | 298,3 |
Londonski klub - regulisani dug | 295,3 | - | - | - | 295,3 |
Evroobveznice | 3.816,8 | - | - | 3.816,8 | |
Ostali kreditori | 352,6 | - | - | - | 352,6 |
- od toga: garancija IBRD | 292,6 | - | - | 292,6 | |
Kliring - dug u nekonvertibilnoj valuti | 22,4 | - | - | - | 22,4 |
1.1.2.1.2. Centralni nivo vlasti - garantovani dug | 1.280,3 | - | - | - | 1.280,3 |
Međunarodne finansijske organizacije | 823,1 | - | - | - | 823,1 |
EUROFIMA | 92,6 | - | - | - | 92,6 |
EBRD | 332,9 | - | - | - | 332,9 |
EIB | 397,6 | - | - | - | 397,6 |
Razvojne banke stranih vlada | 187,2 | - | - | - | 187,2 |
Strane vlade | 35,8 | - | - | - | 35,8 |
Ostali kreditori | 234,2 | - | - | - | 234,2 |
1.1.2.2. Vlada - fondovi i agencije | 25,0 | - | - | - | 25,0 |
Ostali kreditori - negarantov ani dug | 25,0 | - | - | - | 25,0 |
1.1.2.3. Lokalna vlast – ukupno | 269,4 | - | - | - | 269,4 |
1.1.2.3.1. Lokalna vlast - negarantovani dug | 127,7 | - | - | - | 127,7 |
EBRD | 127,3 | - | - | - | 127,3 |
Ostali kreditori | 0,5 | - | - | - | 0,5 |
1.1.2.3.2. Lokalna vlast - garantovani dug | 141,6 | - | - | - | 141,6 |
EIB | 135,3 | - | - | - | 135,3 |
EBRD | 6,4 | - | - | - | 6,4 |
1.2. Kratkoročni dug | - | - | - | - | - |
10 |
Analiza duga Republike Srbije — mart 2014.
PRIVATNI SEKTOR) | 12.234,0 | 1.506,8 | 294,7 - | 12.528,7 |
2.1. Srednjoročni i dugoročni krediti | 12.083,1 | 1.490,6 | 294,0 - | 12.377,1 |
2.1.1. Banke | 3.018,2 | 18,7 | 2,8 - | 3.021,0 |
Međunarodne finansijske organizacije | 1.151,6 | 6,8 | 0,7 - | 1.152,4 |
IFC | 234,0 | 3,5 | 0,4 - | 234,4 |
EIB | 360,8 | 1,0 | 0,2 - | 361,0 |
EUROFOND – CEB | 20,0 | - | - | 20,0 |
EBRD | 351,1 | 2,3 | 0,2 - | 351,2 |
EFSE | 185,7 | - | - - | 185,7 |
Razvojne banke stranih vlada | 162,6 | - | - - | 162,6 |
Ostali kreditori | 1.704,0 | 11,9 | 2,0 - | 1.706,0 |
- od toga MI GA osiguranje | 8,0 | - | - - | 8,0 |
2.1.2. Preduzeća | 9.063,5 | 1.471,3 | 291,2 - | 9.354,7 |
Međunarodne finansijske organizacije | 924,4 | 38,3 | 14,7 - | 939,1 |
IFC | 219,2 | 14,0 | 8,2 - | 227,5 |
EIB | 349,7 | 1,3 | 0,8 - | 350,5 |
EUROFOND – CEB | 21,1 | 1,6 | 0,0 | 21,1 |
EBRD | 329,4 | 21,4 | 5,7 - | 335,1 |
EFSE | 5,0 | - | - - | 5,0 |
Vlade | 0,0 | 0,0 | - - | 0,0 |
Razvojne banke stranih vlada | 99,6 | 4,4 | 0,4 - | 100,0 |
Ostali kreditori | 8.039,5 | 1.428,6 | 276,1 - | 8.315,5 |
- od toga MIGA osiguranje | 81,3 | 1,2 | 0,4 - | 81,7 |
2.1.3. Ostali sektori | 1,4 | 0,6 | 0,0 - | 1,4 |
Ostali kreditori | 1,4 | 0,6 | 0,0 - | 1,4 |
2.2. Kratkoročni dug | 150,9 | 16,3 | 0,7 - | 151,5 |
2.2.1. Banke | 114,6 | - | - - | 114,6 |
EBRD | - | - | - - | - |
Bank. depoziti i kred. linije | 114,6 | - - | 114,6 | |
2.2.2. Preduzeća | 36,3 | 16,3 | 0,7 - | 36,9 |
Ostali kreditori | 32,1 | 16,3 | 0,7 - | 32,7 |
Rusija - gotovinski dug za uvoz gasa | 4,2 | - | - - | 4,2 |
Izvor: Narodna banka Srbije.
Napomena: Spoljni dug Republike Srbije obračunava se po principu „dospelog duga", koji obuhvata iznos duga po glavnici i iznos obračunate kamate koja nije plaćena u momentu ugovorenog dospeća.
Spoljni dug javnog sektora Republike Srbije obuhvata dug države (u koji je uključen dug Kosova i Metohije po kreditima koji su zaključeni pre dolaska misije KFOR-a, neregulisan dug prema Libiji i klirinški dug prema bivšoj Čeh oslov ačkoj), Narodne banke Srbije, lokalne samouprave, fondov a i agencija koje je osnovala država i dug za koji je izdata državna garancija.
Spoljni dug privatnog sektora Republike Srbije obuhvata dug banaka, preduzeća i ostalih sektora, za koji nije izdata državna garancija. Spoljnim dugom privatnog sektora nisu obuhvaćeni krediti zaključeni pre 20. decembra 2000. po kojima se ne vrše plaćanja (838,8 mln evra, od čega se 384,7 mln evra odnosi na domaće banke, a 454,1 mln evra na domaća preduzeća).
Prilog 2. Promet i stanje spoljnog duga Republike Srbije
Ukupno 2013. | Jan. 14. | Feb. 14. | Mart 14. | Ukupno jan.-dec. 2014. | |
1 | 2 | 3 | 4 | 14 (2 do 13) | |
Inostrani krediti | 545,09 | -90,72 | -182,15 | -94,30 | -367,16 |
A) Dugoročni i srednjoročni, neto (1 - 2) | 794,48 | -71,75 | -138,56 | -100,75 | -311,07 |
1. Korišćeno (1.1 + 1.2) | 4.797,33 | 150,42 | 98,62 | 167,62 | 416,66 |
1.1. Javni sektor | 2.867,29 | 25,23 | 44,63 | 39,59 | 109,45 |
od toga MMF | - | - | - | - | - |
1.2. Privat ni sektor (1.2.1 i 1.2.2) | 1.930,04 | 125,19 | 53,99 | 128,03 | 307,21 |
1.2.1. Banke | 467,96 | - | 10,06 | - | 10,06 |
1.2.2. Ostali privatni dužnici | 1.462,08 | 125,19 | 43,93 | 128,03 | 297,15 |
1.2.2.1. od toga kreditori komercijalne banke | 501,33 | 62,01 | 3,25 | 48,31 | 113,58 |
2. Otplata glavnice (2.1 + 2.2) | 4.002,85 | 222,16 | 237,18 | 268,38 | 727,72 |
2.1. Javni sektor | 1.551,38 | 56,50 | 131,15 | 126,78 | 314,43 |
od toga MMF | 649,56 | 22,59 | 98,35 | 64,30 | 185,24 |
2.2. Privatni sektor (2.2.1 + 2.2.2) | 2.451,47 | 165,66 | 106,03 | 141,60 | 413,29 |
2.2.1. Banke | 953,87 | 112,20 | 40,89 | 67,85 | 220,94 |
2.2.2. Ostali privatni dužnici | 1.497,60 | 53,46 | 65,14 | 73,75 | 192,35 |
2.2.2.1. od toga kreditori komercijalne banke | 681,93 | 27,17 | 22,66 | 33,57 | 83,40 |
3. Otplata kamate (3.1 + 3.2) | 781,94 | 23,54 | 51,35 | 125,44 | 200,33 |
3.1. Javni sektor | 441,57 | 12,70 | 42,07 | 97,83 | 152,61 |
od toga MMF | 12,99 | - | 2,27 | - | 2,27 |
3.2. Privatni sektor (3.2.1 + 3.2.2) | 340,36 | 10,83 | 9,28 | 27,61 | 47,72 |
3.2.1 Banke | 97,41 | 3,51 | 2,41 | 10,84 | 16,76 |
3.2.2. Ostali privatni dužnici | 242,96 | 7,32 | 6,87 | 16,77 | 30,96 |
3.2.2.1. od toga kreditori komercijalne banke | 79,08 | 2,12 | 2,49 | 7,81 | 12,43 |
B) Kratkoročni krediti, neto (1 + 2) | -249,39 | -18,97 | -43,59 | 6,46 | -56,10 |
1. Javni sektor, neto | - | - | - | - | - |
2. Privatni sektor, neto (2.1 + 2.2) | -249,39 | -18,97 | -43,59 | 6,46 | -56,10 |
2.1. Banke, neto (2.1.1+ 2.1.2) | -256,63 | -19,07 | -42,06 | 4,41 | -56,71 |
2.1.1. Ostali kratkoročni krediti, ne | 1,00 | - | - | -1,00 | -1,00 |
2.1.2. Depozitne i kreditne linije, ne | -257,63 | -19,07 | -42,06 | 5,41 | -55,71 |
2.2. Ostali privatni dužnici, neto | 7,24 | 0,10 | -1,52 | 2,04 | 0,62 |
Stanje duga po mesecima
31.12.2013. | 31.1.2014. | 28.2.2014. | 31.3.2014. | % BDP-a 31.3.2014. | |
1 | 2 | 3 | 4 | '14 | |
Stanje duga | 25.841,85 | 25.863,35 | 25.604,14 | 25.503,62 | 80,0 odsto |
A) Javni sektor (1 + 2) | 13.173,24 | 13.273,64 | 13.095,73 | 12.974,93 | 40,7 odsto |
1. Dugoročni i srednjoročni krediti | 13.173,24 | 13.273,64 | 13.095,73 | 12.974,93 | 40,7 odsto |
2. Kratkoročni krediti | - | - | - | - | 0,0 odsto |
B) Privatni sektor (1 + 2) | 12.668,61 | 12.589,71 | 12.508,41 | 12.528,69 | 39,3 odsto |
1. Dugoročni i srednjoročni krediti | 12.456,66 | 12.405,03 | 12.366,33 | 12.377,15 | 38,8 odsto |
2. Kratkoročni krediti | 211,95 | 184,68 | 142,08 | 151,54 | 0,5 odsto |
Banke (1.1 + 2.1) | 3.400,05 | 3.271,33 | 3.197,60 | 3.135,60 | 9,8 odsto |
1.1. Dugoročni i srednjoročni kredi | 3.228,74 | 3.119,09 | 3.087,42 | 3.021,01 | 9,5 odsto |
2.1. Kratkoročni krediti | 171,31 | 152,24 | 110,18 | 114,59 | 0,4 odsto |
Ostali privatni dužnici (1.2 + 2.2) | 9.268,56 | 9.318,38 | 9.310,81 | 9.393,08 | 29,5 odsto |
1.2. Dugoročni i srednjoročni kredi | 9.227,92 | 9.285,94 | 9.278,91 | 9.356,14 | 29,3 odsto |
2.2. Kratkoročni krediti | 40,64 | 32,44 | 31,90 | 36,95 | 0,1 odsto |
Izvor: Analiza duga Republike Srbije 2014, Narodna banka Srbije
Jun 2014: Ukupan dug 25,054, javni dug 12.794, privatni dug 12,259 milijardi evra
U junu 2014. dug 25.38 mlijardi evra
Kreditor | Stanje duga po glavnici | Dospela glavnica | Redovna kamata | Zatezna kamata | UKUPNO | ||||||||
1 | 2 | 3 | 4 | 5=1+3+4 | |||||||||
UKUPAN SPOLjNI DUG | 25.054,3 | 1.692,8 | 329,5 | - | 25.383,9 | ||||||||
JAVNI SEKTOR | 12.794,7 | - | - | - | 12.794,7 | ||||||||
Srednjoročni i dugoročni dug | 12.794,7 | - | - | - | 12.794,7 | ||||||||
Monetarna vlast - Narodna banka Srbije | 381,2 | - | - | - | 381,2 | ||||||||
IMF Stand by aranžman | 332,7 | - | - | - | 332,7 | ||||||||
Strane vlade | 48,4 | - | - | - | 48,4 | ||||||||
Opšti nivo države | 12.413,6 | - | - | - | 12.413,6 | ||||||||
Vlada - Centralni nivo | 12.141,8 | - | - | - | 12.141,8 | ||||||||
SPV alokacija IMF-a | 439,5 | - | - | - | 439,5 | ||||||||
IBRD | 1.434,8 | - | - | - | 1.434,8 | ||||||||
IDA | 487,3 | - | - | - | 487,3 | ||||||||
EU - Evropska unija | 282,0 | - | - | - | 282,0 | ||||||||
EIB | 1.495,7 | - | - | - | 1.495,7 | ||||||||
EUROFOND - CEB | 57,3 | - | - | - | 57,3 | ||||||||
EBRD | 366,6 | - | - | - | 366,6 | ||||||||
EUROFIMA | 92,9 | - | - | - | 92,9 | ||||||||
Strane vlade, razvojne banke i agencije stranih vlada | 2.779,3 | - | - | - | 2.779,3 | ||||||||
Pariski klub - konsolidovani dug | 1.343,1 | - | - | - | 1.343,1 | ||||||||
od toga: kapitalizovana kamata | - | - | - | - | - | ||||||||
Strane vlade | 903,2 | - | - | - | 903,2 | ||||||||
Razvojne banke i agencije stranih vlada | 533,0 | - | - | - | 533,0 | ||||||||
Londonski klub - regulisani dug | 284,1 | - | - | - | 284,1 | ||||||||
Evroobveznice | 3.847,3 | - | - | - | 3.847,3 | ||||||||
Ostali kreditori | 552,5 | - | - | - | 552,5 | ||||||||
od toga garancija IBRD | 292,6 | - | - | - | 292,6 | ||||||||
Kliring dug u nekonvertibilnoj valuti | 22,5 | - | - | - | 22,5 | ||||||||
Vlada- Fondovi i agencije | - | - | - | - | - | ||||||||
Ostali kreditori | - | - | - | - | - | ||||||||
Lokalna samouprava | 271,7 | - | - | - | 271,7 | ||||||||
EIB | 138,1 | - | - | - | 138,1 | ||||||||
EBRD | 133,2 | - | - | - | 133,2 | ||||||||
Ostali kreditori | 0,4 | - | - | - | 0,4 | ||||||||
Kratkoročni dug | - | - | - | - | - | ||||||||
Privatni sektor | 12.259,6 | 1.692,8 | 329,5 | - | 12.589,1 | ||||||||
Srednjoročni i dugoročni dug | 12.103,7 | 1.674,5 | 328,9 | - | 12.432,5 | ||||||||
Banke | 2.930,9 | 42,2 | 7,8 | - | 2.938,8 | ||||||||
IFC | 204,8 | 4,8 | 0,5 | - | 205,4 | ||||||||
EIB | 411,8 | 1,0 | 0,3 | - | 412,1 | ||||||||
EUROFOND - CEB | 20,0 | - | - | - | 20,0 | ||||||||
EBRD | 334,3 | 12,6 | 0,8 | - | 335,1 | ||||||||
EFSE | 181,7 | - | 0,8 | - | 182,5 | ||||||||
Razvojne banke i agencije stranih vlada | 153,8 | 1,0 | 0,6 | - | 154,4 | ||||||||
Ostali kreditori | 1.624,4 | 22,8 | 4,9 | - | 1.629,3 | ||||||||
od toga MIGA osiguranje | - | - | - | - | - | ||||||||
Preduzeća | 9.171,0 | 1.631,6 | 321,0 | - | 9.492,0 | ||||||||
IFC | 205,8 | 10,0 | 9,4 | - | 215,2 | ||||||||
EIB | 324,1 | 3,5 | 1,0 | - | 325,0 | ||||||||
EUROFOND - CEB | 18,4 | - | - | - | 18,4 | ||||||||
EBRD | 319,8 | 25,6 | 6,7 | - | 326,5 | ||||||||
EFSE | 5,0 | - | - | - | 5,0 | ||||||||
Strane vlade | 0,0 | 0,0 | - | - | 0,0 | ||||||||
Razvojne banke i agencije stranih vlada | 93,6 | 4,5 | 1,3 | - | 94,9 | ||||||||
Ostali kreditori | 8.204,4 | 1.588,0 | 302,5 | - | 8.507,0 | ||||||||
od toga MIGA osiguranje | 81,3 | 2,0 | 0,5 | - | 81,8 | ||||||||
Fizička lica | 1,7 | 0,6 | 0,0 | - | 1,7 | ||||||||
Ostali kreditori | 1,7 | 0,6 | 0,0 | - | 1,7 | ||||||||
Kratkoročni dug | 155,9 | 18,3 | 0,7 | - | 156,6 | ||||||||
Banke | 127,6 | - | - | - | 127,6 | ||||||||
Preduzeća | 28,4 | 18,3 | 0,7 | - | 29,0 |
POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI | ODŠTAMPAJ TEKST | ||||
|
Neto devizne rezerve 8 milijardi evra
Devizne rezerve Narodne banke Srbije su na kraju avgusta iznosile 10.949,2 miliona evra, čime se obezbeđuje pokrivenost novčane mase M1 od 304 odsto i više od sedam meseci uvoza robe i usluga.
Najveći devizni priliv u avgustu ostvaren je po osnovu korišćenja kredita od Ujedinjenih Arapskih Emirata u iznosu od 748,3 miliona evra. Pored toga, priliv je ostvaren po osnovu prodaje hartija od vrednosti Republike Srbije denominovanih u evrima na domaćem finansijskom tržištu u iznosu od 63,1 milion evra, zatim većeg izdvajanja devizne obavezne rezerve banaka u neto iznosu od 35,8 miliona evra i donacija i kredita u ukupnom iznosu od 21,0 miliona evra.
Veći odliv iz deviznih rezervi realizovan je po osnovu izmirivanja obaveza prema inokreditorima u iznosu od 67,7 miliona evra i servisiranja stare devizne štednje u iznosu od 15,0 miliona evra.
Neto devizne rezerve, tj. rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve, kao i za sredstva povučena od Međunarodnog monetarnog fonda, na kraju avgusta su iznosile 8.090,0 miliona evra.
Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u avgustu iznosio je 456,7 miliona evra i bio je za 125,8 miliona evra manji nego u prethodnom mesecu. Za prvih osam meseci ove godine u međubankarskoj trgovini realizovano je ukupno 3.540,2 miliona evra.
U avgustu je zabeležena nominalna deprecijacija dinara prema evru za 0,9%, a Narodna banka Srbije je intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu prodajom 60 miliona evra kako bi smanjila prekomerne kratkoročne oscilacije deviznog kursa.