Srbija i mešoviti migracijski tok >

Pošalji komentar Odštampaj tekst

Linija razdvajanja

„Vreme" čitaocima donosi izveštaj sa konferencije „Sistem azila i migracija: dve priče" na kojoj je 26. septembra u Beogradu prezentovan i izveštaj „Izazovi sistema azila: odgovor na mešovite migracijske tokove"

Izveštaj je nastao tokom jednogodišnjeg rada kompetentnih organizacija za pitanja migracija i bavi se ključnim aspektima sprovođenja migracionih politika, koji svojim (ne)funkcionisanjem utiču i na sistem azila a postali su vidljivi usled izloženosti mešovitom migracijskom toku.

Izveštaj sadrži čitav niz preporuka. Kao ključne se izdvajaju uvođenje delotvornijeg mehanizma za prikupljanje i statističko praćenje podataka u oblasti migracija, u prvom redu uzimanjem otisaka prstiju pri prvom kontaktu sa migrantima, i pospešivanje saradnje i efikasnijeg sprovođenja Sporazuma o readmisiji sa zemljama u regionu, posebno sa Makedonijom.

Ovde donosimo izveštaj sa konferencije „Sistem azila i migracija: Dve priče" na kojoj je 26. septembra u Beogradu, između ostalog, prezentovan Izveštaj.

IZVEŠTAJ: Miroslava Jelačić, pravna analitičarka Grupe 484, na početku svoje prezentacije rekla je da je u prethodnih nekoliko godina postupanje većine aktera, pre svega nadležnih organa, prema migrantima bilo zasnovano na konceptu „podeljenog sveta" između tražilaca azila i iregularnih, ekonomskih migranata. „Shodno tome, preduzimani su koraci koji su samo delimično i kratkoročno davali rezultate i doprineli su jačanju percepcije da samo izbeglice i bona fide tražioci azila imaju određena garantovana prava. Često se zanemarivala i zaboravljala činjenica da se osnovna ljudska prava moraju garantovati i iregularnim migrantima", rekla je Miroslava Jelačić i podsetila da imperativ za svaku državu mora biti da svakom tražiocu azila i migrantu obezbedi uživanja osnovnih ljudskih prava, a imajući u vidu razloge zbog kojih oni dolaze u Srbiju i specifična prava koja garantuju instrumenti međunarodnog prava i unutrašnjeg pravnog poretka. Takođe, treba imati u vidu da fenomen migracija prati i sve naglašenije krijumčarenje migranata kao i iskorišćavanje manjkavosti sistema azila od strane ekonomskih migranata.

Ono što otežava unapređivanje sistema jeste neadekvatan mehanizam za prаćеnje i аnаlizirаnje migracija u Srbiji. Procenu dodatno otežava i činjenica da određeni broj iregularnih migranata nikada ne bude evidentiran i tako ostaje bez bilo kakve institucionalne podrške, odnosno van sistema. S druge strane, jedan broj migranata je prošao kroz više različitih institucija u državi, a te institucije nikada nisu razmenile i uporedile prikupljena dosijea. Problem je i to što se MUP Srbije nije redovno bavio utvrđivanjem identiteta. Sa druge strane, kada je ta radnja i sprovođena, nije sprovođena na način koji obezbeđuje pouzdanost pribavljenih podataka.

„Smatramo da bi, pre svega, pouzdanost pribavljenih podataka u procesu utvrđivanja identiteta mogla da se osigura predviđanjem obaveze uzimanja otisaka prstiju u prvom kontaktu koji se ostvaruje sa migrantima u Srbiji. Nadležni organi bi u svim postupcima/radnjama koje preduzimaju identifikovali migranta po ličnim podacima koje je naveo prilikom prvog kontakta / sprovođenja radnje. To bi značilo uspostavljanje tzv. ’unutrašnjeg / procesnog identiteta’ migranta. Preduslov je obezbediti sve potrebne infrastrukturne, materijalno-tehničke i kadrovske uslove", rekla je Miroslava Jelačić.

Kao jedan od dokaza slabosti sadašnjih parametara za praćenje migracija u Srbiji, govornica je navela primer da Regionalni centar prema Hrvatskoj, koji je u sastavu Uprave granične policije MUP-a RS, u statističkim podacima o svom radu sadrži i broj podnetih prekršajnih prijava zbog nezakonitog prelaska granice, dok u objedinjenoj statistici koju je MUP RS dostavio istraživačkom timu tog podatka nema.

Postoji i problem zloupotrebe potvrda o izrečenoj nameri za azil. Naime, zbog činjenice da na samoj potvrdi ne postoji fotografija tražioca azila, papir može nekoliko puta da promeni vlasnika. Odnosno, postoji prostor da tražioci azila međusobno razmenjuju potvrde, koje predstavljaju osnov za prijavu i boravak u nekom od centara za azil.

Za vezu između kontrolisanog i nekontrolisanog migracijskog toka može se navesti i primer postupanja prema migrantima koje je nemoguće dobrovoljno vratiti ili prinudno udaljiti iz Srbije, pa se nakon boravka u Prihvatilištu za strance ili kazneno-popravnim institucijama oni puštaju na slobodu. „Prilikom posete Okružnom zatvoru u Subotici, upravnik zatvora rekao nam je da ukoliko je grupa migranata manja od 20, automatski se nakon izdržane kazne zatvora zbog nezakonitog ulaska i/ili boravka – puštaju na slobodu", rekla je Miroslava Jelačić i zaključila: „Posledice ovakve prakse jesu: rizik od zloupotrebe sistema azila time što se ljudi nekoliko puta vraćaju u sistem; rizik od povreda i gubitka prava, a najčešće i nemogućnosti da se obezbedi zaštita temeljnih ljudskih prava, što i Srbiju dovodi u rizik od potencijalnih povreda opšteprihvaćenih standarda i odgovornosti pred ESLJP i drugim nadzornim telima; bezbednosni rizik za Srbiju; finansijski efekat ovakve situacije u kojoj se velika sredstva troše na ovakav sistem."

Objavljivanje ovog članka omogućeno je uz finansijsku pomoć Evropske unije. Sadržaj članka odgovornost je isključivo nedeljnika „Vreme“ i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Evropske unije.

POŠALJI KOMENTAR		ODŠTAMPAJ TEKST