---

DOKUMENTI >

Agencija preporučuje razrešenje ministra pravde Selakovića

 

Agencija za borbu protiv korupcije zaključila da je bio u sukobu interesa pri izboru jednog savetnika iz ministarstva pravde za sudiju, a drugog za tužioca

Agencija za borbu protiv korupcije izrekla je 9. oktobra meru javnog objavljivanja preporuke za razrešenje sa javne funkcije ministra pravde i državne uprave Nikole Selakovića zato što je kao kao član po položaju Državnog veća tužilaca učestvovao u odlučivanju da se na javnu funkciju zamenika javnog tužioca u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu izabere Radomir Ilića, koji je u to vreme bio posebni savetnik ministra pravde i državne uprave.

Radomir Ilić, u čijem je izboru za zamenika tužioca bilo „koruptivnih elemenata", bio je koordinator radne grupe za izradu Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije od 2013. do 2018. godine. Ilić je, prema podacima objavljenim na sajtu Ministarstva pravde, „tokom 2013. godine postao ekspert Kancelarije Ujedinjenih nacija za borbu protiv droge i kriminala za primenu Konvencije UN za borbu protiv korupcije, a potom i zamenik šefa pregovaračkog tima za Poglavlje 23", piše Politika.

Prema sajtu Ministarstva pravde i državne uprave , Radomir Ilić, državni sekretar u Ministarstvu pravde, (1983) nakon što je diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu, od 2007. godine prvo radi kao tužilački pripravnik u Petom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu, a pošto je 2010. godine položio pravosudni ispit, postaje tužilački saradnik u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu. Početnu obuku za nosioce pravosudnih funkcija na Pravosudnoj akademiji Republike Srbije završio 2013. godine. U avgustu iste godine izabran je za zamenika osnovnog javnog tužioca u Beogradu. Tokom obuke na Pravosudnoj akademiji, stekao je više sertifikata iz oblasti krivičnog prava i prava zaštite deteta.

U septembru 2012. postavljen je za posebnog savetnika Ministra pravde, a, pored ostalog, bio je koordinator radne grupe za izradu Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije. Tokom 2013. postaje ekspert UNODC za primenu Konvencije UN za borbu protiv korupcije, potom zamenik šefa pregovaračkog tima za Poglavlje 23. Predstavnik je Republike Srbije u Regionalnoj antikorupcijskoj inicijativi, kao i u Grupi država protiv korupcije (GREKO).

Agencija je takođe utvrdila da je ministar pravde Selaković kao član po položaju Visokog saveta sudstva odlučivao o izboru na javnu funkciju sudije Mirjane Mihajlović, koja je u to vreme bila savetnik ministra pravde i državne uprave.

Zanimljivo može biti i to da su prema sajtu Ministarstva pravde i državne uprave , Radomir Ilić, posebni savetnik ministra pravde i državne uprave i Mirjana Mihajlović, savetnik ministra pravde i državne uprave 20. marta predstavili «Nacrt strategije za borbu protiv korupcije za period 2013-2018», u prostorijama Kriminalističko-policijske akademije za okruglim stolom na temu "Strategija za borbu protiv korupcije 2013-2018".

Ta dva savetnika su, prema nalazu Agencije, povezana lica sa ministrom, koji o sumnji o postojanju sukoba interesa, koji je imao u konkretnim situacijama, nije pismeno obavestio Agenciju za borbu protiv korupcije (videti dokument Agencija za borbu protiv korupcije o konliktu interesa ministar pravde u okviru dole).

Agencija je pokrenula postupak protiv ministra pravde 1. oktobra, na osnovu prijave Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije upućene agenciji 23. aprila 2014. (dokument Prijava Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika protiv ministra Selakovića u okviru desno)

Udruženje u prijavi tvrdi da je do saznanja o ministrovom konfliktu interesa došlo na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja i po nalogu Povernika za informacije od javnog značaja, budući da je Državno veće tužilaca udruženju dostavilo zapisnik sa 19. redovne sednice stalnog saveta Državnog veća tužilaca sa izbeljenim delovima koji se odnose na većanje i glasanje.

Tanjug je 17. oktobra preneo izjavu ministra pravde Nikola Selakovića:

"Poštujem zakone svoje države i poštovaću svaku zakonitu odluku njenih organa. Ali ne volim kada mi pridike o zakonitosti drže oni kojima su ruke duboko u medu. Oni kod kojih se zakon može primenjivati na ovakav ili onakav način, koji zakon retko kada primenjuju dosledno, a naročito onda kada je morao da bude primenjen."

Selaković je Tanjugu rekao i da se po Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije, ovakvi postupci vode tajno, jer dovode u sumnju integritet ličnosti i narušavanje nečijeg ugleda, pre donošenja konačne pravosnažne odluke, te sda vako objavljivanje detalja postupka, predstavlja direktno kršenje zakona.

Dopunjeno 17. 10

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---