Rusija sumnja da će Ukrajina tokom zime 2015. ponovo uzimati tranzitni gas

Ruski premijer Dmitrij Medvedev naložio 5. januara direktoru "Gasproma" Alekseju Mileru da pažljivo pratiti situaciju sa neovlašćenod povlačenja ruskog prirodnog gasa iz tranzitnog gasovoda u Ukrajinu i, ako je potrebno, da donose brze odluke. Na sastanku sa premijerom šef "Gasproma" saopštio da ne isključuje mogućnost da u Ukrajini postoji mogućnost neovlašćenod povlačenja prirodnog gasa iz tranzitnog gasovoda - zbog činjenice da Ukrajina nije upumpala odgovarajuću količinu gasa u svoja podzemna skladišta. "Mi znamo da je po zvaničnim podacima bilo 16,5 milijardi kubnih metara gasa, što nije dovoljno za hladnu zimu, a negde 5-6 milijardi od 16,5 –je tzv. neaktivni gas, koji se u principu ne može koristiti "- rekao je šef "Gasproma".

Izvor : Kommersant: Medvedev poručil «Gazpromu» otsleživatь situaciю s nesankcionirovannыm otborom rossiйskogo gaza Ukrainoй Na sajtu ruske vlade pod naslovom Встреча Дмитрия Медведева с председателем правления ОАО «Газпром» Алексеем Миллером objavljen je stenogram tog razgovora: Miler: Krajem decembra, Ukrajina je platila 1 milijardu 650 miliona dolara od svojih dužničkih finansijskih obaveza (3,1 milijardi). Ovi uslovi su ispunjeni u okviru trojnog sporazuma Ukrajine, Evropske komisije i Ruske Federacije ("Gasprom"), i, shodno tome, ispunjena je obaveza da Ukrajina izmiri dug u punom iznosu.

Medvedev: Dakle, dug od 3,1 milijarde je u potpunosti vraćen?

Miler: Da, ali to je samo deo duga, jer iznos duga Ukrajine pred arbitražom u Stokholmu je 5,3 milijarde dolara. To je deo duga koji Ukrajina otplaćuje, a i uplatila je avans za isporuke gasa u januaru u iznosu od 150 miliona dolara. S obzirom na činjenicu da je Ukrajina u decembru u značajnim količinama uzimala gas iz svojih podzemnih skladišta, ona je uzela i one količine koje su unapred plaćene za snabdevanje gasom za decembar. Od 1 milijarde kubnih metara gasa za Ukrajinu u decembru je potrošeno negde oko 50 odsto.. Prema tome, uzimajući u obzir avans za isporuku u januaru od 150 miliona dolara ukrajinska kvota za januar je negde oko 1 milijardu kubnih metara. Ali u stvarnosti to nije toliko iz prostog razloga što vreme postaje sve hladnije u Ukrajini, a obim dnevnih količina u Ukrajini sada, u januaru, dva puta je povećan u odnosu na decembar. Ukrajina velike količine gasa uzima iz svojih podzemnih skladišta. Zbog toga i dalje postoji rizik da Ukrajina nastavi da neovlašćeno suzima gas iz tranzitnog gasovoda. Prvo, taj rizik je ostao zbog činjenice da Ukrajina nije inicijalno upumpavala ppotreban obim gasa u svoja podzemna skladišta. Znamo da su zvanični podaci imenovan za 16,5 milijardi kubnih metara gasa. To nije dovoljno za hladnu zimu. A negde 5-6 milijardi od 16,5 milijardi tzv. tampon gasa je neaktivno. Ovaj gas ...

Medvedev: ... koji jednostavno ne može da se koristi.

Miler: Oni u suštini ne mogu koristiti. S obzirom na činjenicu da je Ukrajina aktivno uzimala gas tokom jeseni i početkom zime iz svojih podzemnih skladiša, s obzirom na činjenicu da i dalje u velikim količinama uzima gas, rizičan je periodu najveće hladnoće (a to je na kraju januara - početkom februara). Dakle, isporuka gasa Ukrajini sada se vrši u skladu sa aplikacijama koje nam šalje Ukrajina, a vidimo da može nastati situacija koje može dovesti neovlašćenod povlačenja gasa.

Dopunjeno 5. januara 2015.

Videti takođe: Gas stres test - Čekajući Godoa

Gasprom: Banatski Dvor napunjen, koliko gasa ima za Srbiju

Što se tiče Srbije Gasprom je ranije (7. oktobra) saopštio ( ПХГ «Банатский Двор» — дополнительная гарантия надежности экспортных поставок в Европу предстоящей зимой) da je već napunio 100 odsto kapaciteta od 450 miliona kubnih metara podzemnog skladišta «Banatski Dvor», na osnovu čega «Banatski Dvor» postaje dopunski resurs za obezbeđivanje potreba Srbije ruskim gasom, a takođe pruža dopunske garantije za isporuku gasa u Mađarsku, Bosnu i Hercegovinu tokom naredne zime. Gasprom u tom kontekstu saopštava da uskoro očekuje izdavanje dozvole za gradnju na teritoriji Srbije magistralnog gasovoda Južni tok, čiju izgradnju Evropska komisija uslovljava tražeći da bude prilagođen trećem eneregetskom paketu.

Pod naslovom PSG „Banatski Dvor" — dodatna garancija sigurnosti izvoznih isporuka u Evropu tokom predstojeće zime na sajtu Srbijagasa se ta vest u osnovi potvrđuje uz podsećanje na to da je 2013. godine „Gasprom" isporučio u Srbiju oko 2 milijarde metara kubnih gasa., da je „Banatski Dvor" sa aktivnom količinom od 450 miliona metara kubnih. postao prvi objekat „Južnog toka" i koristiće se za obezbeđivanje sigurnosti isporuka gasa na gasovodu.

„Južni tok" je globalni infrastrukturni projekat za izgradnju gasovoda kapaciteta 63 milijarde metara kubnih po dnu Crnog mora u zemlje Južne i Centralne Evrope u cilju diverzifikacije trasa izvoza prirodnog gasa i isključivanja tranzitnih rizika te da je 2013. godine je potpisan dugoročni ugovor o isporuci ruskog gasa u Srbiju u obimu do 1,5 milijardi metara kubnih gasa svake godine u toku 10 godina. Transportovanje gasa se vrši postojećom trasom, a u budućnosti će se isporuke vršiti gasovodom „Južni tok".

Sajt TV N1 pod naslovom Rusija smanjuje isporuku gasa Srbiji? prenosi pisanje lista Danas da je predsednik Rusije Vladimir Putin odlučio, nakon posete Srbiji, da smanji Srbiji isporuku gasa za 28 odsto. TV N1 prenosi pisanje lista Danas da je ruski predsednik dva dana nakon posete Srbiji odlučio da smanji isporuku gasa za trećinu od ukupnih dogovorenih količina zato što je nezadovoljan ishodom posete Beogradu, jer je premijer Srbije Aleksandar Vučić odbio da potpiše protokol kojim se reguliše vraćanje duga za ruski gas, u iznosu od oko 200 miliona dolara do marta meseca sledeće godine, jer smatra taj Putinov zahtev neumesnim i nefer, obzirom na činjenicu da Rusija preko Naftne industrije Srbije uveliko profitira na Srbiji, što je omogućio štetan ugovor o prodaji te kompanije sklopljen između Rusije i Srbije 2008. godine...

"Svake eventualne nesuglasice oko načina ili vremenskih rokova za isplatu naših dugova mi ćemo sa našim ruskim partnerima umeti da prevaziđemo i da pronađemo najbolje moguće rešenje u interesu građana Srbije", rekao je srpski premijer.

Gostujući u Novom danu Televizije N1 potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović potvrdila je da će isporuke gasa iz Rusije za našu zemlju biti smanjene i da ukupan dug koji Srbija ima za gas iznosi 200 miliona dolara.

"Sa Rusijom imamo partnerske odnose, naš ukupan dug je 200 miliona dolara. Spremni smo da vratimo 100 miliona ubrzo, ali moramo da radimo kao partneri i da pričamo svaki dan", rekla je Zorana Mihajlović.

Ministar energetike Aleksandar Antić je najavio i da će tokom sledeće nedelje razgovarati sa ruskim partnerima o regulisanju tih dugova, a da će već sutra napisati pismo ruskom ministru energetike Aleksandru Novaku, u kojem će ga zamoliti da se normalizuju isporuke.

"Vlada Srbije će pronaći zajednički jezik sa ruskim partnerima i narednih sedam dana definisati dinamiku otplate dugova", potvrdio je Antić. Najavljuje da će do kraja godine "Srbijagas" isplatiti prvu tranšu od 100 miliona dolara duga "Gasprom Eksportu", i to iz kredita koji će "Srbijagas" podići, a za šta će vlada u okviru rebalansa budžeta za ovu godinu dati neophodnu garanciju.

O ostatku plaćanja duga, kako kaže, pregovaraće se sa ruskim partnerima, pa se očekuje da će taj dogovor uskoro biti postignut.

Izvor blizak Gaspromu rekao je Tanjugu da količine gasa koje ta kompanija isporučuje partnerima ostaju u okviru dogovorenih i u okviru Gaspromovih trenutnih izvoznih potencijala.

Količine gasa koje sada dobijamo iz Rusije uz domaću proizvodnju i malim delom uz rezerve iz Banatskog Dvora trenutno su dovoljne za potrebe potrošača u Srbiji, rekao je ministar energetike Aleksandar Antić, koji očekuje da će problem biti rešen za sedam dana, kada srpska delegacija otputuje u Moskvu.

"Konkurs za srpsku Juliju Timošenko, osuđenu zbog gasnog ugovora s Rusima"

List Danas takođe piše pozivajući se na sagovornike koji svedoče o atmosferi na sednici srpske vlade da je premijer Vučić obavestio vladu o Putinovoj odluci, da je ljut i razočaran zbog Putinovog zahteva i odluke da kazni Srbiju, da se ministar energetike Antić sprema da napiše protesno pismo ruskom snabdevaču...

U tekstu Rusija smanjuje isporuku gasa Srbiji list Danas podseća na to da je 11. avgusta ove godine Ministarstvo unutrašnjih poslova formiralo Radnu grupu za preispitivanje prodaje Naftne industrije Srbije ruskoj kompaniji Gaspromnjeft, da je NIS privatizovan u decembru 2008, kao deo paketa iz energetskog sporazuma sa Ruskom Federacijom, koji je sklopljen godinu dana ranije, u vreme vlade Vojislava Koštunice, da su prodaju ugovorili tadašnji premijeri dve zemlje, Mirko Cvetković i Dmitrij Medvedev, da su garanciju da će se posao završiti potpisali su predsednici Boris Tadić i Vladimir Putin, te da je detalje transakcije u direktnim pregovorima utvrdio pregovarački tim koji je imenovala Vlada, čiji je član bio Dušan Bajatović, direktor Srbijagasa, a na čijem je čelu bio Borisav Stefanović, aktuelni potpredsednik DS.

Pominjanje Stefanovića može biti indikativno, kao znak uobičajene politike vladajuće garniture da krivicu sve probleme prebacuje na prethodnu vlast, obzirom na to da se on kao šef poslaničke grupe DS pre ovog povezivanja s naftnim ugovorim eksponirao kao kritičar Vučićeve vlade. Na primer, pod naslovom Smanjivanje penzija protivustavno, SNS da primeni mere štednje na sebi DS je na svom sajtu prenela najavu Stefanovića, kao šefa poslaničke grupe DS, da će ova stranka pred ustavnim sudom postaviti pitanje da li prostivustavno smanjenja penzija, i da je takođe izjavio da aktuelna vlada Srbije ne zna kako da smanji budžetski deficit od 2,5 milijarde evra, i da je za poslednje tri i po godine SNS zaposlio preko 50.000 svojih ljudi u javnom sektoru , a takođe pozvao guvernerku NBS Jorgovanku Tabaković da obrazloži gubitak od 44 milijarde dinara Narodne banke Srbije u 2013...

O gasu i zavodima...

U ruskim izvorima o ovoj temi nema mnogo reči. Na sajtu Gasproma se samo pominje da su u razgovoru Alekseja Milera i Dušana Bajatovića bila razmotrena i pitanja tekućih isporuka gasa u Srbiju i u predstojećem jesenje-zimskom periodu...

Opozicioni (nekad rusko-američki) list Komersant pod naslovom Сербия опять меняет газ на заводы piše da je uoči posete Vladimira Putina Beogradu 16. oktobra, srpska vlada ponovo pokrenula pitanje otplate duga za ruski gas petrohemijskom imovinom, odnosno predlogom da se pod kontrolu " NIS Gasprom njefta" prenese "Petrohemija". List citira ministra inostranih poslova Ivicu Dačića posle razgovora sa ruskim ministrom energetike Aleksandrom Novakom, koji je rekao da je u razgovoru postignut dogovor da taj dug otplati preko imovine, posebno preko " Petrohemije ", ili na bilo koji način, ali da su u "Gasprom" odbili da to komentarišu.

Izvor "Komersanta" blizak "Gasprom njeftu" (koji je vlasnik 56,15 odsto srpske nafte i gasa, odnosno NIS-a a 29,87 odsto pripada Srbiji), negira da su Rusi zainteresovani za "Petrohemiju". List citira šefa NIS-a Kirila Kravčenka koji je podsetio da je to pitanje je mnogo puta raspravljano, da NIS koji ima paket od 12 odsto akcija Petrohemije (koja je uz to i njegov dužnik ali ne kaže koliko) ne želi da postane glavni akcionar" Petrohemije", već da se slaže da se traži strateški partner za Petrohemiju koja modernizovana može da proizvede oko 800.000 tona polipropilena godišnje. List citira i Andreja Polišćuka iz Rajfajzen banke da NIS ne želi da bude većinski akcionar "Petrohimiji" zbog stanja stvari u naftno-hemijskoj kompaniji.

Komersant piše da ovo nije prvi put da nova srpska vlada, koja je došla na vlast u aprilu, pokušava da izvrše pritisak na Moskvu, da je u avgustu, tokom naglog pogoršanja u odnosima između Rusije i EU u Beogradu ponovo pokrenuo pitanje privatizacije NIS u 2008. godini, da je formirana policijska radna grupa i da je sada pritisak na Rusiju nastavljen radi promene šeme cene gasa i tranzita. List podseća da je prema međudržavnom sporazumu 2012. dug "Srbijagasa" u februaru i martu 2013. bio 30 miliona dolara, a u aprilu i julu 2014. godine 198,2 miliona dolara.

Agencija RIA Novosti, pozivajući se na srpskog ministra energetike Antića, javila je 10. novembra da su se nakon telefonskog razgovora ruskog predsednika Putina i srpskog premijera Vučića ruska i srpska strana sporazumele i da će potpisati sporazum o regulisanju srpskog duga za gas tako što će prvih 100 miliona evra biti isplaćeni do kraja 2014, još 100 miliona — u 2015, a ostatak, oko 25 miliona evra — u 2016.

Na sajtu predsednika Rusije Putina na ugovor koji sadašnja vlada pokuša va da dovede u pitanje možda se odnosi i nekoliko rečenica u kojima on upućuje, kako kaže neobičnu molbu predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću: «Bivši Predsednik Srbije Boris Tadić – Vaš politički oponent. S njim smo ne manje (nego s Vama) radili mnogo godina kao partneri.Neobščnost moje molbe je u tome što bih ja hteo preko Vas da mu predam reči zahvalnosti za zajednički rad i da mu poželim sve najbolje…

Dopunjeno 10. novembra

Ruski Gasprom objavio je da je postigao sporazum sa kompanijama Eni, Vinteršal i EDF o kupovini 50 odsto udela u džoint venčer firmi "Južni tok transport B.V.", oformljenoj sa zadatkom izvođenja projektnih i građevinskih radova i rukovođenja podmorskim gasovodom čime postaje stoprocentni vlasnik te komanije. (Izvor: «Газпром» приобретает 50% акций South Stream Transport B.V, Газпром 29. 12. 2014 )