Trgovina između Srbije i Rusije >

Parada obećanja i prodaja sira

Srpski izvoz sireva raznih u 2008. godini je vredeo 12,9 miliona evra, u 2009. smanjen je na 10,2 miliona i od tada je u porastu: 2010. godine 11,2 miliona, 2011. je zabeležen dramatičan skok na 16,4 miliona evra, 2012. iznosio je 22,5, godinu potom 26,1 milion. U 2014. godini očekuje se da će biti premašena vrednost od 30 miliona evra

Koliko god parasimpatička veza između sira i vojne muzike zvuči "malo onako", ipak pije vodu: predsednik Ruske Federacije Vladimir Vladimirovič Putin boravio je nakratko u Srbiji, potpisano je već koliko protokola o saradnji u više strateško-privrednih oblasti, a najvažnija vest beše da će rusko tržište da se "otvori" za srpski sir, doduše ne onaj koji se tradicionalno u Srbiji proizvodi, nego onaj koji posle ruskog kontraembarga na tom tržištu nedostaje, a do sada su ga isporučivali EU proizvođači – ajdamera, fete, gaude, trapista, sirnih namaza raznih vrsta...

Tom prilikom predsednik Putin izjavio je da je Srbija u prilici da iskoristi ovaj za nju povoljan trenutak – prekid trgovine hranom između Evropske unije i Ruske Federacije, za povećanje izvoza srpskih poljoprivrednih proizvoda i prerađevina u Rusiju. "Značajno se povećao izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije na rusko tržište, za 130 do 150 miliona dolara, što se može dodatno povećati ako se realizuju potpisani sporazumi. Tome mogu pomoći i sankcije koje su uvedene Rusiji, što je za zemlje kao što je Srbija pozitivan trenutak da zauzmu mesto na ruskom tržištu", rekao je Putin, uz dodatak da su vođeni razgovori i o razvoju srpskog agrarnog sektora u sadejstvu s proizvođačima iz Rusije, ali i proizvođačima iz zapadne Evrope. Premijer Vučić je istom zgodom najavio da će se u narednom periodu povećati izvoz srpskog sira u Rusiju.

Bilo je tu i nekih insinuacija da će i automobili "zdelani v Serbia" naći svoj bescarinski prolaz ali, kako je predsednik Putin nedvosmisleno rekao, tek kad se dogovore "neke kvote". Posle svega beše parada sa sve vojnom muzikom.

EMBARGU HVALA: Još od vremena vladavine Slobodana Miloševića Srbija ima povlašćeni status u trgovini sa Carinskom unijom – Ruskom Federacijom, Belorusijom i Kazahstanom, doduše i Ukrajinom koja nije članica Unije, ali ponekad kao i da jeste, što zavisi od toga ko je (tamo) na vlasti – "prorusi" ili "proevropejci". Po tom sporazumu/ugovoru, Srbija ima status "pridruženog člana", što će reći da se na robu proizvedenu u Srbiji ne zaračunava uvozna carina.

Taj sporazum/ugovor, međutim, ima i jedno poveliko "ali": carina se istina ne zaračunava, ali granicu može da pređe samo ona roba za koju je nadležno ministarstvo dalo "bumašku". Praksa je pokazala da je to "ali" skoro pa nepremostiva prepreka.

Tako, o izvozu mleka i mlečnih proizvoda na tržište Ruske Federacije pregovara se podosta dugo, ama sve do ove embargo-prilike nikako da se definitivno utanači: prosto, ovdašnji proizvođači nisu bili kadri da ispune "3K" uslov – kvalitet, kvantitet i kontinuitet.

Posle više godina pregovaranja i najavljivanja da "samo što nije", krajem avgusta ove godine načinjen je prvi korak: Imlek i Subotička mlekara dobili su od ministarstva poljoprivrede Ruske Federacije "bumašku" za pristup ovom tržištu. Svetlana Glumac, direktorka korporativnih i regulatornih poslova Denjub fuds grupe, rekla je tada da "sadašnju situaciju moramo da iskoristimo da najpre obezbedimo ono što zahteva rusko tržište – kvalitet, kvantitet i kontinuitet, a zatim i trajno učvrstimo poziciju na tom tržištu", te da je Denjub fuds grupa "spremna za zahtevno rusko tržište".

"Sada smo dobili mogućnost da se u režimu slobodne trgovine nađu i pojedine vrste sira, za koje postoji veliko interesovanje naših proizvođača", rekla je ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković. O tome je prethodno i u više navrata razgovarano u Moskvi sa ruskim ministrom poljoprivrede, posle čega je "dobijena podrška" za povećanje asortimana proizvoda u slobodnom režimu. "Naše stručne službe su u potpunosti spremne da kontrolišu sledljivost sirovina za ishranu životinja, što traži ruska strana. To je omogućilo i da se sa Rusima dogovori ubrzavanje izvoznih procedura, za koje je nekada bilo potrebno dve do tri godine, a naše službe će obezbediti zdravstvenu ispravnost, bezbednost i kvalitet proizvoda", objašnjava ministarka.

NIŠTA BEZ POMOĆI DRŽAVE: Dva dana posle posete Vladimira Vladimiroviča Srbiji, namah su uvećane izvozne kvote. "Konačno smo dobili izvoznu dozvolu i ovog meseca startujemo sa izvozom fete u Rusiju. Dogovorili smo da izvozimo oko 300 tona fete mesečno, što je dvostruko više od onoga što u toku meseca prodamo u Srbiji", izjavio je za Tanjug Slobodan Petrović, direktor najveće domaće mlekare, Imleka.

Osim Imleka, veli Petrović, u Srbiji ima još kompanija koje takođe mogu da iskoriste ovu izvoznu šansu, poput zrenjaninskog Mlekoprodukta koji je najveći proizvođač polutvrdih žutih sireva, zatim Šabačke mlekare i Mlekare Kuč, koje proizvode bele sireve. Prema njegovoj oceni, reč je o "ogromnoj šansi" za srpske proizvođače – da se pozicioniraju na ruskom tržištu, a ukoliko se potvrde kvalitetom proizvoda, mogu da zadrže pozicije i nakon ukidanja međusobnih sankcija Moskve i Brisela. "Onoga trenutka kada se pozicioniramo na tom tržištu, kriza sa Ukrajinom može i da prestane, mogu da se vrate izvoznici iz Evrope, mi ćemo ostati. Možda ne sa 300 tona, ali sigurno ćemo nastaviti da izvozimo. Naša ideja je da sada trajno podignemo količine sirovog mleka u Srbiji za taj deo koji izvozimo u Rusiju", kategoričan je Petrović.

I pre dolaska ruskog predsednika Vladimira Putina u Srbiju, objašnjava za Tanjug direktor Imleka, proizvođači sireva su prepoznali šansu za izvoz na to tržište, jer su Rusi dosta uvozili sireve iz EU zato što imaju manjak sirovog mleka, ali i upozorava da bi "ovu veliku izvoznu šansu Srbije mogla da ugrozi odluka Vlade da smanji premije na mleko".

Tako nešto, međutim, neće se dogoditi: upravo usvojenim rebalansom budžeta, za poljoprivredu je namenjeno četiri milijarde dinara manje, ali premije za mleko ostale su iste kao što su i bile. "Premije za mleko će biti isplaćene u skladu sa važećim zakonom", potvrdila je ministarka poljoprivrede. U ovoj godini, za tri kvartala, po ovom osnovu isplaćeno je od 3,8 milijardi dinara, što za celu godinu, prevedeno u "naše pare", izlazi na 71 milion evra.

OKSIMORON: Srpski izvoz sireva raznih je u 2008. godini vredeo 12,9 miliona evra, u 2009. smanjen je na 10,2 miliona i od tada je u porastu: 2010. godine 11,2 miliona, 2011. zabeležen je dramatičan skok na 16,4 miliona evra, 2012. je iznosio 22,5; godinu potom 26,1 milion, dok se u 2014. godini očekuje da će biti premašena vrednost od 30 miliona evra.

U 2008. godini srpski sir je izvožen isključivo na ex-Yu tržište – crnogorsko, bosansko, makedonsko i hrvatsko, od 2009. počeo je izvoz u Ukrajinu i Kazahstan, od 2010. godine i u Rusku Federaciju, da bi u 2013. počeo i izvoz u Belorusiju. Od 2006. do 2010. izvoženo je između 3500 i 4000 tona, u 2010. izvoz je iznosio 5400 tona, pa 7600 u 2012. i 8200 u 2013. godini.

Sa druge strane, proizvodnja mleka, kao i broj muznih krava, u stalnom je padu: od 722.000 "grla" 2005. godine, preteklo je jedva 470.000. Za utehu je da pad proizvodnje mlaka nije proporcionalan smanjenju broja muznih krava: pretprošle godine, (svežijeg podatka još nema), pomuženo je "samo" 10 odsto mleka manje nego 2005. Objašnjenje za ovu disproporciju – mnogo manje krava, a "samo malo" manje mleka – pripisuje se povećanoj mlečnosti, ama i ona je i dalje jako, jako niska: u proseku, od jedne krave dobije se svega 3100 litara mleka. Koliko za poređenje, danski prosek je 9000 litara.

U Srbiji je registrovano 260 objekata za preradu mleka, što velikih, što srednjih, malih i "mikro", sa prosečnim iskorišćenjem kapaciteta od oko/ispod 60 odsto. U Ministarstvu poljoprivrede kažu da je "za očekivati" da će s vremenom taj broj biti sve niži, jer "mnogi neće biti u stanju da investiraju u prilagođavanje standardima EU i tako opstanu na tržištu". Pored navedenih, u registar Uprave za veterinu upisano je 1755 objekata za preradu mleka u domaćinstvu – za proizvodnju kajmaka, žutog, belog sira i sirnih namaza namenjenih domaćem tržištu.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---