Istraživanja >
Živeti sa sobom i azilantima
Deo ispitanika gaji krajnje negativna osećanja prema tražiocima azila i to definiše kroz negativne etničke asocijacije (mudžahedini, crnci, Cigani), veoma opasne bezbednosne stereotipe (lopovi, kriminalci, teroristi...) i kroz zabrinutost za budućnost srpske nacije i bezbednost srpske države na ovim prostorima
Rezultati istraživanja, koje je početkom septembra sproveo CeSID i Visoki komesarijat UN za izbeglice (UNHCR), pokazuju da reči "tražilac azila" i "azilant" tek kod jedne petine ispitanika bude saosećanje i svest da se radi o ljudima koji su u nevolji i kojima je neophodno pomoći. Većina ispitanika se drži prilično neutralno po pitanju pomoći i stupanja u kontakt sa tražiocima azila.
Istraživanje "Stav građana Srbije prema tražiocima azila" pokazuje i da je među građanima Srbije jasno izražena svest o problemima sa kojima se trenutno u Srbiji suočavaju tražioci azila. Ispitanici su pokazali i visok nivo poznavanja problema sa kojima se suočava ova socijalna grupa. Skoro 80 odsto ispitanika je bilo u stanju da navede koji to razlozi motivišu tražioce azila da napuste svoju domovinu, a većina ispitanih je uverena da je ključni motiv njihovog izbeglištva briga za vlastitu sigurnost i sigurnost njima najbližih ljudi. Anketirani građani su svesni i koja su to krizna područja koja emigranti napuštaju u potrazi za boljim uslovima života i obezbeđivanjem mira i sigurnosti za sebe i svoju porodicu.
MUDŽAHEDINI I ZARAZE: Osim onih koji su spremni da pomognu i da pokažu određeni stepen saosećanja sa tražiocima azila, jedan deo ispitanika gaji krajnje negativna osećanja prema tražiocima azila i to definiše kroz negativne etničke asocijacije (mudžahedini, crnci, Cigani), veoma opasne bezbednosne stereotipe (lopovi, kriminalci, teroristi...) i kroz zabrinutost za budućnost srpske nacije i bezbednost srpske države na ovim prostorima.
Međutim, i unutar ove grupe građana koji se brinu da bi azilanti mogli da predstavljaju pretnju po državu ili da eventualno kroz proces "masovnog naseljavanja" preuzmu upravljanje Srbijom, postoji svest da je naša zemlja za tražioce azila isključivo usputna stanica u kojoj će se zadržati samo ukoliko ne budu imali izbora. Više od dve petine (44 odsto) ispitanika je uvereno da su zemlje Evropske unije pravi cilj tražilaca azila, a svega je 18 odsto onih koji veruju da će, ukoliko ne uspeju u ostvarivanju svog primarnog cilja, tražioci azila ostati u Srbiji.
Odluka azilanata da Srbiju posmatraju kao usputnu stanicu ne treba da čudi jer čak i sami građani Srbije pokazuju veoma visok migracioni potencijal, prema kome čak 51 odsto ispitanika smatra da ova država nije privlačno mesto za život, a isto toliko njih razmišlja i o njenom napuštanju (vidi okvir "Životni standard u Srbiji").
MORALNA OBAVEZA: Na najtopliji prijem tražioci azila su naišli u Sjenici, dok su u drugim naseljima gde se nalaze prihvatni centri građani prema njima pokazali znatno više opreza i suzdržanosti.
Bez obzira na određene razlike u prihvatanju tražilaca azila, građani Srbije su uvereni da država Srbija ima i moralnu i pravnu obavezu da ovoj grupi ljudi pruži svu neophodnu pomoć i zaštitu. U ovom trenutku većina građana tvrdi da država tražiocima azila pruža i obezbeđuje pomoć i zaštitu koja je u skladu sa njenim mogućnostima (44 odsto), a ispitanici iz onih naselja koja gravitiraju ka centrima za smeštaj smatraju da su uslovi u kojima borave tražioci azila sasvim zadovoljavajući, pa čak i dobri.
Najveći nivo podrške i pomoći tražiocima azila očekuje se od republičke vlade, Komesarijata za izbeglice i međunarodnih organizacija koje se bave pitanjima raseljenih lica.
NEUTRALNOST: Na opštem uzorku, građani uglavnom imaju neutralan stav prema tražiocima azila, dok je u Sjenici i Bogovađi veliki broj građana koji imaju pozitivno iskustvo i malo ili nimalo negativnih iskustava. "Najlošija" situacija je u Banji Koviljači, gde je istraživačima više od četvrtine ispitanika reklo da su imali negativnih iskustava sa tražiocima azila. Bez obzira na sve, građani nerado prihvataju činjenicu da je nužno otvoriti još neke centre za azil ili da su ti centri već otvoreni u njihovim naseljima.
Za građane Srbije, najveću brigu zbog otvaranja prihvatnih centara predstavlja strah za ličnu i porodičnu bezbednost (25 odsto), potom kriminal (10 odsto) i drugačiji kulturni obrazac i navike (osam odsto). Bezbednost je ubedljivo najveći problem za Obrenovčane (49 odsto), dok se u Bogovađi plaše bolesti i širenja zaraze.
Važno je imati u vidu da u Srbiji 88 odsto građana nikad nije imalo kontakt sa tražiocima azila; osam odsto ih je videlo u prolazu, a samo je četiri odsto anketiranih imalo prilike da neko vreme provede sa njima. U četiri naselja u kojima smo radili istraživanje, procenat onih koji nikada nisu imali kontakt sa tražiocima azila kreće se od 13 odsto u Bogovađi do čak 73 odsto u Obrenovcu.
Struktura ispitanika
Istraživanje "Stav građana Srbije prema tražiocima azila" sprovedeno je na teritoriji cele Srbije bez Kosova i Metohije, i to na reprezentativnom uzorku od 600 punoletnih građana Srbije, sa posebnim poduzorcima od po 100 ispitanika za Loznicu (Banja Koviljača), Sjenicu, Lajkovac (Bogovađa) i Obrenovac. Ove opštine su posebno obrađivane jer se u njima nalaze centri za smeštaj tražilaca azila.
Polna struktura ispitanika čini 53 odsto žena i 47 odsto muškaraca. Prosečna starost ispitanika je 46 godina. Obrazovna struktura ispitanika: osnovna škola i niže 13 odsto ispitanika, dvogodišnja ili trogodišnja srednja škola 19 odsto ispitanika, četvorogodišnja srednja škola 42 odsto ispitanika, viša škola ili fakultet 26 odsto ispitanika.
Prosečna mesečna primanja po članu domaćinstva: ne želi da kaže 21odsto, do 10.000 dinara 19 odsto, 10.000 do 20.000 dinara 26 odsto, 20.000 do 40.000 dinara 27 odsto, 40.000 do 60.000 dinara pet odsto, preko 60.000 dinara dva odsto.
Prema nacionalnosti, najviše ispitanika su Srbi (88 odsto), pa Bošnjaci (četiri odsto), Mađari (tri odsto), a ostale nacionalnosti čine pet odsto ispitanika.
Projekat "Pogled uprt u evropsko pravo: Izbeglice i azilanti" finansira Evropska unija (preko Delegacije EU u Srbiji) kroz program "Jačanje medijske slobode u Srbiji". Objavljivanje ove publikacije omogućeno je uz finansijku pomoć Evropske unije. Sadržaj publikacije isključivo je odgovornost nedeljnika "Vreme" i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Evropske unije.
POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI
|  |
ODŠTAMPAJ TEKST
|
|||
| |||||
|
| |||||
IZ ISTOG BROJA
-
Energetski rat >
Kraj Južnog toka
Milan Milošević, Andrej Ivanji -
Intervju – Dragan Šutanovac >
Nova vojska u komšiluku
Slobodan Georgijev -
Turbulencije u regionu >
Balkanske strasti na putu u Evropu
Zora Drčelić -
Pravo na nasledstvo >
Krov nad glavom za ženu tuđeg prezimena
Jeta Abazi Gaši -
Intervju – Vladimir Gajić, advokat >
Izbor notara pod senkom korupcije
Tatjana Tagirov
Životni standard u Srbiji
Prvi deo istraživanja bavi se ocenama ispitanika o njihovom životnom standardu u Srbiji.
Prema rezultatima istraživanja, skoro trećina građana Srbije živi ispod svake granice podnošljivog. Graničnih slučajeva, to jest onih građana koji svoj i život svojih najbližih smatraju podnošljivim, je manje od trećine (29 odsto). Dobro živi tek za nijansu više od jedne desetine građana Srbije, dok je četvrtina onih koji svoj život ocenjuju kao osrednji. Skoro dve trećine populacije je nezadovoljno ukupnim stanjem u srpskom društvu.
Nešto više od jedne petine (22 odsto) građana Srbije smatra da je situacija u srpskom društvu podnošljiva, a tek je svaki deseti ispitanik pokazao zadovoljstvo trenutnim stanjem u državi.
Malo više od jedne polovine ispitanika smatra da Srbija nije privlačna zemlja za život. Svega 14 odsto građana smatra svoju matičnu državu privlačnim mestom za život dok je još 31 odsto anketiranih koji smatraju da Srbija donekle to ipak jeste.
Rezultati ukazuju da najveći deo onih koji su spremni da napuste zemlju čine pojedinci starosti između 18 i 39 godina koji imaju završenu srednju ili višu ili visoku školu, što predstavlja nastavak višegodišnje prakse "odliva mozgova". Porazna je činjenica da još 19 odsto građana tvrdi da razmišlja (ali nije sigurno) o napuštanju Srbije, što u ukupnom zbiru daje čak 51odsto potencijalnih budućih migranata.
Skoro polovina građana Srbije (46 odsto) u ovom trenutku ne pokazuje želju da napusti svoju zemlju.
Skoro dve petine građana (37 odsto) spremno je da napusti Srbiju u potrazi za boljim životnim standardom. Više od jedne četvrtine ispitanika napustilo bi Srbiju zbog nedostatka posla, dok je još 23 odsto učesnika u istraživanju koji smatraju da u zemlji ne postoji perspektiva i da su slabe šanse da će se uskoro nešto promeniti nabolje.
Zanimljivo je da je veoma malo onih ispitanika koji bi napustili Srbiju zbog kriminala, nebezbednosti i ugroženosti ljudskih prava. Ovo nas može navesti na zaključak da je stanje unutar ovih oblasti još uvek pod kontrolom i ne ugrožava građane u onoj meri koja bi inicirala njihovo napuštanje zemlje.
