Rezultati fiskalne politike >

Pošalji komentar
redakciji Odštampaj tekst

Kuda ide solidarni porez

Kompletan iznos koji je pristigao u budžet od naplate solidarnog poreza u 2014. godini otići će na kazne i penale koje država plaća po izgubljenim sporovima i zbog neizvršenja preuzetih obaveza po raznim ugovorima

Prema proceni Republičkog pravobranilaštva, nastavlja se tendencija povećanja broja sporova, a naročito broj parnica i izvršenja protiv Republike Srbije, u kojim se traži naplata, tačnije prinudna naplata nespornih potraživanja. Tako je u ovoj godini već evidentirano čak 43.000 izvršnih postupaka. To je i rezultiralo odlukom da se iznos za kazne i penale od 4,5 milijardi dinara predviđen budžetom više nego duplira rebalansom budžeta za 2014. godinu.

Ovi postupci se uglavnom odnose na novčane obaveze Ministarstva pravde, MUP-a i Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, a samo delimično i na ostala ministarstva i organe države.

Istraživanje koje je BIRN Srbija sproveo ove godine pokazalo je da u ministarstvima Vlade Srbije ne znaju da objasne u potpunosti mehanizam određivanja iznosa na ime budžetske linije novčane kazne i penala po rešenju sudova, već da to "vodi" Uprava za prinudnu naplatu u okviru Narodne banke Srbije.

Ipak, pokušali smo da utvrdimo za koje je konkretne namene rebalansom budžeta za 2014. godinu izdvojeno oko 10 milijardi dinara.

Prema podacima koje su državni organi dostavili Ministarstvu finansija u toku priprema rebalansa budžeta za ovu godinu, u najvećem broju slučajeva sporovi se zapravo vode zbog nespornih potraživanja. To znači da se zbog nedostatka para u okviru pojedinih aproprijacija ministarstava ili organa države ne plaćaju na vreme obaveze koje te institucije države ne spore, pa na kraju dođu na prinudnu naplatu uvećane za sve dodatne troškove koji to prate.

Tako, na primer, veliki broj tužbi vodi se protiv Ministarstva unutrašnjih poslova. Njih, vrlo često, pokreću advokati kojima nisu plaćeni troškovi za učešće u odbrani po službenoj dužnosti u pretkrivičnom postupku.

"Sigurno je da do ovih sporova ne bi ni došlo da su blagovremeno planirana sredstva za ove namene, na šta smo često ukazivali Ministarstvu unutrašnjih poslova", kažu u republičkom Pravobranilaštvu koje, po pravilu, u tim sporovima državu i predstavlja.

Veliki je i broj postupaka koji se odnose na izvršenja prinudnom naplatom protiv Visokog saveta sudstva i sudova zbog neplaćenih troškova službene odbrane od strane advokata pred sudovima u krivičnom ili prekršajnom postupku, kao i troškova krivičnog postupka za koje sud odredi da padaju na teret budžeta ili naplate troškova veštačenja.

Nemali trošak, o kome niko u Vladi nije želeo da govori, predstavlja onaj koji ide privatnim izvršiteljima. Oni, istina, postupaju potpuno u skladu sa odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju koji im to omogućava, ali stoji i to da se njima vrši isplata čak i u onim slučajevima kada nema njihovog dodatnog angažovanja, već se, na primer, sudsko rešenje sprovede prenosom novca sa računa Trezora na račun izvršnih poverilaca, gde je sam način sprovođenja sadržan u rešenju suda.

Pored toga, priznaje im se posebna naknada za sprovođenje izvršenja, kao i naknada za uspešno sprovođenje izvršenja.

Prema podacima Pravobranilaštva, vođenjem ovih postupaka obaveza države se uvećala pet i više puta u odnosu na rešenja suda. Pojedini iznosi iz ovih izvršenja nisu visoki, ali u tome i jeste problem, jer se za svaki pojedinačni iznos vodi poseban sudski postupak i tako prave dodatni troškovi. Ali, u masi su iznosi ogromni, jer se troškovi multiplikuju.

"Celokupan problem bi se mogao rešiti kada bi se ažurno vršila isplata preko računovodstva suda, a što, naravno, podrazumeva i obezbeđivanje sredstava za ove namene", kažu u Pravobranilaštvu. Praktično, nedostatak planiranja sredstava za namene koje očigledno nisu sporne, kasnije multiplikuje troškove. Ipak, pod već univerzalnim opravdanjem da "nedostaju sredstva" krije se odgovornost onih koji prave finansijske planove brojnih institucija – od ministarstava do sudova.

Tokom godine podnet je i veliki broj tužbi za naknadu nematerijalne i materijalne štete koje su podneli nosioci pravosudnih funkcija – sudije i tužioci, a kojima je na osnovu Odluke prvog sastava Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca, prestala funkcija.

"Samo u sedištu Pravobranilaštva registrovano je 730 tužbi. Manji deo je pravosnažno presuđen i izvršen, a procenjuje se da će ukupna naknada po tužbama neizabranih sudija i tužilaca dostići iznos od oko 150.000.000,00 dinara", procenjuju u državnom Pravobranilaštvu.

Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine po osnovu neisplaćene druge rate podsticajnih sredstava nekomercijalnim poljoprivrednim gazdinstvima po Uredbi iz 2008. godine sukcesivno pristižu rešenja za naplatu, i to kroz rešenja o izvršenju pravosnažnih sudskih odluka.

Ove parnice (a prema nezvaničnim informacijama takvih je oko 50.000 u celoj Srbiji) odnose se na dug koji zbog nedostatka para u budžetu nije plaćen do kraja 2008. godine.

"Po okončanju parnica, većina tužilaca koje uglavnom zastupaju advokati zahtevali su izvršenje preko privatnih izvršitelja, tako da su ukupni troškovi nastali vođenjem postupka skoro četiri puta premašivala vrednost glavnog potraživanja. Većina ovih sporova je okončana, međutim, neki su još uvek aktuelni. U ovoj godini samo u sedištu registrovano je oko 1200 novih tužbi", kažu u Pravobranilaštvu.

Da bi smanjilo dodatne izdatke, Pravobranilaštvo je u svim slučajevima gde je dug nesporan insistiralo na zaključenju Sporazuma o mirnom rešenju spora ili, kada je potraživanje osnovano, priznavalo tužbeni zahtev, ako je već pokrenut parnični postupak, i zahtevalo otkazivanje ročišta za raspravu kako bi smanjilo izdatke na ime troškova postupka.

Veliki izdatak po budžet Srbije proizvodi i odluka Međunarodnog arbitražnog suda u Parizu koja je doneta u sporu po tužbi koncesionara FCC Constracion, Alpine Mayreder i Porr, odnosno njihovog koncesionog preduzeća "Sever–Jug autoput" iz Beograda protiv Srbije u iznosu od deset miliona evra na ime neosnovano naplaćene bankarske garancije sa obračunatom kamatom od dospeća pa do isplate.

Još je Srbija u ovom slučaju dobro prošla jer je zahtev bio da isplati iznos od 71 milion evra, koliko je trebalo da iznosi ukupna vrednost ugovora na tom projektu. Ovako, Republika Srbija je jedino obavezna da plati bankarsku garanciju koja je aktivirana bez osnova, jer nije došlo do realizacije ugovora, a što je kao obaveza Srbije bilo izvesno tokom celog trajanja postupka.

U ovom slučaju su, međutim, naplaćeni i troškovi privatnog izvršitelja i to naknada za donošenje Zaključka o sprovođenju izvršenja u iznosu od 1.493.298 dinara i nagrada izvršitelju za uspešnost sprovođenja izvršenja u iznosu od 10.624.365 dinara. Obračunato po prodajnom kursu od 12. maja ove godine, ukupan iznos je 104.616 evra.

"Iako je ovakvo postupanje izvršitelja u skladu sa zakonom, Pravobranilaštvo je u ovom slučaju reagovalo i ukazalo na neopravdanost takvog zakonskog rešenja kada je reč o izvršavanju naloga prinudne naplate koju vrši Uprava za prinudnu naplatu NBS, jer verujemo da je angažovanje izvršitelja bilo potpuno izlišno", kažu u ovoj instituciji.

U Ministarstvu infrastrukture nisu uvažili primedbu Pravobranilaštva, te su i naknada i nagrada za uspešno izvršenje isplaćene.

Na razdelu Ministarstva finansija, rebalansom za 2014. godinu povećana su sredstva za kazne i penale, iako, kako nam je rečeno u ovoj instituciji, u ovoj godini nije doneta nijedna sudska odluka kojom je u značajnijem iznosu utvrđena obaveza Ministarstva. Do ovoga je došlo zato što kada se iz izvršnog rešenja ne može utvrditi na koji se državni organ odnosi obaveza, što je najčešće slučaj, ona se isplaćuje iz sredstava Ministarstva finansija.

Po istom principu, većina obaveza utvrđene ili pravosnažnim sudskim odlukama u odnosu na Ministarstvo odbrane takođe se izvršava sa navedene pozicije u rebalansu budžeta. Trenutno nisu dostupni podaci o tome kolike su aktuelne obaveze po izvršnim sudskim presudama prema Ministarstvu odbrane.

Prema tvrdnjama iz ovog Ministarstva, samo za naknadu šteta po raznim osnovama, do kraja oktobra plaćeno je 603 miliona dinara. Krajem prošle godine obaveze Ministarstva odbrane bile su 1.175.227 dinara.

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST