<< VESTI | | 21.12.2014 21:22


Vitalna statistika >

Žene i muškarci u Srbiji 2014.

Dokument Republičkog zavoda za statistiku „Žene i muškarci u Republici Srbiji": žene žive duže, više ih je u jednoroditeljskim porodicama, samačkim domaćinstvima i među razvedenima, manje su plaćene od muškaraca, a više od muškaraca rade neplaćene poslove i izloženije su siromaštvu i isključene su iz odlučivanja

VEĆI BROJ ŽENA KOD SREDOVEČNOG I STAROG STANOVNIŠTVA: Stanovništvo prema starosti i polu 2011 - 2041.

Na mušakrce se vodi domaćinstvo;

Žena - „izdržavano lice" ;

Jednoroditeljske porodice tipa „majka s decom";

Udovice i raspuštenice;

Stanovništvo, prema izvorima sredstava za život;

M/Ž razlike u zaradama;

Među diplomiranim studentima 58 odsto žena;

Zaposlena lica, prema bračnom statusu i polu;

Samo 5 odsto žena su predsednice opština/gradonačelnice;

Slobodno vreme za neplaćeni rad;

Veći procenat hroničnih bolesti zabeležen kod žena;

PRETEŽNI TIP JEDNORODITELJSKE PORODICE: „majka s decom"

Za nanošenje teških telesnih povreda robija 741 muškarac, a žena 28

***

Žene čine 51,3 odsto od ukupnog broja stanovnika Republike Srbije. Posmatrano po starosti, kod sredovečnog i starog stanovništva veći je broj žena, dok su kod mlađeg stanovništva muškarci brojčano dominantniji. Žene su u proseku starije od muškaraca za 2,7 godina.

Prosečno domaćinstvo u Republici Srbiji ima tri člana.

Najzastupljenija su jednoporodična domaćinstva bračnih/vanbračnih parova s decom — svako treće domaćinstvo, odnosno 36,4 odsto. Potom slede samačka domaćinstva, koja čine 22,3 odsto ukupnog broja domaćinstava, dok domaćinstava bračnih/vanbračnih parova bez dece ima 18,5 odsto.

Muškarci preovlađuju kao lica na koje se vodi domaćinstvo u svim višečlanim domaćinstvima.

U samačkim domaćinstvima daleko je veća zastupljenost žena — 60 odsto prema 40 odsto. Tako, kod samačkih domaćinstava čiji su nosioci starosti 65 i više godina, gotovo tri četvrtine su žene, dok među „samcima" mlađim od 50 godina ima 61 odsto muškaraca.

Oko 79 odsto jednoroditeljskih porodica pripada tipu „majka s decom". Preko 70 odsto ovih porodica ima samo jedno dete.

Više od polovine, odnosno 57 odsto muškaraca i 53 odsto žena starijih od 15 godina živi u braku/zajednici.

Među neudatim/neoženjenim, žena je za 15 odsto manje od muškaraca (43 odsto prema 58 odsto).

Međutim, žene su zastupljenije među razvedenim licima, dok su u kategoriji udovica/udovac, žene čak 3,6 puta zastupljenije od muškaraca.

Među stanovništvom starosti 15 i više godina, 80 odsto žena i 81 odsto muškaraca koji žive u vanbračnoj zajednici formalno su, odnosno prema zakonskom bračnom stanju, neudate/neoženjeni.

Žene koje žive u vanbračnoj zajednici stare su u proseku 39, a muškarci 42 godine.

Žene su najzastupljenije u kategoriji „izdržavano lice" (57,6 odsto), a potom slede žene kojima je glavni izvor prihoda penzija (57 odsto), stipendije (56,5 odsto) i socijalna primanja (55,5 odsto).

UPZORAVAJUĆI ZDRAVSTVENI BILTEN: Veći procenat hroničnih bolesti zabeležen kod žena

Među muškarcima, najveće je učešće lica kojima je glavni izvor sredstava za život zarada (58 odsto), potom slede novčana naknada za nezaposlena lica (60 odsto), prihodi od imovine (63,8 odsto), kao i zajam/ušteđevina (64 odsto). Žene su prostorno pokretljivije: više od polovine njih, odnosno 53 odsto žena doselilo se u mesto stalnog stanovanja iz drugog naselja u Republici Srbiji ili iz inostranstva, dok se 63 odsto muškaraca nikada nije selilo. Najviše migrantskog stanovništva doselilo se iz druge oblasti: svaka peta žena, odnosno 15 odsto muškaraca.

Ženama niže penzije, muškarcima češće invalidnina

Među osobama sa invaliditetom na evidenciji Centara za socijalni rad, skoro polovina ukupnog broja žena pripada starosnoj grupi 65 i više (48 odsto), a muškaraca starosnoj grupi 26-64 (46 odsto).

*Žene čine nešto više od 50 odsto svih korisnika starosnih penzija, dok skoro dve trećine svih korisnika invalidskih penzija čine muškarci.

U obe kategorije žene u proseku primaju manju penziju od muškaraca, i to za skoro 20 odsto nižu starosnu, a preko 16 odsto nižu invalidsku penziju.

*Žene koje su ostvarile pravo na starosnu penziju (bile su zaposlene) to pravo koriste prosečno dve godine duže od muškaraca jer prema zakonu odlaze mlađe u penziju.

*Žene koje su ostvarile pravo na starosnu penziju (bile su zaposlene) prosečno žive kraće za dve godine od muškaraca koji su ostvarili pravo na starosnu penziju.

Među dnevnim migrantima koji obavljaju zanimanje, znatno je veće učešće muškaraca (62 odsto), nego žena (38 odsto). S druge strane, među dnevnim migrantima koji se školuju, neznatno je veće učešće žena — 51 odsto, prema 49 odsto.

Prema dobijenim rezultatima, najviša stopa rizika od siromaštva u 2012. godini je među mladima oba pola i ona iznosi 26,8 za žene, a 27,7 za muškarce, dok je najniža stopa kod najstarije populacije muškog pola — 15,3.

Domaćinstva, prema porodičnom sastavu i polu lica na koje se vodi domaćinstvo, 2011

Muški br.%žene br.%žene %muški%
Ukupno75163410017362521003070
Porodična domaćinstva392106521495073862179
Domaćinstva sajednom porodicom365535491298194752278
Bračni/vanbračni par sa decom10560714799270461288
Bračni/vanbračni par bez dece508747408251241189
Majka sa decom204496273378428614
Otac sa decom45581568893793
Domaćinstva sa dve ili više porodica265714196879111288
Neporodična domaćinstva35952848241179146040
Samačka domaćinstva33500145220466136040
Višečlana domaćinstva2452732071315446
Izvor: Popis stanovništva, domaćinstava i stanova, RZS.

Stanovništvo starosti 15 i više godina koje živi u vanbračnoj zajednici, prema bračnom stanju i polu, 2011.

ŽeneMuškarcipolna str.
broj%broj%ženemuškarci
Ukupno1181701001178931005050
Neudata/neoženjen939828095278815050
Udata /oženjen (ne žive zajedno)10931117914852
Udovica/udovac39833266426040
Razvedena/razveden139081213866125050
Nepoznato52044490645149
Izvor: Popis stanovništva, domaćinstava i stanova, RZS.

Živorođeni, prema starosti i bračnom stanju majke, 2008. i 2013.

Starost majke20082013
u brakuvan brakau brakuvan braka
Ukupno53336157474910316451
-15........59........43
15-191808284810652324
20-2412770464883264288
25-29188583792167514154
30-34138662630153613271
35-394920132263251875
40-447352891055394
45-4954198335
50+10-105
Nepoznato31514012762
Izvor: Vitalna statistika, RZS.

Stanovništvo, prema izvorima sredstava za život i polu, 2011.

Žene broj%Muškarci broj%
Ukupno368768610034991761005149
Izdržavano lice1605829441181745345842
Penzija92985625700420205743
Stipendija za učenike/studente,29330225505743
studentski kredit
Socijalna primanja7879426316525644
Zarada ili druga primanja po osnovu rada908425251253645364258
Novčana naknada za nezaposlena lica1530402330614060
Prihodi od imovine4037517107423664
Zajam/ušteđevina925501644203664
Ostalo96915318712453466
Izvor: Popis stanovništva, domaćinstava i stanova, RZS.

*U periodu od 1990. do 2013. godine, stopa živorođenja u Republici Srbiji je imala konstantan pad sa blagim varijacijama, a stopa umrlih konstantan porast. Od 1991. godine, stopa prirodnog priraštaja je negativna za mušku populaciju, a od 1992. godine i za žensku, i za mušku.

*Među osobama sa invaliditetom veće je učešće žena (58,2 odsto) nego muškaraca (41,8 odsto). Prosečna starost žena sa invaliditetom je oko 69 godina, a muškaraca oko 64 godine. Posmatrano prema vrsti problema, najveće je učešće osoba sa invaliditetom usled problema sa hodom, i to 5,8 odsto od ukupnog broja žena u Republici Srbiji, i 3,6 odsto od ukupnog broja muškaraca.

*Mlade žene starosti od 20 do 24 godine manje koriste bilo koji metod kontracepcije od žena starijih starosnih grupa.

*Prema sopstvenom iskazu, najučestaliji zdravstveni problem sa kojima su se u 2013. godini suočavali stanovnici oba pola starosti 15 i više godina bio je povišen krvni pritisak — 35,2 odsto žena i 26,5 odsto muškaraca. Veća učestalost hroničnih bolesti i stanja je zabeležena kod žena, a jedina bolest kod koje je zabeležena veća rasprostranjenost kod muškaraca je infarkt miokarda.

*Istraživanje je pokazalo da je rasprostranjenost pušenja u populaciji starosti 15 i više godina među muškarcima 37,9 odsto, a među ženama 31,6 odsto. Jedina starosna grupa u kojoj žene preovlađuju je grupa od 15 do 19 godina — 19,5 odsto žene, a 19 odsto muškarci.

*Čak dvostruko više muškaraca nego žena umre u starosnoj dobi od 30 do 59 godina, i to uglavnom od bolesti krvotoka i tumora.

*Tri puta više muškaraca nego žena umire usled saobraćajnih povreda i samoubistava.

NASILJE U PRODICI: muškarci 95 odsto svih osuđenih, a žene 5 odsto

Osuđena punoletna lica, prema krivičnom delu i polu, 2009. i 2013.

U 2013. godini, muškarci čine 95 odsto svih osuđenih punoletnih lica za krivično delo nasilje u porodici, a žene 5 odsto.

Dečaci čine 95 odsto svih maloletnika kojima su izrečene krivične sankcije u 2013. godini.

Krivično delo žene 2009muškarci 2009žene 2013muškarci 2013
Ukupno380137079320429037
Protiv života i tela23131791992198
Ubistvo818016183
Ubistvo deteta pri porođaju7000
Teška telesna povreda2281628741
Laka telesna povreda1631670136950
Druga dela3151319324
Protiv sloboda i prava čoveka i građanina2746160723
Prinuda158452
Ugrožavanje sigurnosti1828446553
Druga dela811910118
Protiv polne slobode102289227
Silovanje077060
Druga dela101519167
Protiv braka i porodice31029412842818
Zapuštanje i zlostavljanje23152211
maloletnog lica
Nasilje u porodici1111739811451
Nedavanje izdržavanja14010531531252
Druga dela3613428104
Protiv imovine825878310078722
Krađa26918745352960
Teška krađa16834681373008
Razbojnička krađa i razbojništvo1768735756
Druga dela37127543001998
Protiv privrede1911037173996
Protiv zdravlja ljudi19233591692714
Neovlašćena proizvodnja i promet droga1803228751256
Omogućavanje uživanja opojnih71101071
droga
Druga dela521841387
Protiv službene dužnosti141737142558
Zloupotreba službenog položaja7644763291
Pronevera5218162161
Prevara u službi1502
Primanje mita329835
Davanje mita332351
Druga dela643618
Trgovina ljudima317720
Ostala krivična dela187116337115410061
Izvor: Statistika pravosuđa, RZS.

Stopa aktivnosti žena sa visokim obrazovanjem je viša od stope aktivnosti muškaraca istog nivoa obrazovanja (71 odsto odnosno 65 odsto) i za 31 procentni poen je veća od prosečne stope aktivnosti za sve žene starosti iznad 15 godina, koja iznosi 40 odsto. Zaposlenih žena ima za 16 procentnih poena manje u odnosu na zaposlene muškarce (42 odsto odnosno 58 odsto).

Najviše zaposlenih žena je između 45 i 54 godina starosti (29,4 odsto), dok zaposlenih muškaraca je najviše između 35 i 44 godina starosti (25,5 odsto).

Stopa zaposlenosti žena starosti 25 do 54 godine je za 14 procentnih poena manja u odnosu na stopu zaposlenosti muškaraca iste starosti (56 odsto prema 70 odsto).

Zaposlenih udatih žena ima za pet procentnih poena više u odnosu na zaposlene oženjene muškarce (71 odsto prema 66 odsto).

Samozaposlenih među muškarcima ima dvostruko više nego među ženama (u starosnoj dobi od 15 do 64 godine 29 odsto muškaraca i 14 odsto žena). Neformalno zaposlenih žena i muškaraca ima više među samozaposlenim licima nego među zaposlenim radnicima u svim starosnim grupama. Najveći broj neformalno zaposlenih su stari 65 i više godina (81,3 odsto žena i 51,6 odsto muškaraca). Stopa nezaposlenosti za žene starosti 15 i više godina je za tri procentna poena veća nego za muškarce (24 odsto prema 21 odsto).

Najveća stopa nezaposlenosti se javlja kod žena u starosnoj grupi 15 do 24 godina i za 12 procentnih poena je veća stope nezaposlenosti muškaraca iste starosne grupe (57 odsto prema 45 odsto). Žene se znatno ređe javljaju na poziciji nosioca gazdinstva nego muškarci. Na nivou cele Srbije, one su zastupljene među nosiocima gazdinstva sa 17,3 odsto. Nosioci gazdinstava na teritoriji Republike Srbije su najbrojniji u starosnoj kategoriji 65 godina ili više (žene 47 odsto, muškarci 32 odsto).

Žene čine izrazitu većinu među članovima porodice i rođacima koji su obavljali poljoprivrednu aktivnost na gazdinstvu (62,9 odsto, muškarci 37,1 odsto), dok među stalno zaposlenima na gazdinstvima čine izrazitu manjinu (14,8 odsto, muškarci 85,2 odsto).

U zavisnosti od radnog statusa, kod lica starih 18 i više godina, najizloženija riziku od siromaštva su nezaposlena lica (48,7 odsto), dok je najniža stopa rizika od siromaštva kod zaposlenih kod poslodavca (6,4 odsto).

Kod samozaposlenih lica ova stopa iznosi 38,3 odsto.

Stopa rizika od siromaštva kod penzionera je 14,5 odsto, i u ovoj kategoriji žene su siromašnije od muškaraca, što je slučaj i u kategoriji drugih neaktivnih lica.

Stope aktivnosti, prema starosti i polu, 2013.

StarostUkupnoŽeneMuškarci
15 +484057
15-64625370
15-24292334
25-5417488
55 +221531
Izvor: Anketa o radnoj snazi, RZS.

Stope zaposlenosti, prema starosti i polu, 2013.

StarostUkupnoŽeneMuškarci
15 +383145
15-64474055
15-24151019
25-54635670
55+201427
Izvor: Anketa o radnoj snazi, RZS.

Zaposlena lica, prema bračnom statusu i polu, 2013.

Žene978107
Neudata160969
Udata689755
Udovica51931
Razvedena75452
Muškarci1332611
Neoženjen369776
Oženjen884238
Udovac21994
Razveden56603
Izvor: Anketa o radnoj snazi, RZS.

Prosečne zarade zaposlenih kod pravnih lica, prema sektorima delatnosti i polu, mart 2014.

Sektori delatnostiženemuškarcižene%muškarci%
Ukupno601856802694106
Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo488504993098101
Rudarstvo879719557193101
Prerađivačka industrija469625786187108
Snabdevanje električnom energijom, gasom i parom9008210823686104
Snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama546775560399100
Građevinarstvo573685096311098
Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila549237401886116
Saobraćaj i skladištenje601156147998101
Usluge smeštaja i ishrane392824610193109
Informisanje i komunikacije9567110475195104
Finansijske delatnosti i delatnost osiguranja91144120518898
Poslovanje nekretninama681157202796102
Stručne, naučne, informacione i tehničke delatnosti938529717898102
Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti472524453010498
Državna uprava i obavezno socijalno osiguranje756268074297104
Obrazovanje565506550795110
Zdravstvena i socijalna zaštita578717082395117
Umetnost; zabava i rekreacija553605713499102
Ostale uslužne delatnosti723865908911392
Izvor: Statistika zarada, RZS.

Zaposleni kod pravnih lica i njihove prosečne zarade, prema stepenu stručne spreme i polu, mart 2014.

Stručna spremaBr. zaposlenih ženaBr. zaposlenih muškaracaplate ženaplate muškaraca
Ukupno*4935525145046018568026
Visoka stručna sprema15343910347988199115040
Viša stručna sprema49248304306292274283
Srednja stručna sprema1781291584905103859856
Niža stručna sprema22049260543373143061
Visokokvalifikovani5940335614943975349
Kvalifikovani301711029673801850337
Polukvalifikovani20628225583392942686
Nekvalifikovani33948369653230341978

* Nisu obuhvaćeni zaposleni kod svih pravnih lica koja imaju manje od 50 zaposlenih

Izvor: Statistika zarada, RZS.

Detaljnije u publikaciji: Žene i muškarci u Republici Srbiji, Republika Srbija Republički zavod za statistiku, Prvo izdanje, Beograd, 2014.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

>> U 2013. godini, muškarci čine 95 odsto svih osuđenih punoletnih lica za krivično delo nasilje u porodici, a žene 5 odsto.Dečaci čine 95 odsto svih osuđenih maloletnika

Žene potisnute iz odlučivanja

Samo 5 odsto žena su predsednice opština/gradonačelnice, a 29 odsto žena su odbornice u skupštinama opština/gradova.

Žene su retko na poziciji upravnika ili menadžera gazdinstva: 15,9 odsto žena, a muškaraca 84,1 odsto

O publikaciji Žene i muškarci u Republici Srbiji

O publikaciji Žene i muškarci u Republici Srbiji

Izvor: Žene i muškarci u Republici Srbiji, Republika Srbija Republički zavod za statistiku, Prvo izdanje, Beograd, 2014.

To je četvrta po redu publikacija u kojoj se predstavljaju statistički podaci prikazani prema polu prikupljeni iz sledećih institucija: Republički zavod za statistiku (RZS), Institut za javno zdravlje Srbije, Ministarstvo pravde, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo odbrane, Nacionalna služba za zapošljavanje, Republički zavod za socijalnu zaštitu, Republički fond za zdravstveno osiguranje, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Srpska akademija nauka i umetnosti, Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i Dečiji fond Ujedinjenih nacija . Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže pojedinim podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).

Doprinos u pripremi i oblikovanju ove publikacije dali su: >Biljana Stojković, Venezija Ilijazi, Verica Petrović, Vesna Zajc, Vlada Šutić, Vladica Janković Gordana Bjelobrk, Gordana Jordanovski, Dejan Nikolić, Dragana Đoković-Papić, Dragana Nikolić, Dragana Paunović-Radulović, dr Dragica Pavlović, Dušan Radovanović, Zorana Ilić-Terzić Ivan Ivanović, Ivana Lukić, Jasna Milanković, Jelena Milaković, Jovanka Stojanović, Jasmina Grozdanov, Ljiljana Kozlina, Ljubica Stojanović, Milka Ilić-Pešić, Mirjana Ognjanović, Mirjana Popović, Nada Ćurin, Nadežda Bogdanović, Paun Cukavac, Selena Marković, Slavica Manov, Slavica Novaković, Tijana Čomić

Polna prizma obrazovanja

Skoro 10 odsto žena i oko 4 odsto muškaraca koji žive u gradskim naseljima je bez osnovne škole ili ima nepotpunu osnovnu školu.

U naseljima tipa „ostalo" preko 30 odsto žena i oko 17 odsto muškaraca nije nikada išlo u školu ili ima nepotpunu osnovnu školu.

Među nepismenim stanovništvom, u skoro svim starosnim grupama, više je žena nego muškaraca.

U inkluzivnom obrazovanju u osnovnim školama znatno je više dečaka nego devojčica (prema individualnom obrazovnom planu radi dve petine devojčica, a tri petine su dečaci).

Trogodišnje srednje stručne škole završava duplo više dečaka nego devojčica. Devojčice su brojnije u područjima obrazovanja: tekstilstvo i kožarstvo, lične usluge, hemija, nemetali i grafičarstvo i zdravstvo i socijalna zaštita.

Među učenicima koji završavaju srednje četvorogodišnje opšte obrazovanje (gimnazije) više je devojčica (58 odsto) nego dečaka (42 odsto). Takođe, devojčice su u većini među učenicima koji završavaju srednje stručne četvorogodišnje škole (52 odsto devojčica, prema 48 odsto dečaka).

Dečaci su brojniji u područjima obrazovanja: elektrotehnika, mašinstvo i obrada metala, geodezija i građevinarstvo, saobraćaj, šumarstvo i obrada drveta i geologija i rudarstvo.

Visoke škole i fakultete upisuju i završavaju više žene. Među upisanim studentima žena je 56 odsto, a među diplomiranim 58 odsto (podaci za 2012. godinu).

Među diplomiranim studentima u 2012. godini, žene čine više od polovine u područjima obrazovanja: obrazovanje (87 odsto), zdravstvo i socijalna zaštita (73 odsto), umetnost i humanističke nauke (71 odsto) i društvene nauke, poslovanje i pravo (61 odsto).

Muškarci čine većinu svih diplomiranih u područjima obrazovanja: tehnika, proizvodnja i građevinarstvo (65 odsto), prirodne nauke, matematika i informatika (54 odsto), poljoprivreda i veterina (54 odsto) i usluge (51 odsto). U 2012. godini doktoriralo je više muškaraca (52 odsto) nego žena (48 odsto).

Žene čine većinu u područjima obrazovanja: zdravstvo i socijalna zaštita i prirodne nauke, poslovanje i pravo.

Među članovima SANU dominiraju muškarci — u septembru 2014. godine preko 90 odsto svih članova su muškarci. U Odeljenju tehničkih nauka i Odeljenju društvenih nauka nema nijedne žene.

Prema rezultatima R18A testa, devojčice pokazuju bolje rezultate u čitalačkoj i naučnoj pismenosti, a dečaci u matematičkoj pismenosti.

U većini starosnih grupa kompjuterski su pismeniji muškarci nego žene. Samo među najmlađima (16-24 godine) malo više žena koristi računare.

U starijim starosnim grupama, među korisnicima računara, brojniji su muškarci. Većina korisnika interneta su, takođe, muškarci.

Od ukupnog broja dece korisnika na aktivnoj evidenciji centara za socijalni rad najviše je dece oba pola iz starosne grupe 6-14 godina, i to devojčica 47 odsto, a dečaka 46 odsto.

Slobodno vreme za neplaćeni rad

►Radnim danima, žene u ukupnom poslu provedu više od sedam sati, a muškarci nepunih sedam sati.

►Danima vikenda, žene u proseku provedu više vremena u neplaćenim poslovima nego muškarci u ukupnom poslu.

►Što je obrazovanje žena više, to više vremena provode u plaćenom poslu, ali to pravilo važi za muškarce kada je u pitanju slobodno vreme.

►Na neplaćenom poslu, bez obzira na stepen obrazovanja, žene provode više od četiri sata, s time što nešto manje vremena provode žene s višim i visokim obrazovanjem.

►Što se tiče slobodnih aktivnosti, muškarci u njima provode šest i po sati, a žene manje od pet i po, s time što i jedni u drugi polovinu tog vremena provedu ispred malih ekrana.

►I žene i muškarci u proseku provedu jedan sat u putovanju, s tim što žene manje od polovine tog vremena provedu u javnom prevozu, a muškarci u vožnji kolima.