Granice solidarnosti: Dilema urednika Njujork tajmsa

Francuski konzervativni list "Figaro" piše EN DIRECT - Charlie Hebdo : le Raid et le GIGN sur la piste des tueurs en Picardie- Le New York Times s'explique sur l'absence de caricatures de Charlie Hebdo dans ses pages) da je "Njujork tajms" kritikovan od strane svojih čitalaca zbog toga što na svojim stranicama nije objavio karikature Muhameda nakon napada na novinare i karikaturiste lista Čarli ebdo, kao što su bile u stanju da urade mnoge međunarodne publikacije, piše Figaro navodeći da su I mnogi drugi američki mediji odlučili da ne objavljuju karikature.

Njujork tajms objavljuje tekst Margaret Saliven pod naslovom (The Public Editor's Journal - A Close Call on Publication of Charlie Hebdo Cartoons) u kome postavlja pitanje da li se Njujork tajms poneo kukavički što nije pokazao solidarnost tako što bi preneo crteže lista Čarli ebdo čiji su novinari i karikaturisti ubijeni, objavljuje podatke o ljutnji čitalaca i objašnjenje izvršnog urednika Dina Baketa (Dean Baquet), koji je rekao da je na početku svog radnog dana u sredu mislio da će njegov list da objavi ove crteže. "Proveo sam pola dana na ovoj priči," kaže on. Izdavač je zatražio od urednika međunarodnih stranica, da li bi novinari stacionirani u inostranstvu biti u opasnosti. "Slušao sam mišljenja mnogih, i promenio sam mišljenje najmanje dva puta." Konačno, Din Baket je odlučio da ne objavi ništa kako se ne bi uvredila muslimanska čitalačka publika. "Mi smo dugo bili za princip da postoji razlika između bezrazložne uvrede i satire. Većina ovih crteža su u okviru uvrede", kaže on. U mnogima od njih, rekao je on, opisi proroka Muhamedu su svetogrdne (sacrilegious); one koji imaju za cilj da se rugaju čak i više. "Mi imamo standard koji se dugo održava i da nas služi dobro: da postoji linija između bezrazložno uvrede i satire. Većina od njih su bezrazložno uvreda. "

"U kom trenutku se vrednost vesti nadjačati naše standarde?" pitao je Din Baket. "Morali biste da pokažete veoma zapaljive, podstrekačke (incendiary) slike" iz tih novina; a to bi bilo nešto što smatra neprihvatljivim.

U komentaru se navodi i da je najmanje jedan otvoreni šampion slobodnog izražavanja, američki advokat, novinar i promoter ljudskih prava Glen Grinvald, doveo u pitanje aktuelni ugao solidarnosti tvitujući: "Kada je nastalo pravilo da se nečija prava na slobodni govor brane tako što se moraju objaviti i čak prihvatiti njegove ideje? Da li se to primenjuje u svim slučajevima?"

Zaključak komentara daje za pravo uredniku, ali i ostavlja otvorena vrata za dalju raspravu: «Tajms je nesumnjivo pažljivo i savesno doneo odluku u skladu sa svojim standardima. Međutim, obzirom ove događaje - i široku priču koja je daleko od kraja - pregled i preispitivanje tih standarda može doći na red u danima koji slede...»

Dopunjeno 8. januara

PARALELE Slučaj lista Jilends-posten: Muhamed i danski premijer u karikaturama – komparativna analiza

Zaštita od povrede osećanja – prava multikulturne grupe?

Primer za argumentaciju u korist neformalne varijante zahteva za grupnu zaštitu možete naći u srcu danske krize povodom karikatura Muhameda. Ovde su mnogi posmatrači iznosili tezu, a to i dalje čine, da se iz obzira prema muslimanskim useljenicima u Danskoj (ili, štaviše, iz obzira prema Umi koja bi trebalo da obuhvata čitav svet) treba uzdržati od štampanja takvih karikatura.

„Kriza karikaturâ" je nastala zbog dvanaest crteža objavljenih u Jilends-Postenu i svoj vrhunac je doživela uništavanjem danskih ambasada po Bliskom Istoku početkom februara 2006. To je nateralo političare, ljude iz medija i intelektualce diljem sveta da razmotre pravo na objavljivanje takvih crteža. Tvrdi se da ti crteži vređaju određenu kulturnu grupu. Većina koja navodi ovaj argument, najradije počinje time što izražava podršku slobodi izražavanja i podršku neotuđivom pravu Jilends-Postena da štampa karikature, ali odmah zatim prelaze na jedno veliko „ali", koje zauzima najveći deo argumentacije, što je zapravo objašnjenje zašto, ipak, ne treba vređati tu religioznu ili kulturnu grupu. Argument je stoga nazvan „Sloboda izražavanja, ali". Ona se često oslanja na tvrdnju da danska sloboda izražavanja uopšte nije ugrožena, pa se stoga možemo hladno usredsrediti na kritiku objavljivanja tih uvredljivih karikatura ne mešajući u to slobodu izražavanja kao takvu. Ovde ćemo ispitati taj slučaj malo detaljnije, da bismo razmotrili da li je zaista reč o difamaciji iliti vređanju jedne kulturne grupe, koja može da istakne zahtev za manje ili više formalnim multikulturnim grupnim pravima da bi se zaštitila od vređanja verskih osećanja. Ali, hajde da kao pretpostavku za tu raspravu prvo uradimo nešto čime se iznenađujuće mali broj učesnika u javnoj debati uopšte pozabavio: da analiziramo same te karikature (pogledajte i našu napomenu o toleranciji i poštovanju u daljem delu teksta).

U ovoj svetski poznatoj krizi koju je pokrenulo 12 crteža u danskim novinama od 30. septembra 2005, razni komentatori su imali razna mišljenja o statusu, dopustivosti i motivaciji karikatura, itd. Međutim, samo ih se nekolicina potrudila da ispita šta te karikature, za ime boga, znače, šta one hoće i šta se, realno, u njima nalazi, ako se posmatraju kao novinski i crtački žanr, a pre cele te opsežne i neobične politikanstke igre, čiji su kasnije postali predmet. Tih 12 crteža zaista su veoma različiti po karakteru, neki su karikature Muhameda, a drugi su pre portreti bez satirične ili kariakaturalne naravi. Neki od crteža stavljaju Muhameda u satirični kontekst, koji je usmeren prema drugom cilju, na primer ultradesničarskoj političarki Piji Kjersgor (Pia Kjærsgaard) ili samim novinama, Jilends-Postenu. Može se reći da pravih karikatura ili šaljivih crteža ima samo tri; jedan crtež, koji pokazuje Muhameda na nebu, gde dočekuje dugačak red bombaša samoubica, ali mora da upozori na manjak devica; drugi crtež prikazuje Muhameda s mačem u ruci, okružen je s dve žene u crnim burkama koje otkrivaju samo oči – a dva pravougaona otvora na burkama odgovaraju crnim pravougaonicima koje Muhamed ima preko očiju – po onoj konvenciji da se tako skriva identitet ljudi na novinskim fotkama. Sada ćemo da analiziramo onu treću karikaturu, najviše spominjanu i koja je, prema mnogim posmatračima, izazvala najviše kontroverzi. Naime, crtež proroka koji ima bombu u turbanu...

Bomba kao metononimija za nasilno ponašanje široko je rasrostranjena u međunarodnoj novinskoj satiri. Zameniti glavu nasilnika bombom ili drugim oružjem (kao iz primera, projektilima, topom ratnog broda) takođe je i rasprostranjen pojam iz slikovne retorike. Ovde vidimo predsednika Buša s bombom namesto glave, Kondolizu Rajs (Condolezza Rice) predstavljenu kao top, Kim Džong-Ila kao rampu za lansiranje dalekometnog projektila, neimenovanog bombaša samoubicu s bombom umesto glave, zatim arapski odgovor na crtež Kurta Vestergora – jevrejski stereotip s bombom na glavi – kao i indirektni portret Muhameda iz pera holandskog crtača Gregorijusa Nekšota (Gregorius Nekschot). Dva crteža su parodija Magritove slike „Ceci n’est pas une pipe"....

Čitati više: Demokratske konsolidacije multikulturalizma" Vreme, Više od vesti, 19.05.2013 10:25

VREME br. 1028. 16. septembar 2010. SVET LJUDSKA I OSTALA PRAVA: Dvadesetdvogodišnja Salma ispred belgijskog parlamenta u Briselu pre glasanja o zabrani burki ZAPAD I ISLAM: Krstaši i mudžahedini

UNS: Ja sam Čarli (Je suis Charlie)

Ubistvo francuskih novinara je terorizam nad medijem nezabeležen u miru. UNS ovaj teroristički čin pamtiće kao i zločin u kojem je u NATO bombardovanju Srbije i Crne Gore 1999. godine ubijeno 16 medijskih radnika RTS-a

Udruženje novinara Srbije (UNS) je zgroženo terorističkim napadom na poznati francuski satirični nedeljnik Šarli ebdo (Charlie Hebdo) u kojem su ubijeni deset novinara, urednika, članova redakcije i dva policajca koji su ih obezbeđivali. UNS ističe da je ovo najteži oružani napad na novinare i čitavu redakciju u zemlji koja nije u ratu.

UNS je uputio poruku solidarnosti francuskim novinarima i zamolio ih da prenesu saučešće srpskih kolega porodicama ubijenih.

UNS ovaj teroristički čin pamtiće kao i zločin u kojem je u NATO bombardovanju Srbije i Crne Gore 1999. godine ubijeno 16 medijskih radnika RTS-a.

***

UNS: L’assassinat des journalistes frannjais, terrorisme sur les médias, du jamais-vu en temps de paix

L’Association des Journalistes de Serbie (UNS) est effarée par l’attaque terroriste sur le célèbre hebdomadaire satyrique frannjais Charlie Hebdo lors de laquelle ont trouvé la mort dix journalistes, dessinateurs et membres de la rédaction ainsi que deux policiers qui assuraient leur protection.

L’UNS souligne qu’il s’agit de la plus lourde attaque armée sur les journalistes et toute une rédaction dans un pays qui n’est pas en guerre.

L’UNS exprime toute sa solidarité, son soutien, aux journalistes frannjais et souhaite faire ses condoléances aux familles des victimes.

L’UNS n’oubliera pas cet acte terroriste tout comme il n’a pas oublié les bombardements de l’OTAN en Serbie et Monténégro en 1999 lors desquels 16 journalistes de la Radio-Télévision de Serbie ont perdu la vie.

Ja sam Šarli (Je suis Charlie)

( Saopštenje Udruženja novinara Srbije 8. 1. 2015.)

NUNS: Saučešće Ambasadi Francuske

Delegacija Nezavisnog udruženja novinara Srbije posetila je danas Ambasadu Francuske i izrazila saučešće rodbini ubijenih gradjana i francuskom narodu

U razgovoru sa otpravnikom poslova Ambasade Fransoa Boneom predsednik NUNS-a Vukašin Obradović je naglasio da je teroristički napad na redakciju francuskog nedeljnika zapravo udarac na slobodu medija i izražavanja u celom svetu.

Izražavajući saučešće i podršku francuskim kolegama i gradjanima Francuske, NUNS ukazuje da ne postoji nikakvo opravdanje za ovakvu vrstu zločina. Terorizam i pretnje smrću neprihvatljivi su kao metod za borbu za političke, verske i druge ideje. Moguće ih je zaustaviti samo zajedničkom i iskrenom akcijom svih kojima je stalo do očuvanje ličnih, građanskih i drugih sloboda za koje se moderni svet bori već vekovima.

( Sekretarijat NUNS-a, Beograd 08.01.2015. )

Usud karikaturiste Žorža Volinskog

U galeriji „Nju moment" u Beogradu, u okviru izložbe „Viva vino" organizatora i selektora Jugoslava Vlahovića, nalazi se karikatura jednog od ubijenih karikaturista lista „Šarli ebdo" – Tinjua.

I na ovoj Tinjuovoj karikaturi može se videti njegov slobodan stil, što je parodija na čuvenu sliku Ežena Delakroa „Sloboda predvodi narod". Na barikadama su pijani revolucionari. Kada spominjemo usud, povezujem tu reč sa nastradalim čuvenim karikaturistom Žoržom Volinskim, osamdesetogodišnjakom, nosiocem Legije časti, čijeg oca je u Tunisu, gde su ranije živeli, ubio Arapin. Posle toga, porodica se preselila u Francusku. Volinski je u jednom intervjuu pomenuo da ga prati duh njegovog oca, i sada, i on je na sličan način završio život – kaže za „Politiku" Jugoslav Vlahović, naš nagrađivani karikaturista, koji je i mišljenja da se desio novi jedanaesti septembar u oblasti žurnalizma i karikature, iako je pojedinačnih stradanja bilo i ranije…

( Umetnost opasna po život, Politika, 11. januara)

Da li je Balkan meta terorista?

Francuski tužilac Fransoa Molins kaže da su teroristi koji su krivi za smrt 17 ljudi u Francuskoj – nosili oružje AK-47, koje, kako je rekao, najverovatnije potiče sa Balkana. Državni tužilac Pariz naveo je, kako piše bitanski Telegraf, da se među oružjem koje su koristili napadači na «Šarli ebdo, bila i dva ruska pištolja tokarev velika količina eksploziva i noževi. Tužioci smatraju da je ovo vatreno oružje vjerovatno došalo sa Balkana. Policija procenjuje da u Francuskoj postoji preko 4.000 komada vojnog vatrenog oružje iz bivše Jugoslavije... A sajt ( gunpolicy.org ) inače piše u 28 članica EU ima čak oko 80 miliona komada ilegalnog oružja, da je mnogo oružja u ilegalnom opticaju često posledica krađe ili diverzije od ilegalno uvezenog iz trećih zemalja. Skoro pola miliona komada vatrenog oružja izgubljeno je ili ukradenu u EU. U jednoj državi članici, Francuskoj, vlastima je prijavljen porast od 40 odsto zaplena ukradenog civilnog i vojnog oružja između 2010. i 2011.

Velike količine oružja su od sredine 1990-ih stigle u EU sa Zapadnog Balkana i zemalja bivšeg sovjetskog bloka. Nedavni potresi u Severnoj Africi i na Bliskom istoku nose rizik da višak i ukradene vojne opreme dođe na evropsko ilegalno tržište.

Policijski organi u EU su zabrinuti da se vatreno oružje koje je deaktivirano ilegalno reaktivira i prodaje u kriminalne svrhe. Sajt navodi da su jednoj nedavnoj studiji, zalihe u Bosni i Hercegovini u 2011. godini procenjene na 76.000 komada malog i lakog naoružanja i 100.000 metričkih tona municije, a u Crnoj Gori u 2011. godini na 28.000 oružja komada 7000 metričkih tona municije...

Internešenel biznis tajms ( Charlie Hebdo Massacre: Illegal Gun Trafficking Brings Millions Of Weapons Into The EU) iznosi procenu da u Francuskoj ima od 10 do 20 miliona komada ilegalnog oružja, a da se u pojedinim zemljama AK-47 plaća od 1.000 do 1.100 evra, "kalašnjikov" se u Albaniji može kupiti za 50 evra.

Sajt RTS 10. januara, pod naslovom Balkansko oružje u rukama terorista u Francuskoj, citira srpskog premijera koji kaže da u regionu za glavnog izvoznika džihadista važi Bosna i Hercegovia, da su na Kosovu i Metohiji zbog terorizma pod lupom 132 osobe .

Na nekom od ratišta, ne nužno bliskoistočnom, nalazi se oko 40 građana Srbije. Oni koji se vraćaju su pod kontrolom.

"Videli smo hvatanja takvih skupina i u Sloveniji, BiH, Sandžaku, Kosovu, Makedoniji. Hrvatska je tranzitna zemlja prvenstveno, ali i odavde je bilo žena koje su zasnivale život sa islamistima i završile na bojištima u Siriji. Takva pretnja jeste prekogrančina. Jedini način na koji se s njom možemo suočiti je, takođe, prekograničan. To automatski znači i saradnju policije i obaveštajnih službi regiona", ističe vojni analitičar iz Zagreba Ivan Tabak za RTS 10. januara ( Da li je Balkan meta terorista? )

Jedna od nađenih čaura napravljena u Konjicu 1986

Francuska policija je otkrila da je jedna od čaura pronađenih na mestu napada na novinare Šarli ebdoa, napravljena u Bosni i Hercegovini.

"Proizvedena je 1986. godine u 'Igmanu' iz Konjica, a danas ova municija postoji u skladištima Oružanih snaga, ali i u svakom drugom domaćinstvu koje ima oružje", rekao je za televiziju N1 zamenik ministra odbrane BiH Živko Marjanac.

U skladištima Oružanih snaga BiH obavlja se popis naoružanja, materijalno-tehničkih sredstava, koji bi trebalo da pokaže da li je stanje u magacinima u skladu sa onim na papiru.

Ostaje, međutim, nejasno kako su braća Kuaši došla do ove municije…

(RTS, 14. januara )