Vlada Srbije ne da Trepču Kosovu

Nakon što je kosovska vlada usvojila izmena zakona koji otvara put da "Trepča" pređe u vlasništvo Kosova, usledio je demarš iz Beograda. Dokument APR o Trepči

Dokument UNMIK o Trepči

Kosovska vlada usvojila je predlog izmena Zakona o javnim preduzećima, koji otvara put da "Trepča" pređe u vlasništvo Kosova i postane javno preduzeće. Srbi u kosovskim institucijama se protive tome, a predstavnici "Trepče" na severu Kosova poručuju da bi to moglo da destabilizuje situaciju na severu i ugrozi primenu Briselskog sporazuma.

Premijer Kosova Isa Mustafa rekao je na konferenciji za novinare povodom vladinog usvajanja predloga izmene Zakona o javnim preduzećima da je "Trepča" vlasništvo Kosova i da je za nju je zadužena Vlada, jer se - kako je kazao - nalazi na teritoriji Republike Kosova i vlasništvo je svih građana koji u njemu žive, bili oni Srbi, Albanci ili drugi.

"Mi smo prosledili ovaj zakon Skupštini i ona će u ponedeljak da se pozabavi njime u prvom i u drugom čitanju. Mi ćemo se tim zakonom potruditi da 'Trepča', ili njen veći deo, bude proglašen javnim preduzećem, kako bi njime upravljala vlada Kosova", rekao je Mustafa.

S druge strane potpredsednik Vlade Kosova Branimir Stojanović za Glas Amerike kaže da je ovaj potez Vlade Kosova ishitren i neprihvaljiv za Srbe u kosovskim institucijama.

"Mi za ovo nismo bili konsultovani, a obrazloženje koje smo dobili je da je potrebno da se 'Trepča' spasi od likvidacije i da 5.000 radnika ne ostane bez posla. Mislim da to nije baš najbolji potez i to je za nas neprihvatljivo, ivestio je 16. januara Glas Amerike pod naslovom Šta će biti s rudnikom "Trepča"?

Jednostrano nametanje rešenja za kombinat "Trepča", potkopalo bi dosadašnje rezultate dijaloga Beograda i Prištine, destabilizovalo stanje na Kosovu i Metohiji i ugrozilo egzistenciju zaposlenih, saopšteno je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Republike Srbije Marko Đurić izjavio je 18. januar 2015 da Vlada Srbije neće prihvatiti jednostrano preuzimanje RHMK Trepča od strane Prištine, jer je većinski vlasnik Fond za razvoj Republike Srbije i upozorio da će to ugroziti pregovarački proces Beograda i Prištine.

( AUDIO: Konferencija za novinare Kancelarije za Kosovo i Metohiju povodom pitanja kombinata Trepča )

Đurić je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije ocenio da se radi o jednostranom otimanju i konfiskaciji Trepče u 100 odsto vlasništva i 100 odsto upravljačkih prava u toj kompaniji, koje je najavljeno za 2. februar.

Vlada Srbije smatra da taj čin obesmišljava ceo pregovarački proces u Briselu, rekao je Đurić i ukazao da od Trepče zavisi oko 4.000 Srba na Kosovu i Metohiji i oko 20.000 članova njihovih porodica.

Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić ocenio je da bilo kakva promena vlasništva Trepče može destabilizati situaciju na Kosovu i Metohiji.

Za nas je neprihvatljivo bilo kakvo jednostrano preuzmanje Trepče od strane Prištine, rekao je Antić.

Ministar privrede Željko Sertić naveo je da je oko 56 odsto kapitala Trepče u vlasništvu Fonda za razvoj Republike Srbije, a taj kombinat ima dugove oko 400 miliona dolara.

Među 502 preduzeća za privatizacuiju, formalno je bila i Trepča i za nju je dobijeno četiri pisma o zainteresovanosti iz inostranstva, iz Mađarske, Kanade, Švajcarske i SAD, istakao je Sertić i ocenio da to rečito govori da se u tim zemljama poštuje pravo svojine kao svetinja.

Prema njegovim rečima, Vlada Srbije je odlučla da za 19 kompanija sa Kosova i Metohije bude obustavljena privatizacja dok traju pregovori u Briselu.

Ukoliko prištinske vlasti ne povuku odluku o Trepči, Agencija za privatizaciju Republike Srbije će pokrenuti privatizaciju Trepče, jer je Srbija u obavezi da zaštiti svoju imovinu, upozorio je ministar privrede.

Sertić je dodao da se paralelno sa pregovorima u Briselu vode i razgovori sa poslovnim zajednicama i u svakoj prilici je potpisano da strane potpisnice ne žele da stabilnost u regionu vrate u korak unazad.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin preneo je zvanični dopis sindikata Trepče koji su najavili da će od sutra biti u štrajku, dok se ne razjasni vlasništvo u Trepči, napominjući da je jasno da je većinski vlasnik Trepče Fond za razvoj Republike Srbije.

Protest će trajati dok se razgovori o Trepči ne vrate za pregovarački sto, dodao je Vulin.

( Vlada Srbije neće prihvatiti jednostrano preuzimanje Trepče od strane Prištine, sajt Vlade Srbije 18. januara s )

(Isto to Vada Srbije neće prihvatiti otimanje "Trepče", RTS, nedelja, 18. jan 2015, 12:57 )

S obzirom na etničku podeljenost i teritorijalnu raspodelu na KiM nakon juna 1999. godine, kapaciteti „Trepče" su podeljeni tako da je oko 30 odsto fabrika, rudnika i ostalih nepokretnosti ostalo pod kontrolom srpskog menadžmenta.

Svi kapaciteti "Trepče" se nalaze severno od reke Ibar i to većinski u opštini Zvečan gde je i sedište kompanije od njenog osnivanja, i u opštini Leposavić.

U skladu sa novim Zakonom o privrednim društvima, izvršeno je usaglašavanje organizacije i rada u kombinatu, a Akcionarsko društvo je registrovano kod Agencije za privredne registre Republike Srbije.

Takođe je kod Centralnog registra depoa i kliring hartija od vrednosti Republike Srbije, upisan akcionarski kapital akcionara i evidentiran društveni kapital, a osnivačkim aktomi Statutom Holdinga RMHK „Trepča" a.d. Zvečan utvrđeno je jednodomno upravljanje.

Prema podacima iz juna 2014. godine, od avgusta 2000, administraciju, tj. pravo upravljanja, po rezoluciji 1244 SB OUN, nad kapacitetima „Trepče" na teritoriji Kosova i Metohije, preuzeo je UNMIK nakon čega je formirao i registrovao novi privredni subjekat „Trepča under UNMIK Adminsitration", u čije ime se obavlja najveći deo aktivnosti „Trepče" na Kosmetu.

UNMIK je 2002. godine, pravo upravljanja delegirao na svoju agenciju KTA (Kosovo Trust Agency / Kosovsku agenciju poverenja), a zatim se Kosovska agencija za privatizaciju, PAK (Privatization Agency of Kosovo) koju je formirala 2008. godine Skupština Kosova, nakon samoproglašenja nezavisnosti, samoproglasila nadležnom. Takođe, 2009. godine, bez znanja i saglasnosti rukovodstva Trepče i UNMIK-a, ova agencija je kod APR-a KiM, preregistrovala postojeću kompaniju "Trepča Enterprise under KTA Administration" (koju je registrovao UNMIK) u "Trepča Enterprise under PAK Administration", sa adresom južnog dela „Trepče" kao sedišta firme (južna K. Mitrovica), koristeći ostale elemente iz postojeće registracije, uključujući i ovlašćena lica.

Za rukovodstvo „Trepče" je pravno lice "Trepča Enterprise under KTA Administration" jedina prihvatljiva zakonska forma, koja može privremeno funkcionisati, po međunarodnoj regulativi na KiM.

Bez obzira na prethodne činjenice, „Trepča" je nastavila i kontinuitet pravnog lica Holding RMHK „Trepča" a.d., sa našim organima upravljanja.

Budući da je politička situacija na terenu, godinama unazad, objektivno opterećenje poslovanju Kombinata „Trepča", svaka naša aktivnost u poslednjem periodu blokira se od strane tzv. kosovskih institucija, odnosno Kosovske privatizacione agencije, koja se krajem 2011. godine, samoproglasila za 'administratora' „Trepče" na Kosovu i Metohiji.

Ova agencija je maja 2011. godine, donela uredbu kojom je zabranila prodaju svih proizvoda „Trepče", zbog neprihvatanja njihove nadležnosti od strane rukovodstva Kombinata „Trepča" iz Zvečana.

O svemu ovome, redovno su obaveštavana resorna ministarsta Republike Srbije, a o ovakvom diskriminsatorskom odnosu tzv. kosovskih institucija prema „Trepči Sever", obaveštavan je i SB UN od strane generalnog sekretara UN, a u vezi toga su postavljena i pitanja u Evropskom parlamentu, kancelariji bivše evropske komesarke Ketrin Ešton.

Inače, ukupan broj radnika po evidenciji kadrovske službe Kombinata na dan 31.12.2013. godine je 3.135. Od ovog broja oko 1.100 prima zaradu, a oko 1.700 prima tvz. „stipendije", u iznosu od 30 evra mesečno koje je uveo UNMIK kada je preuzeo upravljanje nad „Trepčom".

Svi radnici primaju naknade za nezaposlene Vlade Srbije, a veliko opterećenje predstavljaju radnici koji su proterani sa svojih radnih mesta južno od reke Ibar, njih oko 1.800.

Odlukom sindikata vrši se mesečna izmena radne snage, tzv. „rotacija" u neproizvodnim sektorima. Na ovaj način ublažava se socijalni momenat.

„Trepča" pod rukovodstvom aktuelnog menadžmenta raspolaže sa tri rudnika, jednim otvorenim kopom i flotacijom u Leposaviću.

Avgusta 2000. godine kada je KFOR "upao" u „Trepču" obustavljena je proizvodnja u svim pogonima. Avgusta 2006. proizvodnja je obnovljena u dva rudnika sa preradom rude u flotaciji u Leposaviću. Na tržište se od tada plasiraju kao proizvod olovni i cinkov koncentrat. Od tada do danas ova proizvodnja je potpuno samoodrživa i iz godine u godinu ostvaruje se povećanje.

Koncentrat je nekada bio poluproizvod, kada su u funkciji bili metalurgija olova u Zvečanu i metalurgija cinka u južnom delu Kosovske Mitrovice.

U Metalurgiji olova u Zvečanu od 2001. godine, proizvodnja je sprovedena nekoliko puta kampanjski, preradom otpadnog olova koje je sakupljeno čišćenjem idnustrijskog kruga u Zvečanu.

Valorizacijom otpada dobijena su sredstva koja su zatim investirana u deo metalurgije koji je mogao da se rekonstruiše u skladu sa ekološkim zahtevima. Rekonstruisan je deo rafinerije i fabrika za preradu otpadnih akumulatora čime su se stvorili uslovi za kontinualnu proizvodnju, ali je to do danas bilo nemoguće sprovesti zbog problema sa poreskom upravom Kosova.

Na žalost, topionica olova je u lošem stanju i jedina opcija je izgradnja nove, čija se vrednost procenjuje na preko 50 miliona evra.

B92, 16. januara

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---