Intervju – Dr Jelena Begović, direktorka Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo (IMGGI) >

Pokušaj otmice mikroorganizama

"Ne smemo da stanemo nijedan dan. To mi je jedino u glavi", kaže dr Jelena Begović, sedam dana nakon što je državni institut na čijem je čelu preživeo pokušaj da usred dana bude preotet od strane biznismena Veselina Sjekloće

Više nije tako lako ući na Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo (IMGGI). Izuzetno ljubazni radnici obezbeđenja na tri tačke proveravaju posetioce – goste proveravaju pred belom metalnom kapijom u Ulici vojvode Stepe, potom ih dočekuju na dnu dvorišta, ispred same zgrade Instituta, da bi ih potom sačekali i u unutrašnjosti zgrade. U njoj se nalaze istraživači, oprema i izuzetno dragocena genetička baština. No, ma kako IMGGI čuvao važne uzorke, ipak je reč o samo naučnoj ustanovi, a neupućenom posetiocu bi se ovolike mere opreza mogle učiniti čudnim. "To je poslednje što sam ikad pomislila da ćemo imati", kaže direktorka Jelena Begović sa osmehom i toplom dobrodošlicom, istom onom sa kojom je sve do pre nekoliko dana, širom otvorenih vrata, Institut primao đake, studente i građane zainteresovane za genetiku.

Kao pionir u genetičkoj tehnologiji koja postaje presudna za privredu mnogih zemalja, Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo je strateški važna državna ustanova. Osnovan 1986. godine, u vlasništvu je Republike Srbije od 2006. godine, predstavlja jednu od retkih institucija koje imaju održive izvore prihoda, povezuju privredu i nauku, a postižu i vanredne naučne rezultate. Osnivač Instituta i njegov prvi direktor bio je profesor Vladimir Glišin, poznati srpski genetičar. Njegova naslednica, dr Jelena Begović, danas vodi ustanovu koja, u oblasti kojom se bavi, nema premca u regionu, ali istovremeno i teškoće koje prevazilaze i maštovitost tabloidne štampe i vrlo ih je teško povezati sa jednim državnim institutom.

Bezbednosne mere nisu bez povoda. Ma kako zvučalo neverovatno, pre deset dana, u utorak, 27. januara, na IMGGI je upala grupa ljudi sa idejom da ga preotme od Republike i pretvori u lično vlasništvo. Naime, tog dana u prostorije Instituta upada izvesni Veselin Sjekloća, biznismen. Kako bi na prevaru ušao u zgradu, Sjekloća ispred sebe podmeće navodnu pacijentkinju i pošto je obezbeđenje Instituta otvorilo vrata, ulazi za njom. Nakon toga, u zgradu ulazi još sedmoro osoba, među kojima su i advokati.

Nastupa prava drama. Sjekloća prisutnim naučnicima objavljuje da je on novi vlasnik i direktor Instituta. Ostali zaposleni se okupljaju u holu, u kojem se za kratko vreme pojačava i obezbeđenje Instituta. Sjekloća raspušta zaposlene i nalaže im da se tek sutra vrate na svoja radna mesta. Međutim, zaposleni, mahom naučnice, ne razilaze se nakon ove naredbe uzurpatora. Sjekloća stoji u hodniku sa svojim pratiocima. U ruci drži sumnjiv dokument Privrednog suda koji mu je kao čoveku koji je na privatizaciji kupio nelikvidno preduzeće Termovent, jednog od nekadašnjih osnivača Instituta, omogućio da blokira račune IMGGI. A potom i da pokuša da fizički zauzme sam Institut.

Međutim, zaposleni im ne dozvoljavaju da uđu u druge prostorije Instituta, u kojima se nalaze računari sa poverljivim podacima pacijenata, kao ni u laboratorije u kojima je opasan biohemijski materijal. Jedan od najuspešnijih naučnih instituta u zemlji je pod opsadom više sati. Policija ne interveniše, ali radnici i obezbeđenje ostaju pribrani. Najzad, Sjekloćina pratnja više ne može da izdrži. U večernjim satima, Sjekloća napušta prostorije Instituta. Dvojica njegovih pratilaca ostaju, ali sa dolaskom jutra i oni odlaze. Vodeći institut za genetički inženjering u regionu je odbranjen, ali opsada kuće za gene u narednim danima otvara čitav niz dilema.

"Mi trenutno nemamo uvid u naše račune u banci", objašnjava direktorka Begović dok nabraja probleme koje je ova akcija izazvala. "Radi se na rešenju tog problema, ali mi radimo uprkos tome. Naša odgovornost prema građanima, klijentima i saradnicima je ogromna. Mi ne možemo da dozvolimo jedan dan da ne funkcionišemo", kaže Begović.

"VREME": Kako je moguće da se ovakav incident dogodi u jednoj naučnoj ustanovi? Šta se zapravo desilo?

DR JELENA BEGOVIĆ: Bila sam na sastanku, u devet ujutru, kada su me pozvali sa Instituta i obavestili me da je u zgradu ušao gospodin Veselin Sjekloća, u pratnji nekoliko ljudi, uključujući advokata, kao i da ima neki dokument na osnovu kog je on postao direktor Instituta. Mi smo imali samo regularno obezbeđenje koje obezbeđuje zgradu i u tom momentu, naravno, nastao je šok među istraživačima. Pozvana je policija. Oni su došli, napravili su zapisnik, ali nisu ništa mogli da rade zato što je rečeno da nema remećenja javnog reda i mira. Oni su još jednom bili pozvani u toku dana, međutim, takođe nisu mogli da reaguju jer nije bilo nikakvog incidenta.

Dakle, policija bi zaštitila Institut, ali tek nakon što bi došlo do incidenta?

Jeste. Policija bi reagovala u slučaju da je došlo do nekakve štete ili da je, ne daj bože, došlo do nekog fizičkog obračuna. Nisam pravnik i to mi je tako rečeno. Ipak, na svu sreću, imali smo obezbeđenje koje je držalo situaciju pod apsolutnom kontrolom, izuzetno profesionalno, tako da se to nije desilo. Imamo sto zaposlenih i većina su uglavnom žene. Međutim, to su vrlo neustrašive žene. Kako bi se izbegla bilo kakva potencijalno opasna situacija, odlučili smo da ljudi polako odu kući, a da u zgradi ostane samo nekoliko istraživača. Sa obezbeđenjem sam se dogovorila da ja lično ne dolazim nazad na Institut, da to ne bi izazvalo dodatne neprijatnosti i da sačekamo da se situacija smiri. Gospodin Sjekloća je bio u prostorijama IMGGI-ja do 18 sati po podne, međutim, ostale su još dve osobe iz pratnje. U ranim jutarnjim časovima su i te dve osobe napustile Institut.

Ali, šta je radio ceo dan?

Bio tu. Oni su pokušavali da malo provociraju ljude, ali posle su se smirili i samo sedeli. Svi zaposleni su se držali na nivou, tako da ne dođe do incidenta. I obezbeđenje takođe.

Jeste li imali prilike da razgovarate ikad sa njim?

Ne. Nisam nikad imala kontakt sa tim čovekom. Ne poznajem ga.

Da li ste tako nešto očekivali?

Postojao je sudski proces koji se vodi na sudu i koji nije razrešen, ali ništa slično ovome nismo očekivali. Kao direktora državnog instituta mene imenuje Upravni odbor, a njega Vlada Republike Srbije. Svako obaveštenje o promeni direktora ili statusa dobili bismo od resornog ministarstva. S obzirom na to da niko nije bio obavešten, to je više nego neobično. Institut je osnovan još 1986. godine. To je tada urađeno po Zakonu o udruženom radu, to je doba socijalizma i nekih drugih zakona. U tom trenutku je Centar za genetičko inženjerstvo u osnivanju imao dva osnivača: radnu organizaciju Termovent i Prirodno matematički fakultet. Danas ni jedan ni drugi ne postoje, ali postoje njihovi pravni sledbenici. Termovent je u nekom momentu privatizovan. Tu ništa nije sporno, ali spletom okolnosti dogodilo se da to preraste u ovo što se desilo.

Ko je zapravo vlasnik Instituta?

Država. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je zato izuzetno ozbiljno shvatilo situaciju i jako brzo reagovalo, onako kako bismo i očekivali da država treba da reaguje. Oni su sad uključeni u svaki korak. Pokušavaju da nađu što brže rešenje kako bi Institut mogao da nastavi da radi normalno. Javno pravobranilaštvo je podnelo žalbu na presudu Privrednog suda. Pravobranilaštvo zastupa Instutut i na tu žalbu se čeka odluka Apelacionog suda.

Mislite da će odluka Privrednog suda biti odbačena?

To je na njima, ja se time ne bavim. Nisam pravnik. Meni je samo ključno da Institut nastavi sa radom. Neophodno je da se ovo reši kako bi mnogo važnih procesa moglo da se nesmetano nastavi. Pored naučnoistraživačke delatnosti, mi pružamo usluge iz oblasti molekularno-genetičkih analiza. Imamo pacijente koji svakodnevno dolaze i ni u jednom momentu ta aktivnost nije smela da prestane. Takođe, preko Ministarstva poljoprivrede mi pružamo usluge testiranja prisustva GMO u hrani, tako da nam konstantno sa carine stižu uzorci koji moraju jako brzo da se analiziraju i da se šalju izveštaji. Imamo ugovore vezane za domaće, ali i za međunarodne projekte koji su definisani sa vrlo jasnim rokovima koje moramo da ispoštujemo. To sve, jednostavno, ne sme da stane.

Nadate li se pozitivnom ishodu?

Imamo toliko obaveza. To mi je jedino u glavi. Ne možete da vratite pacijenta koji prima terapiju i treba mu rezultat sada da vidi kako će terapija da se odvija. Ne možemo da dozvolimo da hrana na carini stoji zato što mi imamo problem. Ne možemo da dozvolimo da nas čekaju naši strani partneri uključujući i evropske projekte i strane kompanije. Stižu nam i studenti iz inostranstva. Ne smemo da stanemo jedan dan kao kuća.

Ako zanemarimo druge aspekte ovog slučaja, javnost je sada upoznata sa podatkom da Srbija ima i ovakav jedan institut, kakav nemaju neke druge zemlje. No, kako bi izgledalo kad on ne bi bio funkcionalan? Šta bismo izgubili?

Ovo je na neki način jedinstvena institucija za ceo region. Trideset godina istraživanja u oblasti molekularne biologije i molekularne genetike je iza nas. Naša vizija je da zaista poboljšamo kvalitet života kroz različite aspekte – poboljšanje zdravlja ljudi, kvalitetnija ishrana u smislu očuvanja naših tradicionalnih mlečnih fermentisanih proizvoda, zaštita čovekove okoline i pomoć poljoprivredi. Ova institucija se u određenim oblastima drži u vrhu evropskih istraživanja. U ove ljude i ovaj institut država ulaže trideset godina.

IMGGI je ostao dosledan vezi između nauke i privrede?

To je bila prvobitna ideja osnivanja instituta. Da se vrhunska, fundamentalna znanja transferom tehnologije prebace u svakodnevni život. Trenutno je sektor istraživanja i razvoja u privredi na relativno nerazvijenom nivou. Bez istraživanja i razvoja ne postoji uspešna privreda. Zemlje koje su to prepoznale su napravile velike iskorake u ekonomskom razvoju. Sve zemlje koje nauku vide kao jednog od ključnih pokretača ekonomskog razvoja su imale neviđene rezultate u ekonomiji.

Hajde da se osvrnemo na istraživanja i primene kojima se bavite. Kao izvorno američka tehnologija, gde je genetičko inženjerstvo u Srbiji danas?

Za nas je genetički inženjering alat. Mi ga koristimo u istraživanjima da bismo ispitali ulogu i funkciju gena u nastanku neke bolesti ili odbrani biljke od nekog stresa. Ili funkciju gena kod nekog proizvoda čiji su produkti odgovorni za jogurt ili sir. To je naš alat. A svaku alatku možete da koristite na više načina. Pružamo i neke jedinstvene usluge dijagnostike za takozvane retke bolesti. Započeli smo i razvoj terapija za retke bolesti, a sarađujemo sa Institutom za majku i dete i sa klinikom u Tiršovoj. Svaki pojedinačan rezultat iz ove kuće će zaista pomoći na globalnom nivou. Pomoći će ljudima kojih uopšte nema malo, mada se njihove bolesti nazivaju retkima.

Pomenuli ste riznicu mikroorganizama koje IMGGI čuva.

Mi imamo jedinstvene kolekcije mikroorganizama koji su sakupljeni iz naših fermentisanih mlečnih proizvoda, sireva i jogurta čiji su recepti danas gotovo izgubljeni. Ali, kod nas je to sačuvano. Naš je cilj da se ti proizvodi mogu jednom ponovo proizvesti. Imao jedinstvene kolekcije i to ne samo mlečno-kiselinskih bakterija, već i bakterija koje se izoluju iz zemljišta iz zagađenih sredina. Smatram da to, kao rezultat tridesetogodišnjeg marljivog i posvećenog rada, danas predstavlja nacionalnih resurs za jednu zemlju. Pojedinačan gen je resurs čovečanstva. Međutim, sve te kombinacije gena u mikroorganizmima koje mi čuvamo predstavljaju nacionalnu riznicu.

Da li mi, s obzirom na stanje naše ekonomije, zaista imamo šansu da napravimo iskorak u tako sofisticiranim sektorima kao što su biomedicina i genetika?

Duboko sam ubeđena da je to moguće. U našem slučaju, samo jedan deo sredstava koje dobijamo za istraživanje dolazi od države, jedan deo zarađujemo na tržištu, a jedan deo zahvaljujući evropskim projektima. To je ključ za iskorak – u nauci su nam vrata otvorena. Velika sredstva ulaze u Srbiju po ovom osnovu i to treba maksimalno iskoristiti. Evropa nam na ovaj način ne daje kredit, nego su to bespovratna sredstva koja zaista mogu da se iskoriste za unapređenje nauke i, na kraju, ekonomije.

S obzirom na to da uspešno posluje na tržištu, da li ovakva institucija mora ostati javna? Postoji li prepreka da ona bude privatizovana?

Moje lično mišljenje je da ovakve ustanove treba da ostanu javne. Privatne firme imaju profit kao motiv i postoji opasnost da izgube fundamentalna istraživanja. Čak i u razvijenim zemljama, ona se redukuju na račun primenjivih. Međutim, ključno je da osnovna istraživanja budu izuzetna. Dobar proizvod za tržište dolazi samo iz vrhunskih fundamentalnih istraživanja. Nijedna država ne sme da dozvoli da ona nestanu.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---