ŠTA SE DESILO SA LANCEM KOMANDE: Generali Predrag Bandić...

Utvrđivanje odgovornosti >

Šta govore vojni izveštaji

"Preusmeravamo sve na Surčin pošto nam je to sigurica", obaveštava u 20:41, 13. marta, rukovodilac ODT RViPVO kolegu na beogradskom aerodromu i traži od njega informaciju o poziciji sletanja helikoptera kako bi bio obezbeđen ulaz za "dva sanitetska vozila i vozila ministra zdravlja"

U zaključku izveštaja komisije načelnika Generalštaba koja se bavila komandnom i organizacionom odgovornošću stoji da je "u najboljoj nameri da se spasi život petodnevne bebe (...) došlo do određenih propusta u realizaciji propisanih procedura tokom izvršenja zadatka"; da postoje "elementi odgovornosti vojne organizacije u pripremi i izvršenju zadatka". Ističe se da "propusti [...] nisu neposredno prouzrokovali [...] udes helikoptera" i predlaže da se pokrene postupak za utvrđivanje odgovornosti za komandanta RViPVO general-majora Ranka Živaka, komandanta 204. vazduhoplovne brigade, brigadnog generala Predraga Bandića, rukovodioca operativno-dežurnog tima sistema odbrane pukovnika Ljubomira Josifovića i rukovodioca operativno-dežurnog tima sistema odbrane RViPVO pukovnika Gordana Pavlovića.

ČOVEK KOJI REŠAVA PROBLEME: Najveća odgovornost, bar u komandno-organizacionoj komponenti, po svemu iznetom u ovom izveštaju je upravo na brigadnom generalu Bandiću, koji je primio zahtev direktno, u telefonskom razgovoru, od ministra odbrane Gašića i postupio po istom. U različitim dokumentima, taj prvi poziv ministra generalu u 19:26 kvalifikuje se između "zahtev da se razmotri hitan transport životno ugrožene bebe" i "izričitog naređenja ministra" zavisno od toga da li je transkript nekog telefonskog razgovora ili naknadna izjava, i čija izjava. General Bandić, iako na odmoru, kreće u pripremu i organizovanje leta, upravo je taj početak pod najžešćim kritikama imajući u vidu krajnje posledice – u izveštaju komisije Generalštaba stoji da snagama za traganje i spasavanje komanduje Operativni dežurni tim RViPVO (ODT RViPVO) na osnovu zahteva Operativnog centra sistema odbrane; nigde se ne pominje ministar odbrane ili komandant vazduhoplovne brigade iz čijeg sastava je ekipa (tehnika i ljudi) koji su u dežurstvu na Aerodromu. Pojednostavljeno, kad odu na dežurstvo, njima više ne komanduje komandant brigade nego ODT RViPVO. I tu dolazimo do momenta da se političari osećaju dovoljno moćno da smatraju da urgencijom – pa makar i isključivo humanim pobudama – mogu "rešiti stvar" jednim telefonskim pozivom, kome treba i ko je poznat kao operativan i efikasan.

Sa druge strane, komandant 204. vazduhoplovne brigade poznaje propise, školovan je oficir, što u matičnoj državi, što u inostranstvu, uvek bio prvi u rangu, vanredno unapređivan i odlično zna šta sme, a šta ne sme i prema izjavi datoj komisiji, obaveštava ministra da "postoje tehnički uslovi" za izvršenje zadatka, ali i da zahtev upućen preko njega nije po proceduri. Međutim, dobija uveravanja da je stvar hitna i da lično ministar odobrava; u tih pola sata pre nego što će izvestiti ministra o postojanju tehničkih uslova, Bandić de facto preuzima organizaciju leta, proučavanje meteo situacije u Beogradu, duž rute i u reonu Raške, obezbeđenja mesta sletanja, konsultuje se sa dr Ljajićem na terenu – broj mu je dao ministar odbrane. Tu ima nekoliko zanimljivih momenata: general Bandić kaže da medicinsko osoblje na terenu nije moglo da potvrdi da u reonu kragujevačke bolnice postoji mesto na kome bi helikopter sleteo i bio izvršen prihvat deteta – šteta, imajući u vidu prilično povoljnu meteo situaciju u Kragujevcu. Bandić, takođe pominje kao faktor urgentnosti nedostatak kiseonika za životno ugroženu bebu; kasnije se saznalo da nije u pitanju bila količina kiseonika, već opšte zdravstveno stanje, ali to tad komandant vazduhoplovne brigade nije mogao da zna.

U međuvremenu, odmah posle prvog poziva ministra, Bandić obaveštava komandanta RViPVO general-majora Živaka, koji mu je sugerisao da dobro prouče meteo situaciju i da ako se čuje sa ministrom treba ipak da zahteva da ide ustaljenom procedurom; neposredno pred poletanje helikoptera, general Bandić kreće u reverzibilni proces, obaveštava "odozdo nagore" o letu i preduzetim radnjama i naređenjima operativni centar RViPVO i daje im zadatak da oni obaveste OC SO, odnosno Generalstab.

Prema Bandićevoj izjavi, od trenutka poletanja u 20:12, izvršnu komandu nad operacijom ima upravo operativni centar RV i PVO. Ima tu još dosta propusta ili bar nelogičnosti. Kako je moguće, na primer, da u uslovima kada je sam njihov komandant procenio da postoje "minimalni" meteo uslovi za izvršenje leta (komisija će kasnije utvrditi ispod minimuma), sa niskom bazom oblačnosti, uz to još i noću, pilot Mehić najavljuje, zbog hitnosti, mobilnim telefonom, kontroli let po tzv. vizuelnim pravilima (VFR), a ne po instrumentima, na maršruti Batajnica–Banjica (VMA) – Raška i nazad? Pri VFR letu mora postojati vizuelni kontakt sa zemaljskim orijentirima.

"OTVORI SVE": Odmah po poletanju posada uviđa da je u praksi to nemoguće, bar u prvom delu leta, ulazi u oblake i zahvaljujući iskustvu majora Mehića i bez većih problema pronalazi put do Raške, usput rutinski održavajući vezu sa kontrolom leta u Beogradu i na Aerodrmu Morava kod Kraljeva.

U izveštaj komisije koju je formirao načelnika Generalštaba kao vreme poletanje iz Raške navodi se 21:18, uz očekivano vreme sletanja na Aerodrom "Nikola Tesla" oko 22:00, iako je sletanje bilo planirano na Banjicu (VMA), a zatim na Batajnicu. Sat ranije, oko 20:10, znači neposredno pre poletanja helikoptera, u telefonskom razgovoru sa pukovnikom Pavlovićem iz OC RViPVO, brigadni general Bandić obaveštava da će na heliodromu VMA biti ministar zdravlja Lončar, za ministra odbrane Gašića kaže da ne zna, i da dežurni na heliodromu "otvori sve".

Bandić je u izjavi komisiji jasno napisao da ga je o svojoj nameri da dočeka evakuisanu bebu obavestio lično ministar Lončar, pozivom na službeni mobilni telefon. Još dok helikopter leti prema Raškoj, general Bandić, koji odlazi na heliodrom VMA i rukovodioc operativnog dežurnog tima RViPVO pukovnik Pavlović procenjuju da je najoptimalnije mesto za sletanje, "zbog neočekivane značajne i brze promene meteorološke situacije u reonu heliodroma Banjicki vis", međunarodni Aerodrom "Nikola Tesla".

BATAJNIČKI PARAMETAR: "Preusmeravamo sve na Surčin pošto nam je to sigurica", obaveštava u 20:41 rukovodioc ODT RViPVO kolegu na beogradskom aerodromu i traži od njega informaciju o poziciji sletanja helikoptera kako bi bio obezbeđen ulaz za "dva sanitetska vozila i vozila ministra zdravlja". Toliko o političkom marketingu, ako neko misli da ga nije bilo, bar u pokušaju.

Posada helikoptera traži da pokuša sletanje na VMA, kako su, uostalom, i prilikom preleta VMA u odlasku i najavili da će uraditi ili da ide po instrumentalnoj (ILS) proceduri na Batajnicu, pa odande vizuelno na VMA; iz ugla pilota veoma logičan način razmišljanja, Batajnica mu je matični aerodrom, poznaje prilaze i procedure "kao svoj džep", kao i put od Batajnice do VMA, post festum ispostavilo se da bi takav razvoj situacije verovatno spasao sedam života.

U 21:41 major Mehić javlja kontroli leta da ide direktno prema heliodromu VMA i da namerava da sleti ako ima uslova, u suprotnom da ide na Batajnicu a posle toga prelet na VMA. Dva minuta kasnije, u 21:43 kontrola leta (prilazna Beograd) obaveštava da je "prihvat bebe, inkubatora i sve ostalo organizovano na Aerodromu Beograd ‘Nikola Tesla’", Mehić potvrđuje i traži instrukcije za sletanje. Mi-17 potom kreće po proceduri instrumentalnog sletanja (ILS) da prilazi Aerodromu iz pravca 300, preko Avale, Košutnjaka i Savskog jezera, prilikom prvog prilaza u 22:10 javljaju da vide pistu, nastavlja proceduru za sletanje, ali je ne završava, kontrola ga obaveštava gde ga čeka – tu u transkriptu radio-komunikacije postoji rupa od nekih osam minuta, ali iz izveštaja komisije RV i PVO se vidi da su izgubili vizuelni kontakt sa pistom i odlučili da idu u proceduru tzv. neuspelog prilaza (missed approach); vremenske prilike i iznad Aerodroma "Nikola Tesla" se naglo pogoršavaju, baza oblaka pada od 22:15 do 22:30 sa 60 na 35 metara, na nekim delovima piste i niže ("slepilo se nebo sa zemljom"), prilikom drugog prilaza "...posada javlja visinu od 140 metara misleći na visinu iznad piste, na šta kontrolor letenja ne reaguje, jer očekuje da pilot govori o nadmorskoj visini, što je standardna procedura za civilne vazduhoplove. S obzirom na to da ne zna da pilot govori o stvarnoj visini, kontrola letenja ga ne upozorava da sa te visine i ne može da vidi pistu zbog niže baze oblaka. Kontrolor preporučuje da helikopter zalebdi iznad piste, što je za ovaj tip helikoptera, bez spoljne vidljivosti, nemoguće. Posmatrajući radarski odraz sa radara koji nisu namenjeni za precizno navođenje, kontrolor posadi daje informaciju da je tačno na pragu piste. Međutim, u tom trenutku helikopter se nalazi visoko i bočno udaljen od piste. Posada verovatno prebacuje pažnju van kabine helikoptera, pogledom traži pistu neposredno ispod i ispred helikoptera i stvara uslove za uvođenje helikoptera u nepravilan položaj."

Nagnut i napred i po bočnoj osi, a u pokušaju penjanja, Mi-17 udara prednjim delom (nosnim točkom i pilotskom kabinom) u tlo i raspada se u dužini od preko 100 metara. Verovatno nije presudno uticalo na tragičan ishod, ali je među krhotinama pronađen jedan od visinomera koji je podešen na parametre batajničkog, a ne Aerodroma u Surčinu.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---