Vinarija Škaulј

Hrvatska na jedinstvenom evropskom tržištu >

Vinom se može u svet

 

Na deset hektara vinograda sa ekološkom proizvodnjom vina, prosečno se može zaraditi oko 10.000 evra godišnje, tvrdi Šime Škaulj, vlasnik porodične vinarije u selu Nadin u Zadarskoj županiji, čiji je kaberne sovinjon na sajmu u Londonu 2013. godine proglašen najboljim među 15.000 konkurenata. Za proizvodnju upravo ekoloških vina visokog kvaliteta ovaj proizvođač se opredelio jer je shvatio da je to način kojim može da se izbori sa ogromnom konkurencijom na evropskom tržištu

Vinarija Škaulj jedna je od 19 vinarija koje učestvuju u projektu Hrvatske gospodarske komore "Vinska omotnica", koji finansira EU. I ostali proizvođači se slažu da male vinske zemlje mogu da se probiju u šumi vina evropskih i svetskih vinskih "velesila", i to tako što će se fokusirati na kvalitet i prepoznatljivost, a ne na količinu: ulaganje u autentičnost brendova i insistiranje na lokalnim sortama jedina je sigurna karta na koju, tvrde, mogu igrati i na domaćem i na stranim tržištima.

Vino je u Evropskoj uniji deo jedinstvenog tržišta poljoprivrednih proizvoda – u kojoj god državi članici da je proizvedeno, može se staviti u promet bez dodatnih procedura, zahvaljujući propisanim uredbama koje su u zemljama članicama direktno primenljive.

"Standardi proizvodnje vina u Hrvatskoj pre ulaska u EU nisu se razlikovali u odnosu na standarde koji su u primeni danas: enološki postupci su bili u skladu s preporukama Međunarodne organizacije za lozu i vino (OIV), što je bilo potrebno zbog članstva u ovoj organizaciji. Ta usklađenost predstavlja privredni interes države, jer obezbeđuje lakši izvoz vina", kažu za "Vreme" u Ministarstvu poljoprivrede Hrvatske.

Ono što su proizvođači vina morali da prilagode jeste način označavanja vina po novim pravilima oko isticanja zaštićenih oznaka o poreklu i tradiciji. Promenili su se i administrativni postupci oko prijave proizvodnje i zaliha i dokumentacija koja prati vino u prometu. Što se pak tiče kretanja vina na jedinstvenom tržištu, to je znatno olakšano jer više nisu potrebni sertifikati nadležnih institucija za puštanje vina u promet. Oformljen je i Vinogradarski registar, koji sadrži podatke o proizvođaču, površinama pod vinogradom, godišnjoj proizvodnji, kao i pregled površina na ortofoto snimcima.

KAKO FINANSIRATI?: Kao nova članica, i Hrvatska je na raspolaganju imala dva evropske izvora finansiranja za unapređenje proizvodnje vina i plasiranje na evropskom i drugim tržištima. Reč je o EU poljoprivrednom garantnom fondu EAGF i EU poljoprivrednom fondu za ruralni razvoj EAFRD.

Sredstva iz prvog (EAGF) koriste se za direktna plaćanja vinogradarima i za realizaciju Nacionalnog programa pomoći sektoru vina, u vrednosti 11,9 miliona evra. Sredstva EAFRD namenjena su za razvoj poljoprivrede i ruralnih područja, uključujući i vinogradarstvo u delu koji nije obuhvaćen merama iz Nacionalnog programa. Međutim, sredstva su dostupna i u periodu pre pristupanja EU – proizvođačima su na raspolaganju bili fondovi SEPARD i IPARD, a institucijama su sredstva bila dostupna kroz IPA program.

Da bi kao zemlja članica mogla da koristi sredstva iz evropskih fondova, Hrvatska je najpre morala da donese Program ruralnog razvoja i Nacionalni program pomoći sektoru vina, kojima su utvrđene mere i aktivnosti koje će se finansirati, ciljevi koje treba postići i količina potrebnih sredstava za realizaciju ovih programa.

"Srbija bi u procesu prilagođavanja trebalo da uskladi administrativne postupke, ojača tela nadležna za primenu mehanizama uređenja tržišta za vino i da se pripremi za primenu politike kvaliteta Evropske unije u segmentu vina, tačnije da zaštiti oznake geografskog porekla, autentičnosti i tradicije", kažu u Ministarstvu poljoprivrede, i dodaju da svaka država treba da ustanovi sistem koji je primeren i prilagođen njenom vinarskom sektoru i da gleda da izbegne prosto preslikavanje modela druge zemlje bez suštinske analize mogućnosti njegove primene.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST