Zumiranje 19, 31. maj 2015. >

Pošalji komentar
redakciji Odštampaj tekst

Nova mafija među nama

Organizovani kriminal u Srbiji bio je tema devetnaeste emisije "Zumiranje" u kojoj je odgovorni urednik nedeljnika "Vreme" Filip Švarm ugostio advokata Božu Prelevića i novinara Stevana Dojčinovića

Iako se sa najvišeg državnog nivoa govori da je zadat šamar organizovanom kriminalu, te najave često ne dobijaju sudske epiloge, već služe poboljšanju pozicije na političkoj sceni i populizmu, a kriminal, mafija, ono što ugrožava građane i čini Srbiju relativno lošim mestom za život nešto je protiv čega se policija, tužilaštvo i sud moraju boriti svakog dana, a ne kampanjski, smatra Božo Prelević: "To nije samo pitanje političke volje već i metodologije i načina rada, kontrole policije, saradnje službi... Postoje načini za merenje efekata, a to nisu izjave političara. Niko, pa ni ja, kao nekadašnji ministar unutrašnjih poslova, ne može se pohvaliti da su napravljeni značajni udarci. Sa ove distance mogu da kažem da je jedan od najvećih uspeha pravljenje ‘Bele knjige’. Kada sam dao nalog da se to uradi, hteo sam da i političari znaju da su neki njima bliski u toj knjizi. Policija manje-više zna ko se čime bavi i ako se to ukrsti sa obaveštajnim službama, dolazi se do stvarne slike stanja. Kada saznanja hoćete da iznesete kroz dokaze na sudu, dolazi do problema jer često tih dokaza nema, skriveni su. U državi gde se završavaju sumnjivi fakulteti, magistrira i doktorira na njima, teško je ostvariti sve to. Ministarstva su zatvorena, sistem napredovanja je loš, pa najbolji policajci ne rade najteže slučajeve. Lečenje kriminala i korupcije počinje tako što se napravi jaka unutrašnja kontrola, izleči se policija i onda kriminalci sa jakom policijom nemaju nikakve šanse. Osim najave da će se menjati zakon, nema nikakvih drugih naznaka, unutrašnja kontrola je potpuno skrajnuta, pa imamo podatke da su od ukupnog broja ubistava 30 odsto počinili pripadnici policije. U policiji postoje i mnogo bolji ljudi o kojima se ne priča, ne mogu da napreduju zato što se loši povezuju sa političkim strankama, napreduju i postaju omiljeni."

ŠARIĆ I SMENE U POLICIJI: Darko Šarić je tokom suđenja pomenuo mnoge pripadnike policije, nakon čega je došlo do smene nekih od njih. Smenjen je i Rodoljub Milović, tadašnji načelnik Uprave kriminalističke policije, ali se i dalje ne zna zašto je do tih smena došlo, smatra Stevan Dojčinović: "Kada je Milović smenjen, Vučić je apostrofirao i pokušao da kaže da to nema veze sa Šarićem, ali nije dao obrazloženje zašto se to desilo i da li su ta dva događaja povezana. Pre smene divljale su medijske kampanje protiv policije, a pre svega protiv Milovića. To je trajalo nekoliko meseci, a počelo je Šarićevom izjavom u sudnici, nakon čega su mediji preuzeli svoju ulogu. Ono što je najzanimljivije je da niko nije video da je Milović jedan od perifernih aktera u priči oko Šarića. Slučaj ‘Balkanski ratnik’ iznela je Bezbednosno-informativna agencija (BIA) zajedno sa tužilaštvom. Policija je bila isključena jer se sumnjalo da odatle cure informacije. S obzirom na to da Milović nije bio u direktnoj vezi sa slučajem, interesantno je da ga je Šarić uzeo za glavnog neprijatelja. Do danas ne znamo oko čega su se oni zamerili. Od te smene nije ništa urađeno da se unapredi rad policije. Neke ključne pozicije i dalje su prazne, nisu dovedeni novi ljudi. S druge strane, policija se poprilično zatvorila. Isključena je zvanična komunikacija sa novinarima, i prema mojoj informaciji, trenutno ne postoji nijedan tim koji se bavi organizovanim kriminalom."

Komentarišući smenu Rodoljuba Milovića, Prelević kaže da to nije jedinstven slučaj i da je i u ranijim periodima dolazilo do smena koje su pokretane preko medija, a nakon toga nije bilo nikakve prijave, pa ili oni nisu kriminalci ili su povlašćeni: "S obzirom na to da neke od njih znam, bliži sam ovom prvom. Postoji sprega politike, medija i policije, pa se pravi izbor kadrova u policiji, neki se sklanjaju, a neki disciplinuju. Mislim da je Srbija institucionalno slaba i prilično ruinirana, a ruiniraju je oni koji nemaju dana radnog staža nigde. Došli su na vlast i misle da su postali gospodari svih u zemlji. Ne mislim tu samo na aktuelnu vlast. Taj sistem ni pod Miloševićem nije bilo toliko razbijen iako je on sa svojom ženom na ovim prostorima bio apsolutni gospodar života i smrti."

Okolnosti pod kojima se Šarić predao i dalje su nepoznate i trenutno se mora verovati njemu i advokatu da je bio u Dominikanskoj Republici, kaže Dojčinović: "Šarić je u sudnici poentirao i rekao da on više ovde nije državni neprijatelj. Stvari su se promenile i kad je došla nova vlast, on je, kako kaže, video da se politička atmosfera promenila i da može da se vrati i ima fer suđenje. Rekao je i da je ubeđen da ga je prethodna vlast, koja nije bila u dobrim odnosima sa Crnom Gorom, ganjala zbog Mila Đukanovića, i da su na odluku da se vrati uticali izbori i formiranje nove vlade. Nakon što se predao, mnoge stvari su se promenile, pokrenuti su procesi koji su doveli do otežavanja sudskog postupka, krenule su medijske kampanje i čini se da su mu pojedini mediji dali podršku. Kada je reč o epilogu postupka, ne bi trebalo nagađati već treba sačekati da vidimo šta će se desiti."

POLITIČKI I DRUGI DOSIJEI: Komentarišući dosije Ivice Dačića koji je premijer Vučić pokazao Jovi Bakiću 2012. godine, Dojčinović kaže da u Srbiji to deluje prirodno i sistem funkcioniše na političkim ucenama: "Očigledno je da je reč o plodnom dosijeu koji onome ko ga poseduje daje mnogo mogućnosti da manipuliše. Vučić je i pre izbora pričao o Dačićevim kontaktima sa kriminalcima, a on i važi za nekog koga godinama preko prljavih papira drže drugi politički akteri na vezi da radi sa njima. Dačić, kao takav na mestu ministra policije nije mogao da kontroliše čitav sistem i time je krenula epizoda u policiji koju obeležavaju žestoki unutrašnji konflikti, što se na kraju loše završilo i policija je sada prilično neuređena. Dačić i Stefanović su političi igrači i tako su i došli na ministarske pozicije. Razlika je u tome što je Dačić bio vrh svoje političke partije, a Stefanović je samo jedan od lojalnih ljudi Vučiću. Ne vidimo nikakve rezultate i plašim se da ono što se dešava u policiji deluje kao političko kadriranje i profesionalci teško mogu da napreduju. Sve se svelo na politički lojalan aparat koji se ne čini sposobnim za neke krupne korake."

Prelević nije saglasan u tome da nema profesionalaca i smatra da u ima mnogo ljudi koji znaju da rade svoj posao i brine ga što većina njih jedva čeka da ode u penziju i dodao da je centralno pitanje da li postoje stručni timovi koji mogu da se nose sa organizovanim kriminalom. "Problem je i to što ljudi ne shvataju šta znači organizovani kriminal. Kada imate jednu organizovanu kriminalnu grupu, ona se neće baviti samo jednom aktivnošću. Ona bi volela da kupi i neke medije, preduzeće, da asfaltira put, da se bavi poljoprivredom... Tu nastaju zanimljivi spojevi između "privrednika" i kriminalaca, gde je prvima potreban novac, a drugima ideje kako da taj novac legalizuju. Jedan veliki, vrlo interesantan uvoznik nafte je izgubio licencu, ali je drugi švercer sa Kosova dominantan, naročito kada treba tući ljude po Mionici i drugim mestima. Dešava se i da policija skloni nekog igrača sa tržišta da bi se pojavio drugi i to se nekad radi iz političkih, a nekad iz čisto koruptivnih razloga. Nije čudno što se ljudi ovde ubijaju i što je san svakog maloletnika da bude strani državljanin. Mnogo više energije treba uložiti ne da bi se pogodio jedan tajkun, to mora da se radi po svim kvartovima."

Dojčinović smatra da je šverc kokaina i dalje veliki biznis kao što je bio i pre nekoliko godina, ali da ni privredni kriminal ne može da se zaobiđe: "Kriminalci dosta napreduju, a država ne napreduje u njihovom jurenju, deluje tromo. Šverc kokaina je aktuelan, hapšenjem Šarića zaustavljen je samo je deo kartela, ali je i dalje mnogo njih u tom biznisu."

Mafija je kao i ranije dosta jaka, a jedan deo povezan je sa političarima, medijima i nekim privrednicima, smatra Prelević: "Razlika je što oni koji su bili glavni, a pre svega Zemunski klan, više ne postoje. Neki drugi klanovi su preuzeli njegovu ulogu, ali nisu toliko brutalni. Rat za tržište je očigledan, a crnogorska i albanska mafija dosta su jake. Ministar ima ideju da promeni zakon. Neke od tih odrednica mi se dopadaju, ali nisam siguran da je doveo najbolje ljude na najbolja mesta. U policiji je prilično rezignirano stanje. Svi su kivni zbog onoga što se desilo grupi žandarma zbog Andreja Vučića i mislim da je to policija protumačila negativno po vlast. Loše je i što su ljudi sa loših fakulteta došli do samog vrha. Oni nemaju kapacitet da se izbore, već gledaju i čekaju kako će jedan čovek da presudi."

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST