DOKUMENT >

Plate manje, a rashod države veći

Fiskalni savet u izveštaju Fiskalna kretanja u junu 2015. procenjuje ukupan dug na 73,7 odsto BDP-a.

Deficit opšte države u junu iznosio je 8 mlrd dinara, što je povećanje za oko 5 mlrd dinara u odnosu na isti mesec prošle godine – kao rezultat rasta javnih rashoda. U prvoj polovini godine ostvaren je dobar fiskalni rezultat i ovogodišnji deficit biće osetno manji od planiranog (delom usled dejstva privremenih činilaca), i iznosiće oko 3,5% BDP-a. Međutim, i pored znatnog smanjenja deficita u 2015. godini, Srbija se još uvek ne nalazi u grupi evropskih zemalja sa niskim deficitom – prosečan deficit zemalja Centralne i Istočne Evrope iznosiće u ovoj godini 2,9% BDP-a, a dve trećine zemalja ga je već spustilo ispod gornje granice od 3% BDP-a.

( Fiskalna kretanja u junu 2015. godine , Fiskalni savet 31. jul 2015.)

Republika Srbija

FISKALNI SAVET MESEČNI IZVEŠTAJ

FISKALNA KRETANjA U JUNU 2015. GODINE

31. jul 2015. godine

• Deficit opšte države u junu iznosio je 8 mlrd dinara, što je povećanje za oko 5 mlrd dinara u odnosu na isti mesec prošle godine. Preliminarni podaci o izvršenju republičkog budžeta u julu ukazuju na to da i u ovom mesecu možemo očekivati nešto lošiji fiskalni rezultat u odnosu 2014. godinu. U junu po prvi put ove godine beležimo međugodišnji rast javnih rashoda iako su i u ovom mesecu ostvarene planirane uštede na budžetskim izdacima za plate i penzije (od preko 5 mlrd dinara). Ostali rashodi države su, međutim, zbirno povećani za gotovo 10 mlrd dinara, od čega najveći rast beležimo na rashodima za kamate i robu i usluge (po 3,5 mlrd dinara). Ukupni prihodi države naplaćeni su u približno jednakom iznosu kao u junu prošle godine, ali uz promenjenu strukturu. Poreski prihodi ostvareni su u nešto manjem iznosu prvenstveno usled smanjenja prihoda od poreza na dobit za oko 5 mlrd dinara (kao rezultat manje profitabilnosti preduzeća u 2014. godini), ali je to nadomešteno blagim povećanjem neporeskih prihoda.

• U prvih šest meseci 2015. godine na nivou opšte države zabeležen je relativno nizak deficit od 35 mlrd dinara, što je za preko 60 mlrd dinara manje od gornje granice ukupnog deficita u prva dva tromesečja koja je utvrđena sporazumom s MMF-om. Ovako povoljna fiskalna kretanja ukazuju na to da će ovogodišnji deficit izvesno biti manji od planirane 232 mlrd dinara (5,9% BDP-a), i po svoj prilici iznosiće oko 3,5% BDP- a. Veoma dobar fiskalni rezultat, međutim, samo jednim delom predstavlja trajno poboljšanje u odnosu na plan: bolja naplata prihoda usled suzbijanja sive ekonomije i uvođenje akcize na struju od avgusta omogućiće smanjenje deficita za preko 1 p.p. BDP-a. Samim tim, procenjujemo da je stvarni deficit ove godine (s kojim se ulazi u 2016. godinu) oko 4,5% BDP-a - što je i dalje veliko smanjenje u odnosu na prošlu godinu za preko 2 p.p. BDP-a. Dodatne uštede od oko 1 p.p. BDP-a, koje će formalno oboriti deficit na oko 3,5% BDP-a, ocenjujemo kao loše i privremene jer potiču od evidentnog kašnjenja u izvršenju rashoda za javne investicije i otpremnine.

• I pored znatnog umanjenja deficita u 2015. godini, Srbija se još uvek ne nalazi u grupi evropskih zemalja sa niskim deficitom. Prema poslednjim prognozama, prosečan fiskalni deficit zemalja Centralne i Istočne Evrope iznosiće u ovoj godini 2,9% BDP-a, pri čemu je dve trećine zemalja već svelo svoj deficit ispod granice od 3% BDP-a. Tek mali broj zemalja u ovom regionu još uvek nisu rešile probleme svojih javnih finansija i njihovi deficiti premašuju nivo od 4% BDP-a: Crna Gora, Hrvatska, Albanija, Slovenija i Makedonija. I kada bismo (nekritički) prihvatili deficit od 3,5% BDP-a u 2015. godini kao pravu meru njegove veličine (umesto 4,5% BDP-a), i dalje bi bio osetno veći od proseka uporedivih zemalja i Srbiju bismo mogli svrstati u grupu zemalja sa visokim deficitom. Povoljniji rezultati u 2015. godini nagoveštavaju da bi Srbija mogla da uhvati korak sa uspešnijim uporedivim zemljama, ali za to je neophodno nastaviti započeti proces fiskalne konsolidacije i u narednim godinama, odnosno da početni uspeh ne bude povod za prerano odustajanje od najvažnijih mera za smanjenje deficita. To je neophodno i za ostvarenje osnovnog cilja fiskalne konsolidacije, odnosno za zaustavljanje rastuće putanje javnog duga (preduslov za to je deficit ispod 3% BDP-a). Međutim, za osetno smanjenje javnog duga, a tako i trenutno ogromnih budžetskih rashoda za kamate, biće neophodno dalje smanjenje deficita, i posle 2017. godine, na dugoročno održiv nivo od 1% BDP.

• Dug opšte države u junu smanjen je za preko 300 mln evra najvećim delom usled isplate drugog dela rate stare devizne štednje za 2015. godinu u iznosu od oko 160 mln evra, ali i jačanja evra u odnosu na dolar, što je umanjilo spoljni dug Republike Srbije za oko 150 mln evra. Na kraju meseca, dug opšte države iznosio je 24,2 mlrd evra ili 73,5% BDP. Iako su ukupne obaveze države od početka godine povećane za gotovo 1 mlrd evra, novo zaduživanje znatno je manje: finansiranje fiskalnog deficita i rast garancija doprineli su povećanju javnog duga za oko 340 mln evra. Ostatak porasta obaveza države u prvih šest meseci posledica je nominalnog jačanja američkog dolara u odnosu na evro (za oko 8%), što se usled nepovoljne valutne strukture odrazilo na povećanje javnog duga za preko 630 mln evra. U julu očekujemo blago povećanje javnog duga (do 100 mln evra) usled zaduživanja države na domaćem finansijskom tržištu i, ovog puta, jačanja američkog dolara. Procenjujemo da će na kraju meseca ukupan dug iznositi 73,7% BDP-a.

1. Fiskalna kretanja u junu 2015. godine

1.1 Deficit opšte države

Deficit opšte države u junu iznosio je 8 mlrd dinara i za 5 mlrd dinara je veći od deficita zabeleženog u istom mesecu prethodne godine. Pored januara i jula, jun je mesec kad se obično beleže najmanji deficiti u godini, pa je tako prethodne godine junski deficit iznosio svega 2,4 mlrd dinara. Ove godine, međutim, zabeležen je deficit nešto veći od uobičajenog, prvenstveno usled porasta javnih rashoda. Naime, uprkos smanjenju plata i penzija, javni rashodi su ovog meseca, prvi put u 2015. godini, zabeležili međugodišnji porast. Najveće povećanje zabeleženo je kod rashoda za kamate, za 3,5 mlrd dinara u odnosu na isti mesec prethodne godine, a u približno istom iznosu povećani su i rashodi za robu i usluge. S druge strane, zabeležen je međugodišnji pad rashoda za javne investicije od preko 1 mlrd dinara, što je uticalo na smanjenje deficita. Promene ostalih kategorija rashoda međusobno su se približno neutralisale, dok su ukupno naplaćeni prihodi bili u skladu sa očekivanjima.

• Deficit republičkog budžeta iznosio je 4 mlrd dinara, koliko je iznosio i zbirni deficit ostalih nivoa vlasti. Deficit republičkog budžeta u junu upola je manji od deficita zabeleženog u istom mesecu prethodne godine, prvenstveno usled sprovedenih mera fiskalne konsolidacije, ali i nešto manjeg iznosa povučenih sredstava iz projektnih zajmova. Na nivou lokalne samouprave blagi deficit od 0,2 mlrd dinara, umesto prošlogodišnjeg suficita, ponajviše je rezultat porasta subvencija (za 1,5 mlrd dinara) i povećanih rashoda za javne investicije (za preko 1 mlrd dinara). Javna preduzeća „Putevi Srbije" i „Koridori Srbije" zabeležili su deficit od 1,9 mlrd dinara, koji je veći od uobičajenog mesečnog deficita ova dva preduzeća i znatno veći od deficita zabeleženog u istom periodu prethodne godine. Ovo je uglavnom posledica međugodišnjeg porasta kapitalnih rashoda JP „Koridora Srbije" za 1,2 mlrd dinara. Deficit od 1,9 mlrd dinara takođe su ostvarili fondovi obaveznog socijalnog osiguranja (PIO, RFZO, NSZ i SOVO).

Deficit opšte države u 2015. godini biće osetno manji od planiranih 5,9% BDP-a, i po svoj prilici iznosiće oko 3,5% BDP-a. Zaključno s junom, na nivou opšte države zabeležen je deficit od oko 35 mlrd dinara, što je za preko 60 mlrd manje od gornje granice ukupnog deficita za prva dva tromesečja koja je utvrđena sporazumom s MMF-om (96,3 mlrd dinara). Ovako povoljna fiskalna kretanja u prvoj polovini godine ukazuju na to da će deficit opšte države u 2015. godini izvesno biti manji od planirane 232 mlrd dinara (5,9% BDP-a), i mogao bi iznositi oko 3,5% BDP-a. U odnosu na 2014. godinu kada je zabeležen deficit od 6,7% BDP-a, deficit u tekućoj godini biće manji za 3 p.p. BDP-a. Ostvareni fiskalni rezultat je veoma dobar, ali napominjemo da samo jednim delom predstavlja strukturno poboljšanje domaćih javnih finansija. Smanjenje plata i penzija, ali i veći prihodi države usled suzbijanja sive ekonomije i uvođenja akcize na struju, omogućili su održivo (trajno) smanjenje deficita za (i dalje velikih) 2 p.p. BDP-a. Stoga, procenjujemo da stvarni (strukturni) deficit u 2015. godini iznosi oko 4,5% BDP- a. Dodatne uštede od oko 1 p.p. BDP-a koje će najverovatnije oboriti deficit na 3,5% BDP-a posledica su dejstva činilaca poput vanrednog rasta neporeskih prihoda ali i evidentnog kašnjenja u izvršenju rashoda za javne investicije i otpremnine, što ne samo da je privremeno, već je u slučaju kapitalnih rashoda i otpremnina i nepoželjno. Drugim rečima, kada se iscrpi uticaj ovih jednokratnih činilaca, da bi se u sledećoj godini deficit zadržao na procenjenom nivou od 3,5% BDP-a, biće neophodan novi paket mera štednje od oko 1 p.p. BDP-a.1

• Bolja naplata prihoda usled suzbijanja sive ekonomije glavni je razlog za osetno manji deficit u ovoj godini u odnosu na plan. Efikasnija naplata prihoda od akciza, PDV-a i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje doprinela je smanjenju deficita u prvoj polovini godine za oko 15 mlrd dinara, i to je mera stvarnog napretka u odnosu na fiskalne planove za 2015. godinu. Pod pretpostavkom da će se ovakav trend nastaviti, na nivou čitave godine očekujemo dodatne prihode države u iznosu od 30 - 40 mlrd dinara, tj. smanjenje deficita za oko 1 p.p. BDP-a u odnosu na plan. Dodatno smanjenje deficita potiče od uvođenja akcize na struju čiji je efekat u ovoj godini oko 0,2% BDP-a, što zajedno spušta deficit opšte države na oko 4,5% BDP-a.

• Jednokratne uplate neporeskih prihoda, uobičajene za poslednje tromesečje, ove godine izvršene su u prvoj polovini godine u iznosu od preko 27 mlrd dinara.

Važan izvor smanjenja deficita u prvih šest meseci 2015. godine predstavlja vanredni porast neporeskih prihoda, najvećim delom usled uplate dobiti javnih i državnih preduzeća. Uticaj uplata ovih prihoda na smanjenje deficita ocenjujemo kao privremen, jer da su izvršene u poslednjim mesecima godine, kao što je ranije bio slučaj, trenutni deficit bio bi znatno veći. Postoji mogućnost da ukupno uplaćeni neporeski prihodi i prebace budžetski plan za ovu godinu, što bi dodatno umanjilo deficit. Međutim, dalji rast ovih prihoda države u istom obimu sledećih godina nije realno očekivati i samim tim nije moguće zasnivati srednjoročnu fiskalnu konsolidaciju na povećanju neporeskih prihoda (pritom, veoma je upitna i održivost njihovog trenutno visokog nivoa imajući u vidu jednokratnu prirodu pojedinih ovogodišnjih uplata u budžet).

• Kašnjenje u izvršenju kapitalnih rashoda moglo bi u ovoj godini da donese neplanirane i privremene „uštede" od 25 - 30 mlrd dinara. U odnosu na vrlo slabo izvršenje od pre godinu dana, kapitalni rashodi u periodu od januara do juna ove godine manji su za oko 5 mlrd dinara. U poređenju sa planom za 2015. godinu (koji podrazumeva povećanje kapitalnih rashoda za 30% u odnosu na prošlogodišnju realizaciju), trenutno stanje još više zabrinjava - kašnjenje u izvršenju kapitalnih rashoda iznosi oko 13 mlrd dinara. Ukoliko bi se ovakav trend nastavio do kraja godine, podbacivanje u odnosu na plan (i samim tim uštede u ovoj godini) iznosilo bi 25 - 30 mlrd dinara Međutim, kao što je Fiskalni savet više puta isticao, smanjenje deficita na ovaj način ne samo da ne predstavlja uspeh, već šteti privrednom rastu usled nedovoljnog ulaganja u infrastrukturu i odraz je neefikasnog sprovođenja planiranih ekonomskih politika.

• Rashodi bi mogli biti privremeno manji i usled zastoja u isplati otpremnina, budući da kašnjenje u prvoj polovini godine iznosi gotovo 10 mlrd dinara.

Dogovorom sa MMF-om predviđeno je da se zaposlenima u budžetskom sektoru i preduzećima u privatizaciji, koji se u procesu ciljane racionalizacije broja zaposlenih ispostave kao suvišni, isplate otpremnine u vrednosti od ukupno 10 mlrd dinara u prvih šest meseci. Međutim, usled sporijeg rešavanja statusa ovih preduzeća, kao i odlaganja otpuštanja u budžetskom sektoru za drugu polovinu godine, isplata otpremnina ne odvija se u skladu sa očekivanjima, te je i deficit po tom osnovu manji od planiranog. Postoje najave da će se izvršenje ovih rashoda ubrzati u nastavku godine (otpuštanje 9.000 zaposlenih u sektoru države od septembra), ali budžetiran iznos po svoj prilici neće biti u celosti potrošen ove godine.

Fiskalni savet je u prethodnom mesečnom izveštaju za maj mesec ukazao na to da je fiskalni deficit u 2015. godini od oko 3,5% BDP-a moguć usled dejstva različitih privremenih činilaca, ali neodrživ u narednim godinama bez dodatnih mera fiskalne konsolidacije.

Prihodi opšte države

Prihodi opšte države u junu naplaćeni su u skladu sa očekivanjima za ovaj mesec i iznosili su oko 147 mlrd dinara. Iako su ukupni javni prihodi realizovani u najvišem mesečnom iznosu od početka godine, to je i bilo očekivano usled uplate poreza na dobit po osnovu konačnog obračuna. U odnosu na isti mesec prošle godine, naplaćeni su prihodi u gotovo jednakom iznosu, ali uz promenu njihove strukture: poreski prihodi nešto su niži usled manjih prihoda od poreza na dobit preduzeća, dok je s druge strane zabeleženo blago povećanje neporeskih prihoda.

• Porez na dobit naplaćen je u iznosu od oko 13 mlrd dinara (znatno iznad uobičajenog mesečnog nivoa), kao posledica zakonskih propisa o konačnom obračunu ovog poreza za 2014. godinu. Mesečne uplate poreza na dobit predstavljaju akontacije koje preduzeća uplaćuju do utvrđivanja njihovih konačnih poreskih obaveza po osnovu stvarno ostvarene dobiti u prethodnoj godini (najkasnije do kraja juna). Ukoliko je poreski obveznik u formi mesečnih akontacija (od jula 2014. godine do juna 2015. godine) uplatio manji iznos u odnosu na obračun poreza u poreskoj prijavi, dužan je da razliku uplati najkasnije do 30. juna i obrnuto. Kako su ukupno plaćene mesečne akontacije najčešće manje od utvrđenih obaveza za porez na dobit, usled uplata ove razlike prihodi države po ovom osnovu uobičajeno su veći u junu u odnosu na ostale mesece. U poređenju sa istim mesecom prošle godine, međutim, primetan je pad ukupno prikupljenih prihoda (prošle godine u junu iznosili su preko 18 mlrd dinara), što je posledica nižih knjigovodstvenih profita u 2014. u odnosu na 2013. godinu.

• Vanredno visoki prihodi od akciza u junu uglavnom su posledica dejstva kalendarskog faktora, tj. zaostale uplate dela majskih prihoda. Junski prihodi od akciza naplaćeni su u iznosu od 25,5 mlrd dinara, što je znatno iznad mesečnog proseka u ovoj godini (oko 15 mlrd dinara). Veći prihodi od akciza u ovom mesecu u najvećoj meri posledica su dejstva kalendarskog faktora: kako je poslednji dan u maju bio neradan, uplata drugog dela majskih akciza (preko 6 mlrd dinara) izvršena je početkom juna. Dodatno, u junu uobičajeno raste promet akciznim proizvodima i postepeno se formiraju zalihe usled redovnog zakonskog povećanja akciza u julu (i posledičnog povećanja njihovih cena), a samim tim su i prihodi države od akciza nešto veći.

• Usled isplate majskog povraćaja početkom juna, junski prihodi od PDV-a niži su od uobičajenog nivoa za ovaj mesec i iznosili su oko 28 mlrd dinara. Prihodi od PDV-a u maju realizovani su u znatno višem iznosu nego što se očekivalo na osnovu budžetskog plana i uobičajenog nivoa proteklih godina, što je bila posledica odlaganja isplate majskog povraćaja PDV-a za početak juna. Stoga je bilo i očekivano da će prihodi od PDV-a u junu biti nešto niži usled izvršenja zaostalih isplata povraćaja.

Međutim, iako je na ovaj način blago promenjena mesečna dinamika prikupljenih prihoda od PDV-a, zbirni prihodi ostvareni u maju i junu ukazuju na to da je i dalje prisutan trend poboljšane naplate koji se uočava od početka godine.

• Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje naplaćeni su u iznosu od oko 42 mlrd dinara, što je po svoj prilici nešto iznad plana. Od početka godine doprinosi za obavezno socijalno osiguranje prikupljaju se u nešto većem iznosu u odnosu na plan za 2015. godinu. Naime, budžetski plan je predviđao osetno smanjenje prihoda od doprinosa u odnosu na prošlu godinu usled smanjenja plata u javnom sektoru za 10%. Međutim, u prvoj polovini godine realizacija ovih prihoda tek je neznatno niža u poređenju sa istim periodom 2014. godine i ukoliko se uočeni trend naplate nastavi do kraja tekuće godine moguće je da će ukupni prihodi od doprinosa premašiti godišnji plan do 15 mlrd dinara.

• Neporeski prihodi u junu iznosili su približno 17 mlrd dinara, što je uglavnom u skladu sa očekivanjima. Neporeski prihodi naplaćeni su u višem iznosu od uobičajenih za jun (prosek za period 2011-2014. godine iznosio je oko 12 mlrd dinara), ali je to većim delom i bilo očekivano imajući u vidu prethodno usvojene mere Vlade. Poredeći sa prošlogodišnjim junskim prihodima uočava se rast neporeskih prihoda kako na republičkom (za oko 3 mlrd dinara), tako i na lokalnom nivou vlasti (oko 1,5 mlrd dinara). Osnovni izvori rasta neporeskih prihoda na republičkom nivou jesu: 1) prihodi od smanjenja plata u javnim preduzećima i lokalnoj samoupravi, što je donelo za oko 1 mlrd više prihoda od prošlogodišnjeg solidarnog poreza (ove godine prikupljeno je 1,9 mlrd, a prošle 0,9 mlrd dinara), 2) uplate dividendi Aerodroma „Nikola Tesla" u iznosu od oko 1 mlrd dinara, kao i 3) novouvedena naknada za formiranje obaveznih rezervi nafte (0,7 mlrd dinara). Rast neporeskih prihoda na lokalnom nivou vlasti posledica je veće naplate pojedinih naknada, ali i prihoda od prodaje nepokretnosti i stanova u vlasništvu grada Beograda. Postoje najave da će se i tokom jula nastaviti prodaja nepokretnosti i stanova u vlasništvu grada, dok je za jesen planirana i prodaja garaža i poslovnog prostora, tako da se i u narednom periodu može očekivati povećanje prihoda države po ovom osnovu.

* Do 2014. godine rok za podnošenje poreske prijave je bio 90 dana od isteka perioda za koji se utvrđuju poreske obaveze, pa su umesto u junu prihodi od poreza na dobit bili vanredno visoki u martu (sada je rok za podnošenje poreske prijave 180 dana).

* Fiskalni savet je još pri oceni Zakona o budžetu za 2015. godinu procenio da će usled depresijacije dinara tokom 2014. godine, prihodi od poreza na dobit najverovatnije biti niži od prošlogodišnjih, a samim tim i plana za 2015. godinu.

Rashodi opšte države

U junu po prvi put ove godine beležimo međugodišnji rast javnih rashoda, uprkos osetnom smanjenju najvećih kategorija rashoda - penzija i plata. Rashodi konsolidovane države u junu iznosili su 155 mlrd dinara, što je za gotovo 5 mlrd dinara više u odnosu na isti mesec prethodne godine. Iako su rashodi za plate i penzije bili očekivano niži za preko 5 mlrd dinara, ostali troškovi države povećani su za gotovo 10 mlrd dinara. Konkretno, rashodi za kamate i robu i usluge porasli su za po 3,5 mlrd dinara, socijalna davanja za 1,7 mlrd dinara, a ostali ostali tekući rashodi za oko 1,2 mlrd dinara.

• Rashodi za zaposlene u junu izvršeni su u skladu sa očekivanjima, ali su za ostvarenje budžetskog plana neophodna najavljena otpuštanja u javnom sektoru.

Rashodi opšte države za zaposlene u junu iznosili su 34,6 mlrd dinara, što je smanjenje u odnosu na isti mesec prethodne godine za preko 10%. Kao i u prethodnim mesecima, gotovo celokupno međugodišnje smanjenje ovih rashoda može se objasniti prošlogodišnjim smanjenjem plata u javnom sektoru većih od 25.000 dinara za 10% (neznatan deo ukupnog smanjenja mase zarada u junu posledica je povećanog prirodnog odliva zaposlenih u penziju krajem prošle godine, promene obračuna minulog rada, ukidanja smenskog rada i slično). Napominjemo i da je s junskim podacima izvršena revizija rashoda države za zaposlene u drugom tromesečju. Naime, jedan deo plata zdravstvenih radnika (u proseku oko 1 mlrd dinara mesečno), retroaktivno je prebačen sa pozicije rashoda za robu i usluge na poziciju rashoda za zaposlene. Na taj način je ukupno međugodišnje smanjenje mase zarada u prvoj polovini godine postalo znatno manje nego što su to pokazivali dosadašnji podaci i iznosi 10,9%.* Novi podaci dodatno potkrepljuju tvrđenje da je za ostvarenje budžetskog plana u 2015. godini (a posebno fiskalnih ciljeva u 2016. godini) neophodno otpočinjanje najavljenog smanjenja broja zaposlenih u javnom sektoru za 9.000 počev od septembra.

• U junu beležimo rast kapitalnih rashoda, ali je njihova realizacija i dalje slabija u odnosu na prošlu godinu. Povećanje javnih investicija u junu u odnosu na prethodne mesece očekivano je, imajući u vidu da se tokom letnjih meseci obično ubrzava investiciona aktivnost države. Naime, kapitalni rashodi iznosili su 9,8 mlrd dinara, što je gotovo dvostruko više u odnosu na prosečno izvršenje u prvih pet meseci 2015. godine. Porast ovih rashoda u odnosu na maj za oko 4 mlrd dinara najvećim delom posledica je većeg investiranja na nivou lokalnih samouprava (rast od oko 1,5 mlrd dinara), kao i rasta investicija u putnu infrastrukturu (JP „Koridori Srbije" i JP „Putevi Srbije") u iznosu od oko 1,3 mlrd dinara. Uz to, povećano je i izvršenje investicija koje se finansiraju iz projektnih zajmova za 0,8 mlrd dinara, dok je na nivou Republike zabeležen tek neznatni rast od 0,3 mlrd dinara. Međutim, u poređenju sa istim mesecom prošle godine, realizacija kapitalnih rashoda ipak je slabija i to za više od 1 mlrd dinara.

• Procenjujemo da kašnjenje u izvršenju kapitalnih rashoda u prvih šest meseci 2015. godine iznosi oko 13 mlrd dinara. Naime, u prvoj polovini godine javne investicije opšte države realizovane su u iznosu od oko 34 mlrd dinara, što čini tek 28% ukupnog budžetiranog iznosa za ovu godinu. Ukoliko se u obzir uzme uobičajena realizacija javnih investicija u ovom periodu, kao i plan za 2015. godinu, procenjujemo da kašnjenje u periodu januar - jun iznosi oko 13 mlrd dinara. Napominjemo, pritom, da najveći deo kašnjenja potiče od slabog izvršenja kapitalnih rashoda koji se finansiraju iz budžeta Republike - zaključno s junom realizovano je svega 6 mlrd dinara od ukupno planiranih 48 mlrd dinara za 2015. godinu. Određeno odstupanje od plana prisutno je i kod investicija u putnu infrastrukturu (koje su u nadležnosti JP „Putevi Srbije" i JP „Koridori Srbije", uključujući i projektne zajmove), iako u znatno manjoj meri u poređenju sa republičkim budžetom, dok se kapitalni rashodi na lokalnom nivou vlasti izvršavaju približno u skladu sa ovogodišnjim planom.

• Iako je u junu zabeležen međugodišnji rast rashoda za robu i usluge za preko 3 mlrd dinara, ukupni izdaci u prvoj polovini godine ukazuju na sporije trošenje od uobičajenog. Uprkos junskom povećanju rashoda za robu i usluge, prema procenama Fiskalnog saveta, ukupno izvršenje u prvih šest meseci 2015. godine je za 4 - 5 mlrd dinara manje od uobičajenog nivoa u ovom delu godine. Postoje, međutim, određene indicije da ostvarene uštede (bar delom) nisu rezultat planske štednje, već neblagovremenog izmirivanja obaveza pojedinih budžetskih korisnika i gomilanja docnji. Prema podacima Ministarstva finansija, posebno su problematične docnje u zdravstvu po osnovu nabavljenih dobara i usluga koje su u julu dostigle 9 mlrd dinara, a prosečno kašnjenje u plaćanju iznosi čak 224 dana. 5 Stvaranje docnji budžetskih korisnika samo privremeno umanjuje rashode za robu i usluge jer će njihovo plaćanje opteretiti budžet u drugoj polovini ove, ili u narednim godinama. Podsećamo da je odlaganje rešavanja problema docnji u zdravstvu jednom već rezultovalo preuzimanjem dugovanja zdravstvenih ustanova od strane republičkog budžeta u 2013. godini u iznosu od oko 5 mlrd dinara.

* Iz tog razloga, npr. nominalno smanjenje rashoda za zaposlene u maju sada ne iznosi preko 13%, već 10,6% (videti izveštaj „Fiskalna kretanja u maju 2015. godine"). Razlika od oko 2,4 p.p. posledica je pomenutog prebacivanja dela rashoda sa pozicije robe i usluga na poziciju plata u zdravstvu, što se vrši tromesečno.

1.3 Javni dug

Dug opšte države u junu smanjen je za preko 300 mln evra i na kraju meseca iznosio je 24,2 mlrd evra ili 73,5% BDP-a. Unutrašnji dug Republike Srbije smanjen je za 150 mln evra, što je rezultat suprotstavljenih kretanja: direktne obaveze države smanjene su u junu za oko 170 mln evra, dok je u isto vreme povećan dug po osnovu izdatih garancija na zaduživanje javnih preduzeća za oko 20 mln evra. Smanjenje direktnih obaveza u najvećoj meri posledica je isplate drugog dela rate stare devizne štednje za 2015. godinu u iznosu od oko 160 mln evra (prvi deo od 100 mln evra država je građanima isplatila u maju). S druge strane, povlačenje još jednog dela kredita za likvidnost Srbijagasa (za koji je država izdala garanciju krajem 2014. godine) dovelo je do povećanja indirektnih obaveza za oko 20 mln evra.* I spoljni dug Republike Srbije smanjen je u ovom mesecu za oko 150 mln evra kao rezultat, najverovatnije samo privremenog, oporavka vrednosti evra u odnosu na američki dolar. Naime, za razliku od prethodnih meseci, evropska valuta ojačala je u junu za preko 2%, što je doprinelo smanjenju ukupnih dolarskih obaveza kada se izraze u evrima (primera radi, dug Srbije samo po osnovu emitovanih evroobveznica smanjen je usled kursnih razlika za oko 110 mln evra).

* Neki od najvećih dužnika su: Apoteka „Pančevo" (preko 800 mln dinara), Zdravstveni centar „Užice" (preko 500 mln dinara), Apoteka „Zaječar" (400 mln dinara), ZU „Klinički centar Srbije" (preko 350 mln dinara), Institut za transfuziju krvi Srbije (skoro 300 mln dinara), itd.

* Od ukupno garantovanih 200 mln dolara za 2015. godinu, Srbijagas je zaključno s junom povukao 160 mln dolara, čime je ukupan iznos kredita ovog preduzeća za koje je država garantovala (i koje trenutno otplaćuje umesto Srbijagasa) dostigao 735 mln evra.

Grafikon 1: Javni dug Republike Srbije, 2009 - jun 2015. godine

Izvor: Uprava za javni dug, obračun Fiskalnog saveta

Javni dug je zahvaljujući povoljnim fiskalnim kretanjima smanjen u drugom tromesečju za preko 400 mln evra, dok je od početka godine povećan za gotovo 1 mlrd evra. U prvoj polovini 2015. godine zabeležen je budžetski deficit za oko 500 mln evra manji od načelnog plana, što je omogućilo manji obim zaduživanja države u drugom tromesečju (javni dug je u periodu od aprila do juna smanjen za 430 mln evra). Od početka godine, javni dug je povećan za oko 340 mln evra kao rezultat novog zaduživanja, najvećim delom za finansiranje budžetskog deficita koji je u prvih šest meseci iznosio oko 290 mln evra. Međutim, povećanje ukupnih obaveza države je u ovom periodu bilo znatno veće i iznosilo je gotovo 1 mlrd evra (sa 23,2 mlrd na 24,2 mlrd evra), što najvećim delom može biti objašnjeno negativnim uticajem kursnih razlika. Naime, dolar je nominalno ojačao u odnosu na evro za oko 8%, što se usled nepovoljne valutne strukture javnog duga automatski odrazilo na povećanje ukupne zaduženosti države za preko 630 mln evra.

U julu očekujemo blago povećanje javnog duga usled pojačanog zaduživanja na domaćem finansijskom tržištu, ali i ponovnog jačanja američkog dolara. Država je u julu prodala obveznica i zapisa na domaćem tržištu u vrednosti od oko 240 mln evra i kako je to više od iznosa koji je bio potreban za refinansiranje dospelih obaveza, po tom osnovu očekujemo povećanje javnog duga za 50 - 60 mln evra. Takođe, blagom rastu duga u julu trebalo bi da doprinese i očekivano jačanje dolara u odnosu na evro (za 1 - 2%), što potvrđuje pretpostavku da je pozitivni uticaj kursnih razlika na nivo javnog duga u junu mesecu bio samo privremen.

2. Uporedni pregled fiskalnih deficita u zemljama Srednje i Istočne Evrope

I pored znatnog umanjenja deficita u 2015. godini, Srbija još uvek ne spada u evropske zemlje sa niskim deficitom. Srbija će u 2015. godini verovatno ostvariti fiskalni deficit od oko 3,5% BDP-a.7 To predstavlja njegovo veoma veliko umanjenje uzimajući u obzir da je prethodne godine (2014.) deficit države iznosio 6,7% BDP-a, a da je za 2015. godinu prvobitni plan bio da deficit iznosi 5,9% BDP-a. Analizirali smo koliko je taj, nesporno bolji, rezultat javnih finansija Srbije koji očekujemo u 2015. dobar i u odnosu na druge zemlje Istočne i Centralne Evrope. U tom cilju u Tabeli 1 prikazani su podaci o planovima i ostvarenju fiskalnih deficita zemalja Istočne i Centralne Evrope. Ovi podaci pokazuju da Srbija i pored značajnog umanjenja u 2015. još uvek spada među zemlje sa višim fiskalnim deficitom.

Tabela 1: Pregled očekivanih fiskalnih deficita u 2015. godini po zemljama Centralne i Istočne Evrope

Zemlja	Budžetski plan za 2015. godinu (% BDP)	Poslednja prognoza za 2015. godinu (% BDP)
Crna Gora	5,3	5,3
Hrvatska	4,8	5,1
Albanija	4,8	4,9
Slovenija	4,0	4,0
Makedonija	3,8	4,0
Srbija	5,9	3,5 (4,5)
Bugarska	3,0	3,0
Poljska	2,9	2,8
Mađarska	2,7	2,7
Slovačka	2,6	2,6
BiH	2,4	2,4
Rumunija	1,8	1,8
Češka	1,4	1,4
Letonija	1,4	1,4
Litvanija	1,4	1,4
Estonija	0,5	0,5
Prosek (bez Srbije)	2,9	2,9

Izvor: MMF (baza podataka WEO i poslednji dostupni izveštaji za pojedinačne zemlje po osnovu Article IV), Ministarstva finansija pojedinačnih zemalja i procena Fiskalnog saveta za Srbiju

Prosečan fiskalni deficit zemalja Centralne i Istočne Evrope je 2,9% BDP- a, a dve trećine posmatranih zemalja je svelo svoj deficit u granicu od 3% BDP-a.

Većina zemalja Istočne i Centralne Evrope u 2015. svela je svoje fiskalne deficite blizu srednjoročno održivog nivoa, a među njima prednjače Baltičke zemlje (Estonija, Letonija i Litvanija) sa deficitima ispod 1,5% BDP-a. Na drugoj strani raspodele nalaze se zemlje koje još uvek nisu rešile probleme svojih javnih finansija i čiji deficiti i dalje premašuju nivo od 4% BDP-a, a to su: Crna Gora, Hrvatska, Albanija, Slovenija i Makedonija. Srbija i pored znatnih poboljšanja u 2015. suštinski još uvek pripada ovoj drugoj grupi zemalja (Tabela 1).8 Čak i kada bismo (nekritički) prihvatili deficit od 3,5% BDP-a kao pravu meru njegove veličine (umesto 4,5% BDP-a), on bi i tada bio osetno veći od 2,9% BDP-a koliko iznosi prosek posmatranih uporedivih zemalja, odnosno dve trećine posmatranih zemalja i dalje bi imalo niže deficite od Srbije.

Glavni razlog za nešto veći deficit u Srbiji je kašnjenje u sprovođenju fiskalne konsolidacije. Većina drugih zemalja Centralne i Istočne Evrope je sa smanjivanjem fiskalnog deficita počela još u 2010. godini. Neke zemlje, poput Litvanije, su u 2009. godini imale ogroman deficit od preko 9% BDP-a, ali su ga u srednjem roku (uz oštre mere konsolidacije) uspešno smanjile na nivo od oko 1% BDP-a. U Srbiji to međutim nije bio slučaj. Srbija je u 2009. imala relativno umeren deficit od 4,5% BDP-a (manji od većine drugih posmatranih zemalja), ali ga je do 2014. godine, uz određene oscilacije, povećavala umesto da ga smanjuje. Zbog tog kašnjenja u sprovođenju odlučnih mera fiskalne konsolidacije, Srbija je 2014. godinu završila sa deficitom od 6,6% BDP- a koji je bio najveći u odnosu na sve druge posmatrane zemlje Centralne i Istočne Evrope, ali i visokim i brzo rastućim javnim dugom od preko 70% BDP-a, koji je direktna posledica višegodišnjeg ostvarivanja velikih deficita.

Povoljniji rezultati u 2015. godini nagoveštavaju da bi Srbija mogla da uhvati korak sa uporedivim zemljama - ukoliko se nastavi s doslednim sprovođenjem fiskalne konsolidacije i u narednim godinama. Uspešno sprovođenje fiskalne konsolidacije u 2015. godini već se odražava na napredak Srbije u komparativnim analizama. Kao ilustrativan primer može da posluži i to što je deficit planiran za 2015. godinu od 5,9% BDP-a bio najveći u odnosu na sve druge posmatrane zemlje i to je prikazano u prvoj koloni Tabele 1. Međutim, usled uspešnijeg od očekivanog sprovođenja prve faze fiskalne konsolidacije, deficit će biti osetno manji od plana, što Srbiju već u 2015. pomera sa mesta „najlošije" rangirane zemlje Istočne i Centralne Evrope (druga kolona Tabele 1). To je još daleko od spektakularnog napretka, ali predstavlja veoma dobar početak. Dakle, rezultati iz 2015. dobar su nagoveštaj da bi Srbija mogla i pored velikog kašnjenja da „uhvati korak" sa uspešnijim uporedivim zemljama, ali za to je neophodno da se započeti proces fiskalne konsolidacije nastavi i u narednim godinama, odnosno da početni dobri rezultati ne budu povod za prerano odustajanje od najvažnijih mera za srednjoročno umanjenje deficita.

* U procenjenih 3,5% BDP-a deficita su uključene i neke „loše" i privremene uštede - neefikasno izvršenje javnih investicija, manje isplate otpremnina za otpuštanje viška zaposlenih i drugo. Zbog toga ocenjujemo da „stvarni" fiskalni deficit sa kojim se ulazi u 2016. godinu zapravo iznosi oko 4,5% BDP-a, iako će formalno deficit najverovatnije iznositi oko 3,5% BDP-a. U deficitu od oko 3,5% BDP- a,očekujemo da će republički nivo vlasti napraviti oko 3% BDP-a, a ostali nivoi vlasti oko 0,5% BDP-a.

Fiskalna kretanja u junu 2015. godine u PDF , Fiskalni savet 31. jul 2015.)

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---