RED PRIČE, RED OBEĆANJA: Aleksandar Vučić i Mohamed bin Zajed al Nahjan

Srbija i Ujedinjeni Arapski Emirati >

Presušile najave

Šta je sve bilo najavljivano u privrednoj saradnji između Srbije i UAE, a šta je ostvareno

"Zbog štednje nisam vodio kameru, eto, da vam iskreno kažem. To je bio jedini razlog", prokomentarisao je predsednik vlade Aleksandar Vučić konstataciju novinara RTS-a da se nije mnogo pričalo o Vučićevoj poslednjoj poseti Ujedinjenim Arapskim Emiratima (emisija "Oko", četvrtak, 10, septembar).

I zaista, za razliku od prethodnih Vučićevih odlazaka u UAE, ovoga puta nije bilo nikakve pompe niti izveštaja u medijima. Sve što je srpska javnost saznala o čemu je predsednik vlade razgovarao u Abu Dabiju, nalazilo se u dva saopštenja vladine Kancelarije za saradnju sa medijima, koja su svojom šturošću rečito govorila da je vest – da nema vesti.

Predsednik vlade nije bio mnogo rečitiji o svojoj poseti ni u emisiji "Oko" na RTS-u. Osim što je uštedom novca obrazložio uštedu informacija, izjavio je i da je otišao da moli za još jednu milijardu kredita, a onda je, mnogo duže, podsećao na dosadašnju uspešnu saradnju Srbije i UAE, ističući u prvi plan kompanije Al Ravafed, Air Serbia i projekat "Beograd na vodi", uz podsećanje da su UAE Srbiji donirali "ne manje od 30 miliona, što u čistom novcu, što u kućama".

KAO DA JE BILO NEKAD: Isuviše je malo prostora da bi se nabrojali svi najavljeni projekti koje će Emirati realizovati u Srbiji, pa ćemo dati samo njihov skraćeni prikaz, navodno vredan više od 15 milijardi evra, sve dok ih "Brana jednog dana nije gumom izbrisao", a realnost svela na praznu priču, puko samopromovisanje i večitu predizbornu kampanju.

Za one ugovore kojima se predsednik vlade hvali (ali ih ne objavljuje, dok ne dotera do duvara), dolazilo je i dolazi bezbroj argumenata i informacija zbog čega su štetni po državu Srbiju – sve zahvaljujući početnoj premisi, sporazumu dve države koji omogućava da budu ignorisani zakoni Republike Srbije. Sa te strane, moglo bi se reći da je sva sreća što se daleko najveći broj najavljenih projekata nije i neće ni realizovati. Istovremeno, valja se zapitati – ako su ovi ugovori štetni po Republiku Srbiju, kao što se tvrdi, ko od njihovih potpisnika ostvaruje prekomernu korist: investitor, vladajuća stranka u Srbiji, ili oba potpisnika zajedno? Takođe, zanimljivo je primetiti da je u medijima zamrla priča o vojnoj saradnji, koju neki smatraju i najvažnijom i najobimnijom u međudržavnom poslovanju, uprkos tome što je, po nekim izvorima, raketni sistem "ALAS" i te kako aktuelan u poslovanju između dve države. Malo ko pominje i Mirabank, banku koja je u decembru 2014. dobila dozvolu za rad. U 2014, portal "Middle East Eye" je označio Muhameda Dahlana, ličnog savetnika prestolonaslednika Abu Dabija, kao ključnog posrednika u poslovima između Srbije i UAE. Predsednik Nikolić je odlikovao Dahlana 2013. Ordenom srpske zastave drugog stepena "za učvršćivanje miroljubive saradnje i prijateljskih odnosa dve zemlje".

Delovalo je na početku "arapske priče", da je glavni čovek za pregovore sa Arapima bio tadašnji ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić, a da je Vučić prisutan u funkciji ministra odbrane, koordinatora službi bezbednosti i u fantomskoj funkciji "prvog potpredsednika vlade". I već je ta prva poseta Emiratima, u oktobru 2012, bila izuzetno plodonosna – barem u najavama. Ugovoren je izvoz oružja od 150 miliona evra, a sa kompanijom Al Dahra potpisan je sporazum, uz očekivano ulaganje od 100 miliona evra u srpsku poljoprivredu. Štaviše, pisalo se da Al Dahra želi da navodnjava milion hektara srpskih oranica, uz investiciju od 1,25 milijardi evra.

No, to je bio tek početak. Kao na traci, ređali su se novi projekti i nove milijarde koje treba da uđu u Srbiju, a ujedno, utaban je i put novoj vrsti logike, koja će se ubuduće obilato koristiti, naročito kod "Beograda na vodi". Na negodovanja poljoprivrednika što je zemlja ponuđena Al Dahri i šeiku Muhamedu, a ne domaćim poljoprivrednicima, niti je organizovan tender, ministar Dinkić je, u suštini, rekao sledeće – izvadite vi 150 miliona evra za deset preduzeća koje nudimo Al Dahri, pa možemo i sa vama da pričamo. Kasnije će isti argument upotrebiti Aleksandar Vučić – svima koji su kritikovali "Beograd na vodi" jednostavno je rekao: dajte vi 3,5 milijardi, pa gradite gde hoćete.

U decembru 2012, Dinkić je izjavio da sa partnerima iz UAE pregovara o kreditu od 300 miliona evra sa kamatom od 1,5 odsto na 20 godina otplate, a taj novac bi išao u sistem za navodnjavanje. "U kratkom roku, možemo da utrostručimo izvoz poljoprivrede", rekao je tada Dinkić’, najavivši i dolazak banke iz Emirata (Mirabank je dobila dozvolu za rad u decembru 2014, a u septembru te godine najavljeno je da će ova banka uložiti pet milijardi evra u Srbiju). U januaru 2013, Vučić je najavio "više važnih ugovora u visini od nekoliko stotina miliona evra sa Emiratima", uz razvijanje raketnih sistema, protivoklopnog naoružanja i artiljerijskih oruđa.

U februaru 2013, Aleksandar Vučić i Abdulah bin Zajed Al Nahjan potpisali su Sporazum o saradnji između dve vlade u mnogim oblastima, a posebno su detaljno bile obrađene oblasti poljoprivrede, logistike i transporta i nekretnina. Članom 6 ovog sporazuma, koji je ratifikovala Narodna skupština mesec dana kasnije, praktično je ukinuto važenje domaćeg zakonodavstva za sve buduće poslove između vlada Srbije i UAE, i svi potonji ugovori koji su potpisivani – poznati i nepoznati – nisu uzimali u obzir šta piše u Ustavu i zakonima Srbije: "Sporazumi, ugovori, programi i projekti zaključeni u skladu sa ovim sporazumom ne podležu javnim nabavkama, javnim tenderima, javnim nadmetanjima ili drugom postupku predviđenom nacionalnim zakonodavstvom Republike Srbije", piše u članu 6 Sporazuma.

Zanimljivo je primetiti i šta piše u odeljcima o saradnji u poljoprivredi i nekretninama. "Republika Srbija je spremna da vodećoj poljoprivrednoj kompaniji iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koju predloži UAE Strana, ponudi imovinu u poljoprivrednim kompanijama u državnom vlasništvu, dugoročni zakup poljoprivrednog zemljišta i/ili poslovnu saradnju, sve po pravilima i uslovima o kojima se Strane u ovom sporazumu dogovore, ili svaka Strana i privatni sektor, ili koje dogovori privatni sektor obeju Strana", piše u odeljku o poljoprivredi, a o saradnji u oblasti nekretnina stoji: "Da bi sprovele aktivnosti u ovoj oblasti saradnje, Strane su saglasne da se tamo gde postoji potreba da se obezbede ulaganja u određene kapacitete i nepokretnu imovinu (...) u Republici Srbiji koja je u državnom vlasništvu, kada se prepozna zajednički interes, Republika Srbija se obavezuje da će prodati određenu nepokretnu imovinu subjektima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, ili će investirati zajedno sa njima(...)".

UBRZANJE NAJAVA: Ovo je još više ubrzalo najave: ulaganje od 220 miliona evra u raketni sistem "ALAS"; ulaganje od četiri milijarde evra kompanije Mubadala u fabriku čipova ("Srbija bi do 2020. godine mogla biti regionalni lider u ekonomiji, a realizacijom poslova s kompanijom Mubadala za pet godina bio bi zbrisan spoljnotrgovinski deficit zemlje", Aleksandar Vučić u oktobru 2013); 500 miliona evra za srpsku poljoprivredu; prodaja Luke Pančevo; 33 miliona dolara za proizvodne linije u Krušiku, UTVA i Teleoptiku; "ulaganja i do milijardu evra" (Ivica Dačić), ulaganje u infrastrukturu i saradnja sa Crvenom zvezdom; izgradnja terena za polo na hipodromu u blizini Čačka, kao i golf terena, hotela i banje "iz temelja" (Velimir Ilić)...

Prvog avgusta 2013. objavljeno je da je Etihad kupio JAT Airways (ugovor će, delimično, biti obelodanjen godinu dana kasnije), odnosno da je osnovana nova kompanija Air Serbia, u kojoj Srbija ima 51, a Emiraćani 49 odsto vlasništva. Mediji su izvestili i da je, za samo nekoliko dana, najpre Direkcija za imovinu kupila hotel Jugobanke na Kopaoniku za 2,1 milion evra, a potom ga vlada Srbije prodala kompaniji šeika Muhameda bin Zajeda, za 1,5 miliona evra. Šeik je potom hotel srušio do zemlje, a po poslednjim informacijama, ovih dana je počeo da gradi nov, čiji se završetak planira za dve godine. Negde tih dana, u septembru 2013, Vučić je izjavio da je "zamolio šeika Muhameda bin Zajeda da UAE Srbiji daju dve ili tri milijarde dolara po najnižoj kamatnoj stopi na 20 ili 30 godina". U oktobru je Vučić najavio izgradnju fabrike komponenata za avione erbas i boing, vrednu "stotine miliona evra", a Mlađan Dinkić, koji je u međuvremenu bio izbačen iz vlade, ali ne i iz posla sa UAE, izjavio je da "Srbiji sto puta više vredi aranžman s UAE nego s MMF-om, i ukoliko uspe da ga realizuje, sporazum s Fondom joj neće biti ni potreban".

U prethodnom periodu "utihnula" je priča sa Al Dahrom, ali je počela priča o Al Ravafedu. Negde pred kraj 2013, počela je i priča o "Beogradu na vodi", uz objašnjenje Aleksandra Karlovčana, člana glavnog odbora SNS-a, da će na ovom projektu biti zaposleno oko 200.000 ljudi, te da za idejna rešenja projekta neće biti raspisan konkurs, "ali ćemo u projekat uključiti sve relevantne institucije, poput Arhitektonskog i Građevinskog fakulteta, Inženjerske komore Srbije, strukovnih udruženja". Negde u ovo doba, Siniša Mali, tada predsednik Privremenog organa Beograda, kao odgovor na zahtev za objavljivanjem prirode pravnog posla između države i kompanije Eagle Hills, poručio je organizaciji Transparentnost Srbija "da pozovu investitore da ulažu u Beograd, ako ih imaju, a grad će im obezbediti projekte". Nakon početne licitacije o ukupnoj vrednosti celog projekta od osam milijardi evra, pa potom 3,5 milijardi evra i rokom od četiri godine za izgradnju, u aprilu 2015. je Zorana Mihajlović potpisala ugovor sa kompanijom Eagle Hills, po kojem arapska strana treba da uloži 150 miliona evra, i da doda još 150 miliona pozajmice za projekat "Beograd na vodi". U avgustu 2015, Eagle Hills je uplatom od 22.000 evra postao vlasnik 68 odsto "Beograda na vodi", dok je Srbija sa uloženih milion dinara osnivačkog kapitala, infrastrukturne radove i zemljištem postala vlasnik 32 odsto "Beograda na vodi". Ugovor do danas nije objavljen.

U martu 2014, Aleksandar Vučić je dogovorio, a ministar finansija Lazar Krstić odleteo u Abu Dabi da potpiše ugovor o kreditu od milijardu dolara na deset godina, uz kamatu od dva odsto. "Zahvaljujući kreditu UAE mi ćemo godišnje uštedeti 40 miliona dolara, što je za deset godina poklon od 400 miliona dolara od UAE", rekao je tada Krstić. U maju iste godine, tada predsednik Privredne komore Srbije, a sada ministar privrede Željko Sertić najavio je dogovor o prodaji sušenog i svežeg voća iz Srbije kompaniji Lulu, a ujedno i rekao da "imamo kompaniju koja je zainteresovana za posao sa Galenikom". U julu je, kao tadašnji ministar privrede, Dušan Vujović potpisao ugovor o zajedničkom ulaganju u poljoprivredu sa Al Ravafedom, uz investicije arapskog partnera od 140 miliona evra.

ODMOTAVANJE: Sva je prilika da vlada Srbije ni ova dva ugovora sa Etihadom ne bi objavila ni u avgustu 2014, niti kasnije, da "Vreme" i BIRN nisu objavili svih pet ugovora o kupovini JAT-a. Tada je obelodanjeno da vlada Srbije treba da obezbedi najmanje 326 miliona dolara u prve tri godine, i da za to ima vlasništvo od 51 odsto u Air Serbia, a da Etihad ulaže 40 miliona dolara za 49 odsto udela u vlasništvu. Vučić je nedelju dana kasnije objavio dva ugovora i jedan aneks ugovora, a nekadašnji ministar privrede Saša Radulović je izjavio tada da bi obaveze države po ovom ugovoru mogle da narastu i do pola milijarde dolara. "Etihad ulaže 40 miliona dolara. Tačka. Ni dolara više. Za to dobija 49 odsto kompanije Air Serbia. Država Srbija preuzima sanaciju dugova od 500 miliona dolara. Država Srbija ulaže 282 miliona dolara. Za to dobija 51 odsto od 320 miliona dolara. Etihad ulaže 40 miliona dolara. Za to dobija 49 odsto od 320 miliona dolara", napisao je Radulović u "Vremenu" (21. avgust 2014). U istom tekstu osvrnuo se i na Al Ravafed: "Al Ravafed ne ulaže u zajedničku kompaniju praktično ništa. U obavezi je da obezbedi pozajmicu (kredit) od 115 miliona evra kojom će biti kupljeno zemljište ispod cene i koju će zajednička kompanija vraćati sa kamatom. Time će praktično prihodima ostvarenim na zemljištu kupiti zemljište." Po finansijskom izveštaju, Air Serbia je iskazala neto dobitak u 2014. od 320 miliona dinara (oko 2,7 miliona evra), a finansijski izveštaj pokazuje da je u 2014. ova kompanija imala državnu pomoć Republike Srbije u iznosu od 8,4 milijarde dinara (oko 70 miliona evra).

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---