RAZUMEVANJE: Patrijarsi Irinej i Kiril

Pravoslavlje i ljudska prava >

Daleko čedo hrišćanske teologije

Kritike koje dolaze iz tabora pravoslavnih, naglašavaju neki zapadni religiolozi, na račun savremenog koncepta ljudskih prava, mogu se shvatiti i kao doprinos toj ideji

Teorija o ljudskim pravima često sa shvata kao krajnje sekularan koncept. U tom duhu, pravoslavlje i deo hrišćanskih crkava, se vide kao neprijateljski raspoloženi prema tome. U stripu britanskog humorističkog magazina, iz 1895, pod nazivom "Skromnost" prikazuje se mladi paroh koji doručkuje kod biskupa. Na meniju su između ostalog kuvana jaja. Biskup mu kaže: "Bojim se da ste dobili loše jaje", a paroh odgovara: "Ne, uveravam vas! Neki delovi su odlični." Sama šala je postala poznata kao slikovito objašnjenje da nešto ne valja – ono što je dobro u delovima, u stvari je loše. Jedan hrišćanski teolog napisao je da je ovo (površni) uticaj koji se može steći o pravoslavnom stavu prema ljudskim pravima – koncept je dobar u delovima, drugim rečima – loš je. Naravno, situacija ne može biti ni izbliza tako jednostavna. Činjenica jeste da se pravoslavni teolozi, kao i određene crkve, ne odnose do kraja afirmativno prema savremenom konceptu ljudskih prava. On se vidi kao izraz Zapada, njegovih liberalnih vrednosti i individualizma koji je praćen porukom "sve može", te se otuda smatra pretećim po pojedina učenja Crkve i po važnost života u zajednici. Naravno, odmah treba naglasiti da samo pravoslavlje nije monolitan blok, već se unutar njega mogu čuti različiti glasovi – od srdačnog prihvatanja, preko konstruktivne kritike, pa do oštrog odbacivanja ovog koncepta.

Zajednički pravoslavni stav još nije jasno izražen, a Crkve, teolozi, sveštenici izražavaju svoja mišljenja o tom pitanju, uz elemente koji su zajednički svima.

"Ljudska prava možemo posmatrati i kao daleko čedo hrišćanske teologije. Hrišćansko razumevanje ličnosti je veoma doprinelo samom pojmu prava čoveka. Svakako da ljudska prava mogu imati i druga utemeljenja, ali se ne može zanemariti ni ovaj, teološki aspekt. Sve crkve naglašavaju tu činjenicu – čovek je stvoren kao ikona Božija i svaka ličnost je sveta", kaže za "Vreme" dr Zoran Devrnja, docent na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu i sveštenik u paraklisu Svetog Jovana Zlatoustog u Studentskom gradu.

To da je svaki čovek svet podrazumeva, u hrišćanskoj teologiji, da svako ljudsko biće, nezavisno od pola, rase, jezika, kulture, seksualne orijentacije, verskih ubeđenja, poseduje vrednost i dostojanstvo. Odavde se vidi da je ideja ljudskih prava ista u savremenom i u hrišćanskom konceptu, ali se razlikuje u temelju, u onome na čemu se ta prava zasnivaju. "Stoga ostavljajući po strani pitanje o pravom utemeljenju ljudskih prava, zarad zajedničkog delovanja (teista i ateista), možemo zaključiti da šta god da taj temelj jeste, vernici i ateisti ili agnostici (...) još uvek se mogu udružiti i nastupati zajedno kada se ova prava krše. Oni treba da reaguju zajedno sa svešću da ni na nebu ni na zemlji ne postoji cilj toliko svet da bi se radi njegovog dostizanja ljudsko biće upotrebilo kao sredstvo", piše u svom radu profesor Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Vladan Perišić.

Dok se ostale pravoslavne crkve nisu zvanično i jasno izjasnile o ljudskim pravima, Vaseljenska i Moskovska patrijaršija su to učinile. Kako objašnjava naš sagovornik Zoran Devrnja, Vaseljenska patrijaršija je učinila prvi iskorak kada je sada tiranski arhiepiskop Anastasije, u Bangkoku, 1979. godine, na skupu UNESKO-a govorio afirmativno o ljudskim pravima, ali uputio i nekoliko kritika (vidi Tačke trenja). Ruska pravoslavna crkva je, 2008. godine, izdala sveobuhvatan dokument "Osnovi učenja Ruske pravoslavne crkve o dostojanstvu, slobodi i ljudskim pravima". Mnogi su to pozdravili kao pokušaj jedne pravoslavne crkve da uđe u dijalog sa sekularnom modernošću. Sam dokument je kritikovan zbog formulacije da je ljudsko dostojanstvo moralno pitanje i da na osnovu toga proizilazi da onaj koji dela nemoralno ne poseduje u dovoljnoj meri to dostojanstvo. I pojedini teolozi Srpske pravoslavne crkve pisali su protiv ovakvog stava, naglašavajući da su ljudska prava univerzalna i da pripadaju svakom ljudskom biću, bio on moralan ili ne.

Kada je reč o Srpskoj pravoslavnoj crkvi, ona, kao što je poznato, nije izdala dokument koji bi se direktno bavio ovom temom. Zoran Devrnja naglašava da ne treba prenebregnuti da su pravoslavne crkve učestvovale u debati o ljudskim pravima kao članice Svetskog saveza crkava gde je to bilo veoma zastupljeno u agendi. Takođe, pravoslavne crkve su bile pod snažnim ideološkim pritiskom te istorijski kontekst u drugoj polovini dvadesetog veka nije bio takav da bi omogućio nesmetano i dublje bavljenje ovim temama. Konačno, poslednjih decenija pojedini teolozi SPC-a, Vladan Perišić, Radovan Bigović, Zoran Devrnja i drugi, dali su svoj doprinos radovima o ljudskim pravima.

Kritike koje dolaze iz tabora pravoslavnih, naglašavaju neki zapadni religiolozi, na račun savremenog koncepta ljudskih prava, mogu se shvatiti i kao doprinos toj ideji.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---