Zakoni, lista opasnih zanimanja...

Od prošle godine Srbija je jedna od deset država koje su obuhvaćene globalnim projektom Međunarodne organizacije rada (MOR, odnosno ILO) s namerom da se suzbije dečji rad. Prema podacima MOR-a, u Srbiji radi od 8000 do 10.000 dece mlađe od 15 godina. Jovan Protić, nacionalni koordinator MOR-a za Srbiju, kaže da se taj broj odnosi mahom na decu u hraniteljskim porodicama, romskim i poljoprivrednim.

Međunarodna organizacija rada je specijalizovana agencija UN koja nastoji da promoviše socijalnu pravdu i međunarodna ljudska i radna prava. Osnovana je 1919. godine i jedina je preživela međunarodna organizacija Versajskog ugovora koju je preuzeo sistem UN – piše na sajtu MOR-a.

Pripreme projekta čiji je pun naziv "Angažovanje i podrška na nacionalnom nivou za smanjenje pojave dečjeg rada" počele su prošlog leta, projekat će zvanično početi polovinom decembra i trajaće 18 meseci. Partneri MOR-a su Ministarstvo za rad, socijalna i boračka pitanja, predstavnici centara za socijalni rad, MUP, Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvo omladine i partneri civilnog društva.

Projekat ima četiri komponente, navodi Jovan Protić. "Pre svega treba uraditi analizu postojećih pravnih instrumenata i zakonskih okvira kako bi se videlo šta nedostaje, analizu na osnovu koje bismo dali preporuku ministarstvima šta treba dopuniti u zakonu. Biće to prilika da se ovdašnji zakonski okviri usklade sa međunarodnim. Naš projekat ne može da utiče na Skupštinu, ali može da ukaže ministarstvima šta treba da se uradi." S tom namerom planirana je i izrada studije o eksploataciji dece i dečjem radu, sa naglaskom na zloupotrebu dece za prosjačenje i u pornografske svrhe, kao i izrada sveobuhvatne Nacionalne strategije i Nacionalnog akcionog plana za borbu protiv dečjeg rada, uključujući njegove najgore oblike. Uradiće se i mapiranje i analiza postojećih nacionalnih i lokalnih socijalnih programa i politika koji se tiču dečjeg rada, žrtava trgovine decom i ranjivih grupa kao što su romska deca.

Sledeća komponenta, navodi Jovan Protić, odnosi se "na listu zanimanja opasnih po decu, Srbija je jedna od zemalja koja takvu listu nema. Postoji globalni spisak opasnih zanimanja po decu, i svaka zemlja ga prilagođava sebi. Ovde se ne radi samo o fizički opasnim zanimanjima već o svim onim koja odvajaju dete od obrazovnog sistema. Treća komponenta, obuka inspektora, operativno je najbitnija zato što omogućava da se reši problem nadležnosti. Na primer: inspektor rada ima nadležnost da uđe u prijavljeni objekat, recimo u kafanu na kraju grada, kako bi proverio da li neko u njoj radi bez ugovora, ali ne može i da deluje ako tu radi neko ko ne bi trebalo da radi, nego mora da prijavi policiji. Sve to dugo traje. Mi ćemo pokušati da ovim treninzima povežemo inspektore, policiju i centre za socijalni rad kako bi se lakše detektovao dečji rad i kako bi se brzo intervenisalo. U svakom upravnom okrugu u Beogradu organizovaćemo treninge trenera i inspektora rada (focal point) osim za borbu protiv dečjeg rada, i protiv trgovine decom. I, poslednja komponenta je prepoznavanje svesti o dečjem radu. Ljudi, naime, ne reaguju kad vide bilbord na kome golišava devojka reklamira kazino, pa čak i kad je vide da radi u njemu. Potrebno je dakle podići svest kod ljudi o dečjem radu."

Planiran je i pilot-program za rehabilitaciju romske dece putem njihovog povlačenja sa ulice i motivisanjem da se vrate u škole.

Da li će ovaj Projekat MOR-a uticati na smanjenje broja dece koja rade, Jovan Protić kaže da "iako to zavisi od partnera s kojim ga sprovodimo, nema razloga da Projekat ne utiče na poboljšanje već samim tim što će biti popunjeni postojeći zakonski okviri, sačinjena lista opasnih poslova, i što će biti sprovedena obuka inspektora rada".