---

Direktori raznih kulturnih i inih institucija ne dozvoljavaju igranje predstava ili postavljanje izložbi, iako niko to od njih ne zahteva

Predstava "Crvena: Samoubistvo nacije" ipak će večeras, 19. marta biti odigrana u Narodnom pozorištu u Leskovcu. Gostovanje predstave Centra E8 i Bitef teatra bilo je dogovoreno mnogo ranije, ali je upravnik leskovačkog pozorišta Stanislav Grujić odlučio da je skine sa repertoara. "Crvenoj" to nije prvi put: u Zrenjaninu će biti igrana u alternativnom prostoru jer im je tamošnje pozorište, bez objašnjenja otkazalo salu.

Foto kolektiv "Kamerades" skinuo je iz galerije Artget sopstvenu izložbu jer su, po nalogu direktorke Kulturnog centra Beograd Ivone Jevtić, četiri fotografije oštećenih predizbornih plakata, uklonjeni iz izloga ove galerije.

U čemu je problem? Predstava "Crvena: Samoubistvo nacije" problematizuje javni govor na temu pada nataliteta, u kom se teret krivice za to prebacuje na žene; druga tema je nasilje nad ženama u Srbiji, gde su prošle godine 34 žene ubijene u porodičnom ili partnerskom nasilju. Direktor leskovačkog pozorišta detonirao se izjavom da predstava "krši Ustav jer vređa državu". Predstava, naime, počinje songom "Jebi se, Srbijo". Ovaj song treba da predstavi gnev žena kojima se što kroz izjave državnika, što preko medija, poručuje da nisu "dovoljno dobre Srpkinje" jer ne rađaju nove male Srbe. Establišment za to pronalazi razna objašnjenja, od toga da su se odale obrazovanju do toga da im je miliji "hedonistički način života". Hedonistički način života u Srbiji znači, ako stvarno treba objašnjavati, da je žena u svojoj reproduktivnoj fazi uspela da se zaposli u firmi u kojoj su za ovdašnje prilike plate velike. Hedonizam se ogleda u radnom vremenu od 10 i kusur sati, vukljanju laptopa kući da bi se nastavilo sa poslom i nivoom stresa, koji, s oproštenjem, 'oće da dovede do smanjenog kvaliteta jajnih ćelija. S druge strane, može biti i da žena ne radi za velike pare, nego da prosto sebi postavlja pitanje šta će to dete jesti kad prestane da doji, i od kojih para. Nije, dakle, problem u ženi, nego u sistemu. Otud ono "Jebi se, Srbijo".

Uzgred, Ustav veli da su od "izrugivanja Srbije" izuzeti oni koji svoje izlaganje daju u okviru ozbiljne kritike u naučnom, književnom ili umetničkom delu. Tako da je upravnik Slanislav Grujić jednostavno ispao glup. No, kasnije je ipak još malo proučio Ustav, pa je preumio.

Sa Ivonom Jevtić, direktorkom KCB, situacija je nešto drugačija, pošto se nije predomislila, ali sad tvrdi da je reč o nesporazumu, jer, kao, trebala im je dozvola Zavoda za zaštitu spomenika. Nije im trebala nikakva dozvola, jer su fotografije plakata bile unutra, a od Zavoda je dozvola potrebna kad se nešto kači na fasadu. Pravi problem, i to je ono što Ivona Jevtić neće da kaže, jer je i ona ispala glupa, jeste taj što jedna od fotografija prikazuje predizborni plakat SNS-a iz 2012. na kom je lice Aleksandra Vučića svojski zašljopano sprejem. Srebrnim, ako je bitno.

Pošto nikada nećemo saznati šta se dogodilo u glavi Ivone Jevtić, hajde da probamo da zamislimo njen tok svesti. Izložba je postavljena u četvrtak, 17. marta. Zgrada KCB-a ima dva ulaza, jedan s Trga Republike, koji vodi u galeriju Artget na čijim su prozorima visile fotografije, a drugi iz Knez Mihailove koji vodi u službene prostorije KCB-a. Fotografije su visile na prozorima u četvrtak, petak, subotu i nedelju. Pretpostavimo da je Ivona u petak došla na posao iz pravca Terazija i nije videla šta visi s druge strane. Recimo da je u ponedeljak pre posla morala da skokne do bankomata i krenula ka Trgu Republike. Digla je pogled ka galeriji, sva srećna i ponosna što vodi jednu tako važnu instituciju. Ali, umesto da je pri pogledu na gore obasja božanska svetlost i javi joj se Sveti duh lično, Ivoni su se otvorila vrata pakla: "Kuku mene, okačili musavog Premijera", pomislila je Ivona, umalo ne vrisnuvši. Da, znamo da se "premijer" piše sa početnim malim slovom, ali u Ivoninoj glavi to je slovo veliko, veće od boga. Pusti sad i pare i bankomat, utrčala je ko bez duše Ivona u Artget i naredila da se te fotografije skinu. Možda i nije tako bilo, možda je zaista vrisnula od užasa. Ne znamo. Znamo, međutim, da nije ukapirala da su to fotografije, pa je u javnosti lupila da su to bili plakati.

Stanislav Grujić je, s druge strane, na Jutubu pogledao najavu za predstavu, video da tu ima nešto politički. Moguće je da mu je Jutub u srodnim linkovima ponudio pesmu Rokera s Moravu "Nemoj, Mile, ništa politički", te je Stanislav rešio da posluša. Bolje da je pogledao klip iz Radovana Trećeg, onaj gde Zoran Radmilović urla na Milutina Butkovića: "Stanislave... Preterano sereš!" Možda bii tad sve bilo drugačije

Šta je zajedničko nesretnoj Ivoni i malo sretnijem Stanislavu koji je na kraju preumio? Pa, niko od "viših" nije od njih tražio da rade ovo što su uradili. Utronjali su se o svom trošku i napravili skandal. E, sad, što su se Ivona i Stanislav utronjali... Pa, kako da vam kažemo – oboje vode gradske institucije i došli su na ta mesta po političkoj liniji. Na njihovo mesto pretendovalo je još ko zna koliko partijskih drugova, a od svih njh izabrani su baš njih dvoje, kao najposebniji među posebnima. Sada, umesto da vode te institucije koje su im poverene, oni sede u svojim kancelarijama kao preplašeni miševi i paze da ničime ne naruše kolotečinu, da ne talasaju, da ne bude ništa politički, jer ko zna ko bi to i kako mogao da shvati, protumači, da ih drukne gde ne treba ... I ode fotelja. Tužni su likovi Ivona i Stanislav, poput onog Čehovljevog činovnika iz "Činovnikove smrti", koji, jadan, umre od straha zbog sitne greške koju je napravio, a koju niko osim njega nije ni primetio.

No, mora se priznati da su u jednome i Stanislav i Ivona u pravu – velika im je konkurencija. Uzmimo Ivonin primer. Od svih stranaka, SNS ima najveći broj članova. To znači – najviše nenamirenih, željnih radnog ili direktorskog mesta. Teška je to muka, skoro kao "Igre gladi". SNS ima 600.000 članova. Šest stotina hiljada, hajde da napišemo to i rečima, kao kad se popunjava menica za kredit. Jer, kredit i jeste ključna reč: partijski direktori su svoje funkcije dobili na kredit i sad treba da ga vrate. U engleskom ta reč ima drugo značenje – odavanje priznanja ili zasluge. Ivona i Stanko moraju da dokažu da su svoja mesta zaslužili. Zato su se utronjali.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---