Teroristički napadi u Briselu >

Strah u srcu Evrope

Da li su bezbednosne službe opet zakazale i kako dalje u borbi protiv Islamske države

Počelo je u utorak u osam ujutru u holu Zaventema, glavnog briselskog međunarodnog aerodroma. Bomba u koferu eksplodirala je ispred kafetarije "Starbaks" na terminalu za odlaske, a odmah zatim oglasila se i druga eksplozija i ceo stakleni zid aerodromske zgrade razleteo se u paramparčad. Bilans (do utorka po podne): najmanje četrnaestoro mrtvih i mnogo više ranjenih, od kojih su neki u kritičnom stanju. Malo više od sat vremena kasnije, pukla je bomba u vagonu podzemne železnice na stanici Malbek u centru Brisela, nekoliko stotina metara od sedišta Evropske komisije, Saveta i Parlamenta. Poginulo je dvadeset putnika, više od sto je ranjeno. Spisak žrtava bi bio još duži da je eksplodirala još jedna kofer-bomba, koju je policija kasnije našla na aerodromu. Za sumnjivi komad prtljaga u metrou koji su kontrolisanom eksplozijom uništile specijalne ekipe još nije sigurno da je sadržao eksploziv.

S obzirom na lošu reputaciju belgijskog državnog aparata odgovor nadležnih službi bio je iznenađujuće efikasan. Svi vozovi podzemne železnice zaustavljeni su tamo gde su se zatekli odmah nakon eksplozije u Malbeku, a putnici su u roku od nekoliko minuta evakuisani kroz tunele. Bilo je pritužbi što su kola hitne pomoći u ozbiljnijem broju stigla na Zaventem i u Malbek čitavih dvadeset minuta nakon eksplozije, ali tu nije bilo pomoći: toliko je potrebno da bi se stiglo od grada do aerodroma, a kada je reč o Malbeku, svako ko je proveo bar neko vreme u Briselu zna da je taj kvart u vreme špica neprohodan za sva vozila osim bicikla. Teroristi su očigledno računali na to i planirali napade tako da izazovu maksimalnu ljudsku štetu: aerodrom je napadnut neposredno pred ukrcavanje na nekoliko interkontinentalnih letova, u vreme kad je u holu vrvelo od putnika, a žrtve eksplozije u metrou bili su mahom ljudi koji su išli na posao i srednjoškolci. Odgovornost za napade preuzela je Islamska država, sa obrazloženjem da je Belgija stavljena na metu zato što je članica međunarodne koalicije za borbu protiv islamističkog terorizma. "Vojnici Kalifata odabrali su metu sa maksimalnom preciznošću... Obećavamo krstaškim narodima koji su se ujedinili u agresiji na našu državu da su pred njima mračni dani", saopštila je ID.

U Belgiji od utorka ujutru traje četvrti, najviši stepen opasnosti od terorizma. Deca su zaključana u školama i roditeljima je tek po podne bilo dozvoljeno da dođu po njih. Na ulice su upućene dodatne vojne patrole (vojska naoružana dugim cevima obezbeđuje strateške tačke u Briselu još od oktobarskog napada na Pariz). Zastave EU spuštene su na pola koplja i proneo se glas da će evropske institucije biti evakuisane, ali to se nije dogodilo. Policija je objavila da traga za jednom osobom tamnije puti, u belom sakou i šeširom, koju su aerodromske kamere snimile kako gura poveliki kofer; izgleda da je to taj koji nije aktivirao bombu. U iščekivanju novih napada i policijskih racija strah se uvukao među ljude, a ulice su opustele, što bi se verovatno desilo i da vlasti nisu apelovale na Briseljane da ne izlaze napolje bez potrebe. Mobilna mreža je pala već nakon prvih eksplozija, navodno zbog preopterećenja, mada neki tvrde da je isključena kako bi se teroristima onemogućila komunikacija. Do predveče panika je malo popustila, ali u prodavnicama su ispražnjene gondole sa vodom, pivom i keksima (ostalih namirnica i alkoholnih pića ima u izobilju, javljaju sa terena).

GOZBA ZA LEŠINARE: Vesti o napadima zatekle su šeficu evropske diplomatije Federiku Mogerini u diplomatskoj poseti Jordanu i ona je, usred konferencije za novinare, briznula u plač. Američki predsednik Barak Obama telefonom je zvao Brisel da ponudi izraze saučešća i svu moguću pomoć u suzbijanju terorizma. Njegov francuski kolega Fransoa Oland doslovno je prepisao govor koji je održao posle napada u Parizu. "Cela Evropa je pogođena. Mi smo u ratu", poručio je preko televizije, mada nije objasnio kakvu ulogu u tom konfliktu treba da imaju obični građani (francuska vojska uveliko bombarduje ID). Ostali evropski, i dobar deo svetskih zvaničnika su tokom dana preneli već oveštale izraze šoka i neverice, uz pozive na jedinstvo, odlučnost i istrajnost u borbi protiv terorizma.

Bilo je, međutim, i onih koji su jedva dočekali priliku da na brzinu pokupe političke poene pa je tako Najdžel Faraž, lider britanskih evrofoba, odmah ukazao da je koren problema u slobodnom kretanju širom EU i liberalnom odnosu prema doseljenicima, a to je izjavio u trenutku dok su povređeni putnici iz metroa još krvarili na briselskom trotoaru. Ruski predsednik Vladimir Putin je dao korektnu formalnu izjavu, ali njegov blizak saradnik Aleksej Puškov, predsednik Spoljnopolitičkog komiteta Dume, nije mogao da odoli prilici da se podrugne NATO-u. "Izmišljaju rusku pretnju, a ljudi im se dižu u vazduh ispred nosa", napisao je Puškov na svom Tviter nalogu svega nekoliko sati nakon prve eksplozije. Tek nešto kasnije, verovatno na nečiju intervenciju, uputio je izraze saučešća žrtvama napada i pozvao ostatak sveta da se pridruži Rusiji u borbi protiv terorizma.

I kandidati u američkoj predsedničkoj trci su se ozarili čim su nanjušili krv, a prvi je, kao što se očekivalo, reagovao vodeći republikanac Donald Tramp. "Odlično poznajem Brisel, to je nekad bio jedan od najlepših i najbezbednijih gradova, a sada je paklena rupa. Tamo je totalni haos, policija gotovo ništa ne kontroliše", izjavio je on i dodao da je to još jedan dokaz da granice Amerike treba zatvoriti za muslimane. Njegov konkurent Ted Kruz zatražio je da se muslimanske četvrti u američkim gradovima stave pod pojačan nadzor policije i FBI-ja. U Evropskom parlamentu poslanica Domoljubne koalicije Marijana Petir je iznela tezu da je pravi cilj terorista bio – Uskrs. "Eksplozije u Briselu pred Uskrs pokazatelj su da nekima nije ništa sveto! Neće nas zaplašiti jer naš Bog je pobijedio smrt", napisala je Petir na Tviteru i zaključila čestitkom "Sretan Uskrs". Kada je posle ove beslovesne čestitke bila zasuta negativnim kritikama, odgovorila je da joj je čudno što "ljudima koji se predstavljaju kao zaštitnici ljudskih prava smeta što vjerujem u Boga, da me zbog toga napadaju, odriču mi to pravo". Nema nikakve sumnje da će i drugi desni demagozi širom EU iskoristiti šansu da podstaknu mržnju prema migrantima, pogotovo muslimanima, i da će im to u nekoj meri poći za rukom. To je, pored ostalog, ono što su džihadisti hteli da postignu.

PREĆUTNI PAKT: Postigli su još jedan cilj, a to je sejanje razdora unutar EU. Belgija je dosad bila pošteđena ozbiljnih terorističkih napada, a neki to objašnjavaju činjenicom da je ova mala zemlja sa značajnim udelom muslimanskog stanovništva bila odličan regrutni i logistički centar za džihadiste. Podsećajući da Belgija drži evropski rekord u broju džihadista-dobrovoljaca po glavi stanovnika, oni optužuju tamošnje vlasti da su sklopile prećutni sporazum sa teroristima da se međusobno ne diraju. Ove tvrdnje, koje dolaze uglavnom iz francuskih i britanskih obaveštajnih krugova, teško je dokazati, ali ako je takav pakt postojao, sada je definitivno raskinut. Međutim, sama činjenica da ta teorija cirkuliše među špijunima i diplomatama, i da dobija na popularnosti, ukazuje na stepen nepoverenja unutar evropskog bloka.

Belgijske službe sada istražuju vezu između napada u Briselu i džihadista sa belgijskim državljanstvom koji su u oktobru pobili 120 ljudi u Parizu. Jedan od ključnih ljudi je dvadesetšestogodišnji Saleh Abdeslam, nesuđeni bombaš-samoubica iz briselske pretežno marokanske četvrti Molenbek (ne brkati sa Malbekom). Saleh se usred akcije u Parizu uplašio, bacio prsluk sa eksplozivom u kontejner i pobegao u Brisel. On se četiri meseca uspešno skrivao u kvartu u kome je odrastao, da bi prošle subote bio uhapšen u raciji, zajedno sa još nekoliko osumnjičenih za terorizam. Mnogi su požurili da zaključe kako su napadi na Brisel bili osveta za tu raciju, ali stručnjaci su skeptični. "Ovako sinhronizovani napadi ne mogu se organizovati za tri-četiri dana", ukazao je belgijski ministar spoljnih poslova Didije Rejnolds, ali je dodao da je Saleh nakon hapšenja rekao policiji da se "spremao da počne nešto novo".

Najverovatnije je da se ovaj mladić, za koga kažu da su ga pre nego što se odao džihadu zanimali samo hašiš, video-igre i seks, uplašio da će biti likvidiran zbog dezerterstva, pa se povezao sa drugom ćelijom ID i prijavio se za novu akciju, čije su pripreme već bile u toku. Onda su, nakon njegovog hapšenja, saučesnici odlučili da ranije planiranu akciju izvedu odmah, ne čekajući da Saleh "propeva". Ovoj tezi idu u prilog okolnosti da je u stanu u kome se skrivao pronađeno automatsko oružje i da policija tvrdi da su bombe aktivirane u Briselu bile složene izrade i da su vrlo slične bombama koje su korišćene u Parizu. Ako je tako, onda su oba napada delo dve međusobno povezane ćelije ID. U svakom slučaju, bilo je logično očekivati da će nakon Pariza uslediti novi napadi, kao što je logično da će ih biti još. "Nije bilo pitanje da li, nego kad", rekao je u obraćanju naciji belgijski premijer Šarl Mišel.

MEKE METE: Ovim se Brisel, nakon Madrida, Londona i Pariza, upisao na listu evropskih gradova koji su postali žrtve masovnih terorističkih napada koje su izvršili islamisti. Za London i Madrid odgovorna je Al kaida, za Pariz i Brisel ID, ali ono što je tim napadima zajedničko (osim džihadizma) jeste što su žrtve potpuno nevini ljudi, svih uzrasta, rasa i vera. To su, u žargonu stručnjaka za antiterorizam "meke mete", nebranjeni ili neodbranjivi ciljevi. Osim EU, u Briselu je i sedište NATO, ali teroristi su očigledno procenili da dotle ne mogu ni da priđu, pa su krenuli linijom manjeg otpora. Na kratki rok, postigli su uspeh, jer su obezbedili maksimalan publicitet i uterali strah u srce Evrope, ali će im ubuduće biti teže da računaju na simpatije belgijskih muslimana, od kojih su neki dosad bili spremni da im pruže utočište. Takvi sada verovatno uviđaju da bi sutra oni sami ili njihovi bližnji mogli da stradaju od džihadističke bombe i biće spremniji da prijave vlastima sumnjivo ponašanje. Terorističke grupe koje napadaju meke mete obično imaju kratak vek.

To, međutim, nije velika uteha ni za građane, ni za službe zadužene za borbu protiv terorizma, koje se suočavaju sa neprijatnim pitanjima. Kako je moguće da te službe, i pored višemesečnih racija nisu imale informacije o predstojećem napadu, zašto i pored povišenog stepena bezbednosti nije bilo skenera na ulazu u aerodromsku zgradu, zašto metro nije pažljivije nadgledan itd. Neka od tih pitanja su legitimna, a neka ne. Ukoliko ne želite da potpuno zaustavite saobraćaj, ne možete detaljno pretresati putnike na ulazu u metro, železničku stanicu ili aerodrom, a redovi koji se neminovno stvaraju ispred kontrolnih punktova su idealna meta za bombaše-samoubice. Protiv ovakvih napada, jedino sredstvo je prevencija, uz upotrebu starih špijunskih metoda koje podrazumevaju operativni rad na terenu, vrbovanje doušnika i stvaranje dobro razvijene saradničke mreže. Upravo tu su, navodno, svemoćne i sveznajuće službe omašile.

U poslednjih desetak godina, naime, naglasak u borbi protiv terorizma je stavljen na tehnologiju, odnosno nadzor elektronskih komunikacija, pa su ljudski i materijalni resursi usmeravani u tom pravcu. Opijene mogućnošću da presretnu svaki telefonski poziv, SMS i poruku na društvenim mrežama, bezbednosne agencije su zapostavile stare oprobane metode. Sve bezbednosne službe u Belgiji, vojne i civilne, zapošljavaju ukupno manje od hiljadu ljudi, a svega nekolicina govori arapski i ima kontakt sa arapskom zajednicom; slično je i sa ostalim zapadnim strukturama te vrste. Nakon napada u Parizu, Belgijanci su objavili da će zaposliti veći broj agenata arapskog porekla, ali za njihovo školovanje i plasiranje je potrebno vreme, a vremena više nema.

Stoga će Evropljani i ostatak zapadnog sveta morati da se suoče sa činjenicom da će ovakvih napada u bliskoj budućnosti biti još. Osim toga, moraće da se naviknu na to da će državni organi odsad češće da ih na svakom koraku temeljnije legitimišu, prepipavaju, prisluškuju i na sve moguće načine nadziru, sve u ime antiterorizma i opšte bezbednosti. Uprkos starom upozorenju Bendžamina Franklina da oni koji su zarad malo bezbednosti spremni da se odreknu slobode ne zaslužuju ni jedno ni drugo, ravnoteža je ponovo pomerena, kao i obično na štetu slobode.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---