U izbornim kampanjama događaji se množe većom brzinom nego u vreme normalnog političkog saobraćaja, pa se često ne zastane nad nekima od njih. Tako je bilo i sa bacanjem bombe i pucnjavom u Zubinom potoku, na Kosovu

U zoru, trećeg aprila, pred najavljeno gostovanje Aleksandra Vučića u tamošnjoj sportskoj hali na tu halu, u kojoj je u tom trenutku radilo desetak radnika na montaži bine s koje će premijer govoriti, bačena je bomba i ispaljeni su rafali iz automatskog oružja.

Marko Đurić, šef Kancelarije za Kosovo, čim se razdanilo, to je okvalifikovao kao teroristički akt, ali je i istakao, ne baš tim rečima, da Vučića ne može ništa da uplaši i da će on u toj hali govoriti.

Vučić je tada Srbima koji su bacili bombu poručio "neka im je bogom prosto" i istakao da će se boriti i za njih i njihove porodice, te da im želi da budu srećniji i zadovoljniji nego danas.

Nikola Selaković, ministar pravde u Vučićevoj vladi, je rekao da je premijerova izjava politička i da svedoči o njegovoj ličnoj hrabrosti.

"Ova izjava predsednika vlade pokazuje samo kakav je on čovek, kako gleda na svoj narod i da je spreman da oprosti onima koji su na necivilizovan i sraman način spremni da udare i na njega i na njegovu ličnost", rekao je Selaković.

Ministar je još rekao da je Vučić predsednik vlade i srpskog naroda i da se u skladu sa tim ponaša u svakom svom delovanju i u svakoj prilici.

Selaković je, osim što je premijera proglasio za predsednika srpskog naroda, promenio i Đurićevu kvalifikaciju pa je napad okarakterisao kao varvarski čin i dodao da je uveren da će nadležni organi postupati u skladu sa propisima.

Onda se dosetio i da je ministar pravde a ne samo stranački trbuhozborac i da se ni u jednom zakonu ne pominje varvarski čin, a obaška što se takva dela ne sankcinišu propisima, pa je dodao:

"Kad su u pitanju teška krivična dela, pa tako i ovaj teži oblik ugrožavanja sigurnosti, ne pita se pojedinac da li želi ili ne želi da se neko goni" a onda se vajkao i unapred pravio alibi, rekavši:

"Gorka činjenica sa kojom se susrećemo svaki put kad govorimo o Kosovu i Metohiji jeste da naši organi krivičnog gonjenja od 1999. godine tamo nemaju ni faktičku, ni formalnu nadležnost",

U suštini, niko neće ni prstom da mrdne pa sve da napadači dođu i sami se prijave, jer ih je sam Bog amnestirao a Otac im oprostio i nije u redu da se neka zemaljska sila meša u ovu harmoniju terorizma i oprosta.

Samo, šta će biti sutra ako ti isti potegnu oružje na nekog drugog u drugoj prilici?


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST