Autor

17.4.2016. >

Glasanje za demokratiju

andrej ivanji

Glasanje nije građanska dužnost, kako neki kažu, glasanje je građansko pravo. Ljudi u demokratskim uređenjima imaju pravo da biraju partije i političare za koje misle da će najbolje da zastupaju njihove interese. Ako jedna vladajuća garnitura po mišljenju većine nije valjala, na red dolazi druga.

Zašto ponavljam ovo opšte mesto? Zato što se u našem slučaju na vanrednim parlamentarnim izborima u nedelju 24. aprila ne radi o tome ko će da formirira novu vladu i ko će biti na njenom čelu. Zna se da ogromna većina građana Srbije koja ima nameru da iskoristi svoje pravo da glasa misli da Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka rade dobar posao i da samo treba tako da nastave. Ili da su svi drugi mnogo gori. Svejedno.

Na ovim izborima ne radi se toliko ni o tome, ko nam se sve pored SNS-a i sa kakvim idejama nudi da smeni Vučića. Jeste jalovost i bezidejnost opozicije jedan od ključnih razloga što je SNS toliko dominantan. Kada pogledam izborne liste koje su u ponudi i pomislim šta su sve i na koji način njihovi predvodnici radili i rade, ili šta zastupaju, dođe mi da negde otputujem za sledeći vikend: Za pravedniju Srbiji – Demokratska stranka; Čeda, Boris, Čanak, to jest SDS-LDP-LSV – Savez za pravedniju Srbiju; „Dosta je bilo" – Saša Radulović; Šešeljevi Radikali; DSS-Dveri. Pa onda još Borko Stefanović, neke proruske i republikanske partije, nekakvi zeleni, mladi, pa ovi što su se zavetovali. Opozicija je takva, kakva je, to nam je, što nam je.Voleo bih da mogu za nekoga da glasam iz ubeđenje, ali ne mogu.

Ali, kao što rekoh, ne radi se sada o tome. Radi se o tome koliku će vlast posle ovih izbora Vučić i SNS imati. Da li će imati apsolutnu parlamentarnu većinu, ili će mu biti potreban koalicioni partner. Sve osim apsolutne većine, koju je imao do sada, za Vučića je u ovom slučaju ravno porazu, jer bi se time narušio ucenjivački potencijal koji je do sada imao u odnosu na koalicione partnere koje je velikodušno primio u vladu i samim tim njegov autoritativan način vladanja. Zamislite samo da formiranje vlade opet jednom zavisi od prekaljenog Ivice Dačića, ne samo koliko bi to koštalo Vučića, već na koji način bi se poremetio odnos snaga. Recimo da za jedno dve godine poraste nezadovoljstvo građana, da građani počnu lagano da uviđaju da žive u masovnoj iluziji o nekakvoj Srbiji na vodi, da provale trikove Mađioničara, da se zaista dođe do otpuštanja onih desetina hiljada ljudi iz javnog sektora i da se definitivno pozatvarju veliki gubitaši, da katastrofalan standard postane još gori, a to je za očekivati, a Dačić proceni da mu je u interesu da izazove nove izbore i da izigrava socijalistu.

Nešto mi se javlja da ako SNS ne bude imao apsolutnu većinu, Dačić Vučiću neće biti prvi izbor, ako baš ne bude bio primoran na saradnju sa njim.

Na ovim izborima radi se o tome da se smanji moć jednog čoveka, a samim tim da demokratski sistem dobije na nekakvom, kakvom takvom, značaju. Apsolutna parlamentarna većina nije ugrožavajuća samo kada ne predstavlja apsolutnu vlast, dakle u funkcionalnim demokratskim sistemima, što kod nas nije slučaj. Svi oni koji iz bilo kakvih, makar i idiotskih pobuda sledeće nedelje budu glasali za bilo kakvu opoziciju, svesno ili nesvesno glasaće za demokratiju.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

IZ ISTOG BROJA

POPULARNA PRETRAŽIVANJA