Danska – Briga o starima >

Starost u zemlji srećnih ljudi

Svakodnevno se susrećemo sa problemima starih ljudi. Na primeru Danske možemo da naučimo kako može da im se pomogne, kako društvo može da ih prihvati. Tu je volonterska pomoć starima sastavni deo života

Za "Vreme" iz Orhusa

Najstarija volonterka Crvenog krsta Danica Šmic svakodnevno obilazi starije i nemoćne sugrađane. Na Senjaku, gde živi, već je svi dobro poznaju i očekuju je u tačno određeno vreme, mnogima je više od komšinice. Vodi ih na izložbe i u muzeje, kupuje lekove, ide sa njima kod lekara i zakazuje preglede. U Crvenom krstu Savski venac postoje grupe samopomoći koje slede Daničin primer i pomažu starijima. "Želja da nekome pomognete potiče iz porodice. Rođena sam pre Drugog svetskog rata, tako da je moja generacija osetila šta znači nemaština i glad. Uvek smo pomagali jedni drugima. Zato smatram da treba u školama uvesti obavezan fond časova volonterskog rada da bi učenici stekli veći osećaj prema drugome, što bi bilo korisno i za njih i za zajednicu. Svako od nas može da bude volonter i pomogne koliko može u sredini u kojoj živi", kaže Danica Šmic.

Ovakvim stavom se rukovodi većina Danaca koji volonterski pomažu ljudima u trećoj dobi, dok je u Srbiji Danica manjina. Ne čudi zato što mediji ovih dana objavljuju vest da su Danci najsrećniji ljudi na svetu, a Srbi tek na 86. mestu. Među kriterijumima je i to da ljudi "imaju nekoga na koga mogu da računaju u vreme nevolja". Starost ne mora da bude nevolja kada, kao u Danskoj, možeš da se osloniš i na državu i na sugrađane. Namera je da se borbi protiv usamljenosti starijih pomogne stvaranjem mreže volontera, čime se razvija "zajedničko socijalno razumevanje". Tako student informatike u Kopenhagenu Taks nekoliko puta sedmično obilazi stare i donosi im šta im je potrebno, s njima provede dva-tri sata, zavisno od svojih obaveza. "Vidim koliko im to znači, već nekoliko godina volontiram. Moje je da ih odvedem kod doktora ili na neko drugo mesto gde žele da odu i pravim im društvo. Oni su ceo život brinuli za nas, red je da im se bar ovako odužimo", kaže Taks.

LJUDI IZ ANALOGNOG DOBA U DIGITALNOJ ERI: U Orhusu, drugom po veličini gradu u Danskoj, nalazi se Rehabilitacioni centar Vikergarden u kome se ljudi za dve do pet sedmica osposobljavaju za normalan život. Na ovom mestu nekada je bio starački dom, koji je renoviran i modernizovan inovativnim i kreativnim rešenjima. Tehnologija je tako uzela primat, korisnici se prate putem personalnih kartica kojima čekiraju šta su od planiranih aktivnosti uradili tokom dana i da li su to uradili na pravi način.

Gospođa u kolicima koju srećem na hodniku objašnjava mi kako ovde može bez problema da funkcioniše iako zgrada ima tri sprata, jer je sve prilagođeno u toj meri da nema problema ni kad ide do kupatila. Svi podaci o njenim aktivnostima i zdravstvenom stanju, kao i ostalih korisnika, na velikim ekranima u jednoj prostoriji prati dežurna služba. U okviru centra se nalaze i velnes i dve prostorije za fizikalnu terapiju. Većina sprava i tehnoloških otkrića koji se ovde koriste napravile su firme iz Danske. Pored tableta i kartica, u nekim sobama postoje i zvučni senzori kako bi samo glasom korisnik iz kreveta mogao da otvori prozor ili zatvori vrata. U ovom centru možete tako pomisliti da ste zalutali u neku od epizoda Ratova zvezda ili neki drugi naučnofantastični film kada vidite robota Silbota koji služi za druženje s korisnicima. "Ovo je skup sistem, ali dugoročno veoma isplativ. Pomažemo ljudima da što duže mogu da budu u svojim kućama umesto u domovima ili bolnicama. Prepoznajemo njihove probleme kroz rad sa njima, rešavamo ih i osposobljavamo. Tehnologija je ovde samo radi potreba ljudi i njihovog boljeg života", kaže Inger Oderšed, fizioterapeutkinja u ovom centru.

Prosečan životni vek u Danskoj danas traje 76 godina. Procenjuje se da će u narednih 19 godina broj onih preko 80 godina starosti porasti za najmanje 20 odsto. Ideja je da se obezbede uslovi koji će omogućiti starijima da ostanu kod kuće što je moguće duže. To pre svega omogućuje dobro razgranat sistem volontera i medicinskih sestara koje su zadužene za kućnu negu. Ovo uključuje pomoć u čišćenju, kupovini, pranju, pripremanju obroka, kao i ličnu higijenu i negu. Kućna nega može da se koristi da pomogne ili oslobodi članove porodice. Dva oblika kućne negu su dostupna – dugoročna i privremena pomoć. Dugoročna zaštita je besplatna, a privremene posete kućne nege mogu opravdati pojedinačno plaćanje u zavisnosti od prihoda primaoca.

Olakšanje kod praćenja zdravstvenog stanja pacijenata donela je i nova opcija e-zdravlje koja je projekat danske kompanije Sistematik i koristi se u već desetak gradova u Danskoj. Ovaj program omogućava da svoj karton sami pratite preko interneta, kao i vaš doktor. Brzina reagovanja i mogućnost brzog ažuriranja su osnovne prednosti novog sistema, koji funkcioniše kao javno-privatno partnerstvo. Generalni direktor ove firme Hans Erik Henriksen kaže da je upotreba tehnologije logična jer se već devedesetih počelo sa korišćenjem mejla, a sada su sve baze onlajn. "Tehnologija je tu da osnaži pacijenta i omogući mu brz pristup informacijama, to je deo strategije. Pacijenti mogu elektronski obnoviti svoj recept za lek. Mogu da vide svoje elektronske zdravstvene kartone, tako da se uvek mogu obratiti najbližem lekaru za pomoć kompletnim nalogom njihovog trenutnog zdravstvenog stanja. Svi misle da stari nisu spremni na ovaj sistem, ali to nije baš tako, danas svi koriste mobilne i tablete. S druge strane nude se i kursevi za korišćenje razne tehnologije", objašnjava Henriksen.

BEZ PARA, ALI SA ELANOM: Ono što je Srbiji i Danskoj zajedničko jesu gerontodomaćice, koje kod nas pomažu u kući starijim sugrađanima do dva sata dnevno radnim danima uz minimalnu nadoknadu od 26 dinara po satu. Ova pomoć se ostvaruje preko Centra za socijalni rad i u Beogradu je trenutno 2700 korisnika o kojima brine 687 gerontodomaćica. Ustanove za rehabilitaciju starih u Srbiji ne postoje, što ne čudi znajući kakva je ekonomska situacija. Ono što se još nudi starim jesu domovi, dnevni centri i klubovi. Prvi dnevni klub je osnovan još 1982. godine, ali njihov potencijal ni danas nije u potpunosti iskorišćen, pre svega zato što ih zakon ne prepoznaje. Oni nisu definisani zakonom, tako da odluke o njihovom osnivanju donose lokalne samouprave. Trenutno je u začetku i mogućnost dnevnih boravaka starijih lica obezbeđen u trajanju od po dvanaest sati svakog radnog dana. Korisnicima se obezbeđuju dnevno zbrinjavanje, ishrana, zdravstvena nega, radna i okupaciona terapija, kulturno-rekreativne aktivnosti, zavisno od potreba korisnika. Vidljivo je da ove prostorije koje im daje Grad nisu prilagođene za osobe sa invaliditetom, a neke se nalaze na višim spratovima zgrada.

"Mi trenutno imamo 6000 korisnika, ali mislim da ima još ljudi kojima su potrebne naše usluge. Sistem se ne osnažuje dovoljno. Sarađujemo sa domovima zdravlja tako da pored socijalne inkluzije, psihološke pomoći, pružamo pomoć i pri zdravstvenoj zaštiti", kaže Marija Markov, upravnica Dnevnih centara i klubova Beograda. U klubovima postoje sekcije i kursevi za razne oblasti, od stranih jezika do rekreativnih vežbi, svi predavači su volonteri. Često se organizuju putovanja i druge aktivnosti, a svakodnevno se ovde može i ručati po beneficiranim cenama. Tokom godine organizuju se razne manifestacije kao što su Međugeneracijski susreti, gde se seniori druže sa učenicima osnovnih i srednjih škola i studentima.

Dug je, međutim, put do društvene svesti, brige i nege kakvu stariji ljudi uživaju u Danskoj.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---