Autor

27.4.2016. >

Kamen u zidu

momir turudić

Empatija se troši, naročito kada neka katastrofa predugo traje, a ljudi dolaze i dalje. Ne više u hiljadama dnevno, kao prošlog leta i jeseni, ali dolaze u stotinama, i dolaziće i dalje, umorni, pokisli, gladni, očajni. Zato je svaki kamen u teško izgrađenom zidu ljudskosti toliko važan

U utorak popodne mediji su preneli vest da je počelo iseljavanje "Miksališta", prihvatnog centra za pomoć izbeglicama u Savamali, u blizini autobuske stanice u Beogradu, kao i da je reč o odluci Skupštine grada, koju sprovodi opština Savski venac. "Miksalište" se iseljava zbog priprema za rušenje (veći deo objekata u njegovoj blizini je već porušen), u sklopu realizacije projekta "Beograd na vodi". Dnevni list "Blic" je na svom sajtu izvestio da su u utorak odvoženi kontejneri humanitarnih organizacija i da su se pakovali paketi prikupljene pomoći. Volonteri koji su u "Miksalištu" radili rekli su novinarima da je dalja sudbina prihvatilišta neizvesna, jer ne postoji druga lokacija gde bi se smestili, i da je u toku prethodnog dana 70 dece došlo po pomoć, a da u proseku dnevno zbrinu 300 do 350 izbeglica.

Na stranu priče o razlozima zbog kojih se "Miksalište" zatvara i ruši, i zašto mnoge izbeglice ne žele da ide u kamp u Krnjači gde mogu da dobiju besplatan smeštaj, hranu, lekarsku pomoć, već se očajnički drže blizine stanice; u izbegličkoj geografiji, na putu od Avganistana, Pakistana, Sirije, Somalije, Eritreje do Evrope, "Miksalište" je odavno postalo važan toponim. Jednako važan kao i Info centar za izbeglice u Nemanjinoj ulici, Info pult u parku kod dolaznih perona autobuske stanice, kontejneri u tom parku i u parku kod Ekonomskog fakulteta (koji je među izbeglicama poznat kao Avgan park), gde se može dobiti besplatna lekarska pomoć; važan kao kamioni brojnih humanitarnih organizacija koji u tim parkovima dele odeću, obuću, hranu, i pripadnici mnogobrojnih organizacija koji u "izbegličkom trouglu", na potezu između železničke i autobuske stanice i Savamale, na sve moguće načine pomažu onima koji prolaze kroz jednu od čvornih tačaka Balkanske rute.

Ako se "Miksalište" ne bude ponovo otvorilo na nekom mestu u blizini, ostaće velika humanitarna rupa na izbegličkom putu. Njegov nedostatak će nadoknaditi oni koji ostaju da rade isti posao, no vredi pomisliti da su sve ovde pomenute i nepomenute organizacije, uz "obične" ljude koji su u Beogradu i širom Srbije pomagali i pomažu nevoljnicima na putu niotkuda za nigde, deo najlepše priče o razumevanju i solidarnosti sa slabima koja je iz Srbije otišla u svet u mnogo godina unazad. A u toj priči je svaki delić važan, i za izbeglice i za probuđenu savest ovog društva.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

IZ ISTOG BROJA

POPULARNA PRETRAŽIVANJA