Autor

28.4.2016. >

Igračka-plačka

dejan anastasijević

Poigravanje sa izbornim rezultatima može da bude opasno

Ispostavilo se da je Dragoljub Žarković bio optimista kada je u izbornoj noći rekao da će se na rezultate izbora čekati do četvrtka. Više od četvrt veka nakon uvođenja višestranačkog sistema, potpuno neverovatno zvuči vest da se bar još dve nedelje neće znati koje će partije ući u Narodnu skupštinu i sa koliko poslanika.

Iz ponašanja Republičke izborne komisije jasno je da se nešto mulja : najpre su tvrdili da su prebrojali 98,56 odsto glasova, a dan kasnije 98,04 ; tvrdili su da prigovora nije bilo, a zatim su ih otkrili šezdeset : iako su posmatrači, uključujući i OEBS, tvrdili da na dan glasanja nije bilo ozbiljnih nepravilnosti, izbori će biti ponovljeni na petnaest mesta, koja nose dovoljno glasova da se neke od partija koje su jedva prešle cenzus gurnu ispod njega, ili da se neke druge ubace u skupštinu. Dodajmo tome i skandalozna saopštenja CESID-a, koji je naduvavanjem rezultata vladajuće stranke u izbornoj noći uništio kredibilitet koji je građen više od decenije.

Ušli smo u sumanutu situaciju da stranka koja je dobila ubedljivo najviše glasova optužuje opoziciju da je pokrala izbore i preti batinom u liku Vojislava Šešelja, koji je glatko skliznuo u ulogu koju je igrao u vreme vladavine Slobodana Miloševića i najavljuje da će tući i daviti opozicione prvake. Istovremeno, na ulicama Beograda se pojavljuju ljudi sa čarapama na glavi čije prisustvo tokom rušenja centra za izbeglice u Savamaloj niko, pa ni policija, ne može da objasni.

Ovo je opasno. Tokom Miloševiževe vladavine bilo je mnogo uličnih demonstracija, ali samo dva su dala konkretne rezultate : zimski protesti 1996/7 i 5. oktobar 2000. U oba slučaja povod je bio pokušaj izborne krađe. Opozicija je i tada bila slabašna i razjedinjena, a narod izmožden, osiromašen i sluđen, ali je pokazao da ne dozvoljava da mu se oduzme pravo da putem glasanja postavlja i smenjuje vlast. Onaj ko to ne uviđa igra se vatrom.

Treba se podsetiti da ovi izbori nisu ni bili potrebni nikome osim Aleksandru Vučiću, kome se ubedljiva skupštinka većina posle dve godine u premijerskoj fotelji iznenada učinila mala, a koalicija sa socijalistima tesna. On je trokom ovog i prethodnog mandata podjarmio medije, rasturio, opoziciju, rasporedio svoje ljude na ključna mesta u privredi i stekao moćne zapadne sponzore. Raspisavši izbore ušao je u utakmicu sa dva topa fore i sasvim pobedio. Sad mu ni to nije dovoljno jer je na tabli ostalo par protivničkih figura i ne može da se smiri dok i njih ne počisti.

Kada su nakon objavljivanja preliminarnih rezultata u Beograd počele da se slivaju čestitke iz svetskih prestonica, većina svetskih medija je objavila da su pobedu odnele proevropske i proreformske snage. Jedan od retkih disonantnih glasova došao je od strane Florijana Bibera sa Instituta za studije jugoistočne Evrope u Gracu. « Vladajuća partija u stvari nije ništa drugo nego premijerov instrument, i nije proevropska, nego je zanima samo vlast. Vučić je uzurpirao evropsku agendu i istovremeno obezbedio potpunu kontrolu nad unutrašnjom politikom koristeći nacionalističke i proruske elemente kako bi zadovoljio desniji deo biračkog tela. On spada u poluautoritatorne vladare koji koriste evropske integracije i demokratski proces da ostanu na vlasti, a pri tom je iskreno posvećen reformama taman koliko je EU ovih dana iskreno posvećena proširenju… Za Srbiju je posle ovih izbora verovatnije da će krenuti putem Makedonije, nego ka članstvu u EU », naveo je Biber u svom blogu. Imajući u vidu da su ove reči napisane pre nego što je izbio skandal sa prebrojavanjem glasova, izgleda da je makedonski scenario bliži nego što izgleda.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

IZ ISTOG BROJA

POPULARNA PRETRAŽIVANJA