Autor

1.5.2016. >

Srećan vam praznik rada

andrej ivanji

Možda bi za domaću upotrebu početak Internacionale trebalo da se prepravi u: „Ustajte prezreni u Srbiji", zbog toga što je svest građana Srbije do te mere zaglibljena u nacionalnom i lokalnom blatu. Ali ni to ne bi pomoglo, pogledajte samo kako je prošao levičar Borko Stefanović

Eto nama posle smrti nesrećne pevačice Jelene nove teme: Izborna krađa! Opozicija, izuzev onih koji i dalje drže front na liniji Karlovac-Karlobag-Ogulin-Virovitica, viče „Ukrali ste!", ovi na vlasti koji se sada kunu u Brisel-Vašington-Berlin-Pariz se dernjaju „Nismo majke mi, vi ste krali!", i sad će to tako da potraje.

Gledam sinoć na ružičastoj televiziji bahato likovanje Doktora Stefanovića i Aleksandra Vučića, zbog toga što su Boris, Čeda, Čanak, Pajtić, Sanda, Boško i Radulović uspeli da okupe „samo 1700 ljudi" ispred Republičke izborne komisije da viču „Lopovi!". Objasnio je TV Pink svom uvaženom auditorijumu da se tu radi o šaci lopovskog jada koji se jalovo buni jer ga je na izborima do nogu potukao potentni Premijer. Imao sam osećaj mučnine, kao devedestih godina kada su se Slobini mediji razuzdano obrušavali na neistomišljenike dok su Šešelj, Nikolić, Vučić, Dačić & Co. pozivali na odbranu srpstva u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu.

Dobro razumem drugaricu koja mi kaže: „Mrzim vesti. Samo se nerviram. Videla sam onog Stefanovića na dnevniku, muka me uhvatila. A od Vučića mi se stomak prevrće. Ozbiljno, svaki put kad gledam vesti, uznemirim se. Ne mogu da se iskuliram." Vesti je gledala sticajem okolnosti, jer nema televizor kod kuće. Ja podržavam njeno pravo da ne gleda vesti i da se ne nervira, baš kao što podržavam pravo svakog građanina da glasa ili ne glasa i gleda svoja posla i uopšte da radi sve što hoće, ukoliko to ne nanosi štetu drugim sugrađanima. Na pamet mi ne pada da bilo kome solim pamet šta će radi sa svojim građanskim pravima i slobodama.

Što nas dovodi do svega ovoga: A šta ako nam neko ta prava i slobode uskraćuje i sužava? Recimo zloupotrebom medija.

Doktor Stefanović, Vulin, Vučić & Co. trtljali su slavodobitno nešto o tome, da se u opoziciji ujedinila kurta i murta, to jest fašisti i natovci, sve samo da bi napadali Njegovo Visočanstvo Aleksandra Vučića Ujedinitelja, od čijeg dolaska na vlast 2012. za njih počinje istorija. Dosetili su se da ih „uvate" u tome kako su „neprincipijelni", kada se tako neistomišljenički udružuju, što je, jelte, novi krunski dokaz da njih zanimaju samo fotelje i poslaničke plate, a nikako ustavom zagarantovana građanska prava.

Sad ću ja, baš kao što to voli Aleksandar Ujedinitelj, da citiram neke umne glave, recimo onog Voltera, sećate ga se iz škole: „Ja se ne slažem niti s jednom rečju koju si izgovorio, ali ću do smrti braniti tvoje pravo da ih izgovoriš". To se ne odnosi na pinkovske laži i obmane, klevete i uvrede, već na to, da nema ničeg neprincipijelnog da DS podržava DSS i Dveri u njihovom pravu da budu zastupljeni u Parlamentu, ako smatra da im je to pravo nasilno uskraćeno.

Meni ide na živce kada se autori u tekstovima pozivaju na neke umne citate, ali sada, kad mi je krenulo, da nastavim sa Volterom, jer tako dobro ilustruje vladavinu ovih što su trenutno na vlasti: „Ako bismo ljudima oduzeli njihove iluzije, koje zadovoljstvo bi im onda ostalo?"

foto: Darko Vojinović AP/TanjugPrisećanje na veselije prvomajske praznike. Beograd, trg Dimitrija Tucovića

Nego, od silnih izbornih krađa, Vaskrsa i farbanih jaja, jedva da se neko danas, u nedelju, setio starog, dorbog 1. maja, praznika rada. U ovoj socijalno razbucanoj Srbiji meni je to fascinatno, baš kao što mi je fascinantno da mladi ljudi koji jedva krpe kraj sa krajem glasaju za tačeristu Radulovića. Šta bi sa onim: „Ustajte prezreni na svetu, vi sužnji koje mori glad"? Možda bi da bi delovalo, trebalo da se prepravi u: „Ustajte prezreni u Srbiji", zbog toga što je svest građana Srbije do te mere zaglibljena u nacionalnom i lokalnom blatu. Ni to ne bi pomoglo, evo kako je prošao Borko Stefanović.

U Srbiji je sve pobrkano: politička kasta je u ulozi kapitalista, državni službenici izigravaju radničku klasu koja radi za političke kapitaliste. Nekada je Breht pisao o tome da, ako radnici obustave rad staju pogoni u fabrikama, staje život. U Srbiji bi malo toga stalo da radnici štrajkuju, jer malo toga radi. Nikakva leva ideja ovde zato ne može da upali. Bar ne u dogledno vreme. A ovo, neki masovni protesti zbog ugrožavanja prava na slobodne i fer izbore i slobode govora, za to u Srbiji posle petooktobarskih razočaranja tek treba da sazri svest. Dok ljudi ne dođu do spoznaje da je zadovoljstvo zbog iluzije o Srbiji na vodi zaista samo iluzija.

Svejedno: Srećan vam Prvi maj, međunarodni praznik rada.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

POVEZANI ČLANCI

IZ ISTOG BROJA

POPULARNA PRETRAŽIVANJA