---

Ne znam kako se to kaže na turskom, ali je upravo to Erdogan poručio Evropskoj komisiji

Kada su se krajem marta razaznali obrisi sporazuma između Evropske unije i Turske o zaustavljanju izbeglica izvan spoljnih granica EU, napisao sam da je bilo mučno gledati kako EU gubi ono malo kredibiliteta što joj je ostalo ne bi li privolela predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da obavi prljav izbeglički posao umesto evropskih država. Ono što je u Briselu i Berlinu predstavljeno kao pobeda, zapravo je bio poraz kredibiliteta, identita i vrednosnog sistema Evropske unije.

Turska cena za rešavanje evropskog izbegličkog problema bila je, pored ostalog: otvaranje novih poglavlja u okviru pristupnih pregovora sa Turskom i liberalizicija viznog režima za Turke do kraja juna. EU je bila voljna to da plati u trenutku kada je vlast Erdogana zatvarala kritičke medije, proterivala nepodobne strane, a hapsila domaće novinare, radila sa Kurdima šta hoće i otvoreno kršila ljudska prava kako joj se ćefne. Erdogan je tada rekao da će Turska saslušati kritike o stanju ljudskih prava „samo ako su opravdane", a inače će raditi šta ona smatra da je neophodno, to jest, da ko je terorista, a ko nije odlučuje Erdogan.

Jedva da je prošlo nešto više od mesec dana, a sporazum zbog koga je EU na čelu sa Nemačkom pogazila sopstveni vrednosni i moralni sistem, preti da padne u vodu. Evropska komisija je pre nekoliko dana dala zeleno svetlo za viznu liberalizaciju sa Turskom, ali pod uslovom da Ankara promeni i evropskim pravnim normama prilagodi sporni turski antiteroristički zakon, na osnovu koga zapravo svako ko pisne protiv vlasti može da se kao terorista strpa u zatvor, ne samo sve blisko Kurdima, već i kritički nastrojeni novinari, pisci, umetnici, naučnici, građani.

Tek što je EK postavila nekakve svoje uslove Erdoganu, predsednik vlade Ahmet Davutoglu, koji je bio glavni pregovarač Turske kod usklađivanja sporazuma sa EU i koji se zalagao za delimično približavanje Turske evropskim standardima po pitanju demokratije i ljudskih prava, bez ikakvog obrazloženja povukao se sa mesta predsedavajućeg Erdoganove Partije pravde i razvoja i premijerske funkcije.

Pošto je još jednom pokazao ko je gazda u Turskoj Erdogan je odgovorio Evropskoj komisiji: „ EU od nas traži da promenimo naš antiteroristički zakon zarad vizne liberalizacije. U tom slučaju mi im kažemo - mi ćemo ići našim, a vi idite svojim putem". Onako uzgred je istovremeno glavni urednik lista "Džumhurijet" Kan Dundar osuđen na pet godina i deset meseci, a šef biroa istog lista u Ankari Erdem Gul na pet godina zatvora, zbog navodnog odavanja državne tajne o navodnom krijumčarenju oružja iz Turske u Siriju.

I šta sad? Kako će sada da reaguje Evropska komisija? Briselske birokrate su opet jednom zatečene, a u Berlinu, za sada, vlada muk. Ako budu pritiskali Erdogana da menja svoj antiteroristički zakon i ispuni još 71 kriterijum za sprovođenje sporazuma sa EU, preti opasnost da Turska otvori granice za milione izbeglice i uputi ih ponovo ka Evropi. Ako briselski činovnici popuste pred Erdoganovim direktnim provokacijama, ispašće – da se ne izrazim narodski – do te mere neprincipijelni, da će dosadašnja otrovna sprdnja sa nesposobnošću EU da izađe na kraj sa izbegličkim problemom, izgledati kao dobronamerna šala. Bez kredibiliteta nema političke težine, a bez kakve-takve međunarodne političke težine, EU će se pretvoriti u kukavan projekat.

Uvek sam nanovo fasciniran koliko su evroski političari i činovnici zaduženi za spoljnu politiku kratkovidi kada su u pitanju Srbija, i uopšte zapad Balkana. A to je bio slučaj i sa Arapskim prolećem i sa milionima izbeglica koji nisu pali sa neba, a sada i sa Turskom. Pre nekoliko nedelja u Beogradu je bio predsedavajući spoljnopolitičkog odbora Bundestaga, nemačkog saveznog parlamenta, zadužen za pitanja EU. Na moje primedbe da je sporazum EU sa Turskom ponižavajuć po EU i Nemačku, te da Brisel urušava svoj kredibilitet zarad dila sa Erdoganom čiji se interesi ne poklapaju sa interesima EU, da će ih Erdogan izigrati i da kratak izbeglički predah EU dugoročno i suviše košta, dobio sam odgovor da je interes Turske da nastavi sa evropskim integracijama te da će Erdogan zato da ispuni svoje obaveze. Imao sam utisak da je čovek stvarno verovao u to što priča. Kao, sad će Erdogan prestati zarad nekakvih evropskih demokratskih normi da se obračunava sa neistomišljenicima i odreći se svog sultanskog položaja. To je taj toliko tipičan nadobudni stav profesionalnih zapadnih Evropejaca, da svi i dalje, pored svih kriza i evidentnih slabosti koje koje pokazuje već skoro deceniju, toliko žele da budu deo EU i da od toga imaju tako veliku korist, da će se već pronaći način da ih privole na sardnju po evropskim pravilima.

Dogovor o izbeglicama između EU i Turske za sada se odvija po pravilima igre koje je nametnula Turska. Ako Erdogan nakon eksplicitnog zahteva Evropske komisije, i nakon što je zapravo poručio: „Fuck the EU!" ipak dobije viznu liberalizaciju za Turke ne menjajući suštisnki svoj antiteroristički zakon, onda stvarno „Fuck the EU", što reče Viktorija Nuland iz američkog stejt dipartmenta.

Možda se u konkretnom slučaju i pronađe neko diplomatsko rešenje koje nit smrdi nit miriše, koje Erdogan kod kuće može da tumači na jedan (i hapsi i dalje kako mu se ćefne), a briselska administracija i kancelarka Angela Merkel na drugi način.

Ali, šteta je već načinjena. Evropska unija je svoje zajedništvo, a samim tim i stabilnost, vezala za dogovor sa Erdoganom i time pokazala koliko je razjedinjena i politički slaba kada baš nema posla sa državicama poput naših, balkanskih. A nakon ukrajinskog evropskog debakla i ovog ponižavanja pred Erdoganom i to može da se promeni.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---